U SEPTEMBRU ODLUKA O MINIMALCU ZA 2021. GODINU: Poslodavci traže moratorijum zbog trenutne nepovoljne situacije, sindikati za izjednačavanje sa cenom minimalne potrošačke korpe
Pregovori poslodavaca i sindikata o ceni minimalne zarade za 2021. godinu trebalo bi da počnu sredinom avgusta, a rok za donošenje konačne odluke je polovina septembra. Nakon prvih iznetih stavova, čini se da su i privrednici i zaposleni svesni težine trenutne situacije i neizvesnosti koju je donela pandemija korona virusa, ali će obe strane, ipak, pokušati da se izbore za najbolje moguće rešenje u sadašnjim okolnostima.
Sindikati su ostali pri stavu da minimalnu cenu rada treba izjednačiti sa minimalnom potrošačkom korpom, dok se čak 85 odsto privrednika protivi povećanju "minimalca" u idućoj godini. Kako je pokazalo istraživanje Unije poslodavaca Srbije, sprovedeno prošle nedelje, samo 15 procenata poslodavaca spremno je da prihvati povećanje, ali uz značajno smanjenje troškova poslovanja preduzeća.
Takav stav privrede bitno se razlikuje u odnosu na prošlu godinu, kada je za 46 odsto anketiranih povećanje minimalca bilo prihvatlijvo, a ovoliku razliku u Uniji objašnjavaju pogoršanim uslovima poslovanja zbog krize izazvane pandemijom Kovid-19.
"Minimalna cena rada se uvek određuje na osnovu nagoveštaja kako će izgledati sledeća godina. S obzirom na celu situaciju sa pandemijom i neizvesnost o daljem toku i zdravstvene i ekonomske krize, nikome nije dovoljno jasno kojim kriterijumima bi se trebalo voditi sada", objašnjava u razgovoru za "Blic Biznis" Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije.
On kaže da pregovori o ceni minimalne zarade za sledeću godinu još nisu počeli i da tek kreću razgovori socijalnih partnera kroz radne grupe formirane u okviru Socijalno-ekonomskog save Atanacković podseća da je stav Unije poslodavaca da se cena minimalca određuje u odnosu na BDP i u odnosu na inflaciju, a to su do sada bili relativno stabilni pokazatelji – srpska privreda je rasla između 3,5 i 4 odsto, dok je inflacija bila ispod 2 procenta.
"Mi ćemo ovog puta tražiti moratorijum na cenu minimalne zarade, odnosno da ostane na sadašnjem nivou sve dok se ne ustanove neke druge okolnosti i dok ne budemo bili u prilici da predviđamo dalja dešavanja. Nećemo biti ni za rast, a ni za smanjenje".
Sindikati imaju drugačije mišljenje, pa tako Ranka Savić iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije (ASNS) kaže da neće odustati od zahteva za povećanje minimalca, odnosno za izjednačavanje minimalne zarade sa minimalnom potrošačkom korpom.
"Ipak, s obzirom na celu situaciju, nisam optimista da će biti bilo kakvog pomaka i očekujem da će cena rada ostati na istom nivou", navodi sagovornica "Blic Biznisa".
Prema njenim rečima, poslodavci sigurno jesu u teškoj situaciji, ali treba imati u vidu da će i veliki broj zaposlenih biti pogođen, direktno ili indirektno, pandemijom korona virusa.
Poslodavci koji su spremni da prihvate povećanje minimalne zarade rešenje vide u umanjenju troškova poslovanja, kroz proporcionalno umanjenje poreza i doprinosa, povećanje neoporezivog dela zarade i smanjenje fiskalnih i parafiskalnih nameta. Na taj način moguć je održivi rast zarada u privatnom sektoru, koji ne bi išao na teret preduzeća i uz umanjenje njihove konkurentnosti, objašnjavaju iz Unije poslodavaca.
Da podsetimo, od 1. januara ove godine cena rada u Srbiji iznosi 30.022 dinara, odnosno 172,54 dinara (neto) po radnom satu, što je za 11,1 odsto više nego što je minimalac iznosio u 2019. godini (27.022 dinara). Procenjuje se da oko 350.000 radnika u Srbiji prima minimalnu mesečnu zaradu.
Izvor: Blic, M.A., 06.08.2020.Naslov: Redakcija