Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

TREND JAČANJA DINARA U ODNOSU NA EVRO PRIVREMEN: Nagli rast dinara niti moguć, niti poželjan, smatraju stručnjaci


Srpska valuta je juče, nakon skoro dve godine, probila psihološku granicu od 120 dinara, pa je tako evro vredeo 119,84 dinara.

Da Narodna banka skoro svakodnevno ne interveniše i ne kupuje evre na deviznom tržištu, dinar bi bio još jači. Ovako nagli rast domaće valute koja se, sa skoro 124 dinara za evro u aprilu, za tri meseca spustila na ispod 120, pokrenuo je pitanje dokle dinar može jačati, odnosno da li je realno da očekujemo da se evro spusti na nivo niži od 100 dinara, koliko je poslednji put vredeo u junu 2011.

Stav većine bankara i analitičara je da je drastičan skok dinara nemoguć, ali i nepoželjan.

- Ne očekujemo drastičniji rast domaće valute jer bi u tom slučaju izvoz bio dosta manje konkurentan, što bi podstaklo uvoz, a posledično bi to negativno uticalo na privredni rast. U slučaju jačanja dinara došlo bi i do naglog pada inflacije jer bi uvozna roba bila znatno jeftinija, a takav trend ostavio bi dosta prostora za snižavanje kamata. Jačanje dinara bi takođe dovelo do znatnog pada duga u odnosu na BDP - objašnjava Dragoslav Veličković iz Sosijete ženeral banke.

Da su doznake iz inostranstva trenutno znatno doprinele formiranju kursa smatra predsednik IO NLB banke Branko Greganović.

- One iznose oko tri milijarde evra godišnje. Ali ako imamo u vidu da je naša ekonomija u velikoj meri uvozno orijentisana, jačanje dinara ispod psihološke granice od 100 dinara za jedan evro bi bilo moguće samo uz znatni rast izvoza i investicija - kaže Greganović.

U Intezi navode da treba očekivati da će u poslednjem kvartalu godine doći do sezonskog povećanja tražnje za evrima, pa tako i slabljenja dinara.

- Tražnju će povećati preduzeća koja u tom periodu intenzivnije otplaćuju svoje inostrane obaveze, uvoze energente i robu široke potrošnje. Ali ukoliko ponuda evra bude i dalje izraženija od tražnje za ovom valutom, kurs dinara prema evru će nastaviti da jača - navode u Intezi.

Analitičari Rajfajzen banke takođe ne veruju da je moguće da evro padne ispod 100 dinara.

- Jačanje dinara je trenutnog karaktera i očekujemo da će sa novim poslovnim ciklusom od septembra dinar malo oslabiti u odnosu na evro. Ne vidimo da bi vrednost domaće valute mogla biti ispod 100 dinara za jedan evro jer je dinar tradicionalno depresijacijska valuta zbog deficita platnog bilansa - ističu u Rajfajzenu.

Ekonomski stručnjaci podvlače da bi se jačanje dinara katastrofalno odrazilo na domaću privredu i izvoznike.

- Posledice nisu dobre sa stanovišta konkurentnosti privrede i ne bi bilo dobro da dinar jača u dužem periodu. To dovodi do usporavanja izvoza i pada zaposlenosti. NBS bi trebalo da sprečava rast dinara intervencijama na deviznom tržištu - kaže profesor na Ekonomskom fakultetu Milojko Arsić.

U NBS kažu da na jačanje domaće valute utiče poboljšanje makroekonomske situacije u zemlji, bolja usklađenost platnobilansnih kretanja i popravljanje spoljnotrgovinskih pokazatelja.

 

- Pored toga, stabilnosti na deviznom tržištu doprineli su i veće poverenje stranih investitora i njihovo pojačano ulaganje u hartije od vrednosti. Dodatno, na aprecijacijske pritiske uticali su i nešto veći otkup deviza, ali i povećana kreditna aktivnost banaka - objašnjavaju u NBS.

Kada je reč o jačanju dinara prema dolaru, koje se beleži u poslednje vreme, ono je kombinovani rezultat znatnog jačanja evra u odnosu na američku valutu i jačanja naše valute prema evru, objašnjavaju u NBS.

- Kurs evra prema dolaru formira se u veoma razvijenoj trgovini ovim valutama na međunarodnim tržištima i na kretanje odnosa ove dve valute u poslednje vreme preovlađujući uticaj imala su očekivanja tržišnih učesnika u pogledu budućih monetarnih politika Evropske centralne banke i FED-a, ali i drugi faktori koji su uticali na ponudu i tražnju za evrom, odnosno dolarom - ističu u NBS.

Dolar bi, međutim, lako mogao da padne ispod 100 dinara jer mu je trenutna vrednost 101 dinar.

Izvor: Blic, 04.08.2017.
Naslov: Redakcija