Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PRAKSA ISKAZIVANJA CENA U PARAMA, IAKO SU GODINAMA VAN OPTICAJA. NEĆE PRESTATI


Srbija je jedina zemlja u Evropi koja iskazuje cene u apeonima koji ne postoje, a po svemu sudeći tako će i ostati.

Poslednji apoeni manji od jednog dinara (od 50 para) povučeni su iz opticaja krajem 2007, da bi zvanično prestali da budu zakonsko sredstvo plaćanja od 1. januara 2008. Ipak, nakon skoro 10 godina para se i dalje iskazuje u cenama većine proizvoda i usluga u našoj zemlji.

Tako, recimo, trgovci često pribegavaju ustaljenom triku da privuku mušterije, pa navode da je cena, na primer, 199,99 dinara. Ali to nije slučaj samo za robu, već su cene u parama iskazane i na računima za struju, Infostan, telefon...

Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Goran Papović kaže da u svim zemljama postoje apoeni manji od zvanične valute sem u Srbiji. Tako imate cent kao deo evra, lipu za hrvatsku kunu, groš za zlot, heler za češku krunu.

- Jedino u Srbiji nemamo u prometu apoene manje od dinara, a s druge strane imamo ih izražene u cenama na svakom koraku. Potpuno je besmisleno iskazivati cene u apeonima kojih nema, odnosno koji ne mogu da se vrate potrošačima. Ko to kontroliše i zašto se para ne ukine - ističe Papović.

On dodaje da je očigledno u pitanju marketinški potez trgovaca kako bi kupci imali predstavu da je neka roba ili usluga na popustu.

- Cena koja iznosi, na primer, 299,99 dinara, nije realna. To se zaokružuje na 300, ali je pitanje kome ide kusur, ko tu i koliko zarađuje. Time treba da se pozabave finansijska i tržišna inspekcija - kaže Papović i dodaje:

- To što cene iskazujemo u apeonima kojih više nema stvar je javašluka i toga da trgovci znaju da nema ko da ih kontroliše i kazni - smatra naš sagovornik.

U NBS objašnjavaju da se odredbama o povlačenju iz opticaja određenih apoena, između ostalog, uređuje zaokruživanje cena u krajnjim obračunima u gotovinskom platnom prometu.

- Napominjemo da se prilikom zaokruživanja krajnjih iznosa u gotovinskom platnom prometu postiže neutralni efekat. Krajnji iznosi cena koji se zaokružuju na nula dinara ili na jedan dinar se međusobno potiru - navode u NBS.

Na ovaj način NBS je odgovorila i na pitanje da li će biti ukinuta upotreba pare kao sredstva plaćanja. S druge strane, oni navode razloge zašto su ove apoene povukli iz opticaja.

- Posmatrano isključivo sa ekonomske i praktične strane, donošenje odluka o povlačenju iz opticaja kovanog novca apoena od jedne pare, pet, 10 i 50 para ima puni smisao jer bi cena koštanja, odnosno troškovi njihove izrade, višestruko premašivali njihovu nominalnu vrednost - ističu u NBS.

Prema njihovim rečima, nakon što je od 2008. kovani novac od 50 para povučen iz opticaja, prestao je da bude i zakonsko sredstvo plaćanja.

- Donošenjem odluke o povlačenju navedenog apoena kovanog novca krajnji obračuni u gotovinskom platnom prometu od 1. novembra 2007. zaokružuju se tako što se iznos od jedne pare do 50 para svodi na nula para, a od 51 do 99 para na jedan dinar. Povlačenjem iz opticaja kovanog novca u apoenima manjim od dinara i donošenjem odluka o zaokruživanju u gotovinskom platnom prometu, NBS je definisala zakonski okvir. U bezgotovinskom prometu cene se i dalje mogu iskazivati u parama - kažu u NBS.

Izvor: Blic, 03.08.2017.
Naslov: Redakcija