Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POLJOPRIVREDNOM ZEMLJIŠTU: PREDVIĐA SE DA POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE KOJE NIJE IZDAVANO U ZAKUP NAJMANJE 3 GODINE UZASTOPNO, MOŽE DA SE IZDA NA BESPLATNO KORIŠĆENJE ZA PERIOD DO 5 GODINA, SA MOGUĆNOŠĆU PRODUŽAVANJA ZAKUPA DO 20 GODINA, PRI ČEMU ĆE BITI UTVRĐEN I NOVI PERIOD IZDAVANJA ZEMLJIŠTA U ZAKUP. MOGUĆNOST PLAĆANJA KUPLJENOG ZEMLJIŠTA U PERIODU DO 5 GODINA


Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Snežana Bogosavljević-Bošković ocenila je na javnoj raspravi o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu da su planirane izmene neophodne radi efikasnijeg, racionalnijeg i ekonomičnijeg korišćenja državnog poljoprivrednog zemljišta.

Bogosavljević-Bošković je istakla da će izmenama biti obezbeđeno bolje i pravednije korišćenje državnog zemljišta, što je naročito važno za male poljoprivrednike.

Ministar je naglasila da je prevashodni cilj planiranih izmena efikasnije raspolaganje ovim prirodnim resursom, u interesu razvoja poljoprivrede Srbije.

Prema njenim rečima, jedan od ciljeva izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu jeste i stvaranje uslova za to da se od zakupa poljoprivrednog zemljišta zaradi mnogo više nego do sada.

Skoro polovina raspoloživog obradivog državnog zemljišta se ne izlicitira, jedan deo uzurpiraju nepoznata lica, koja ga koriste bez postupka javnog nadmetanja i ne plaćaju naknadu, istakla je ona.

Računice pokazuju da Srbija zbog toga gubi značajne prihode, u visini od približno 15 miliona evra, što je trećina onoga što zaradimo, ukazala je ministar i precizirala da se trenutno samo u sudskim sporovima po tom osnovu potražuje oko 22 miliona evra.

Drugi deo državnog zemljišta koji nije izlicitiran ostaje neobrađen, ali bi se ovim zakonskim rešenjima poljoprivredno zemljište koristilo efikasnije, racionalnije i ekonomičnije, objasnila je Bogosavljević-Bošković.

Prema njenim rečima, poljoprivredno zemljište mora da se koristi u skladu sa dobrom poljoprivrednom praksom, a predlog ovog zakona predviđa da se za sve buduće zakupce uvede obaveza vođenja knjige polja i uspostavljanje plodoreda.

Imajući u vidu činjenicu da je poljoprivredno zemljište dobro od opšteg interesa, da se značajan deo tog zemljišta ne koristi, kao i da se u poljoprivredi beleži nizak nivo investicija, Nacrtom zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu predloženo je i da se do 30 odsto državnog zemljišta može dati u zakup velikim investitorima.

Takođe, predviđeno je da poljoprivredno zemljište koje nije izdavano u zakup najmanje 3 godine uzastopno može da se izda na besplatno korišćenje za period do 5 godina, sa mogućnošću produžavanja zakupa do 20 godina, pri čemu će biti utvrđen i novi period izdavanja zemljišta u zakup.

Predlog je da taj period bude produžen sa 20 na 25 godina, a za velike investicije sa 20 na 30 godina.

Nacrt zakona predviđa i pooštravanje sankcija za uzurpatore državnog poljoprivrednog zemljišta, ali i za lokalne samouprave koje ne poštuju rokove i procedure u donošenju i sprovođenju godišnjeg programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta.

Uvode se kazne za uzurpatore u visini trostrukog iznosa najviše postignute prosečne cene zakupa na teritoriji okruga, a ukoliko je uzurpator NN lice, jedinica lokalne samouprave može da donese odluku o skidanju useva.

Sastavni deo Nacrta zakona jeste predlog predstavnika udruženja poljoprivrednika da se deo državnog poljoprivrednog zemljišta proda poljoprivrednicima.

Uslov za to jeste da oni nemaju posed veći od 30 hektara, a mogu da kupe maksimalno do 20 hektara.

Prihvaćen je i predlog da se dodatno pomogne ovim poljoprivrednicima tako što bi se obezbedila mogućnost plaćanja kupljenog zemljišta u periodu do 5 godina.

Nacrt ovog zakona je u proceduri javne rasprave od 30. jula, a predviđeno je da rasprava o ovom zakonskom rešenju traje tri nedelje.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 06.08.2015.