PRIVREDNICI PREDLAŽU ISPLATU MINIMALCA JOŠ TRI MESECA ZA NAJUGROŽENIJE SEKTORE: Zbog otežanog poslovanja vladi predložen novi set mera, koji podrazumeva i dodatni moratorijum na otplatu kredita
Privrednici predlažu da se u drugom krugu pomoći još tri meseca nastavi sa isplatom minimalne zarade za radnike i da mirovanje u otplati kredita ostane na snazi. Ali samo za najugroženije sektore. Prethodne mere vlade su se pokazale kao efikasne i pogodile su metu tako što su privatnom sektoru olakšale poslovanje i sačuvale radna mesta. Ali budući da pandemija ne posustaje, država će morati da im ubrizga novu finansijsku injekciju.
Zoran Drakulić, predsednik poslovnog kluba Privrednik, kaže da definitivno znamo da nećemo imati skori oporavak privrede i da će kriza potrajati. On smatra da bi novi paket mera trebalo da bude na nivou prethodnog, ukoliko bude novca.
– U ovom trenutku ne treba gledati obim zaduživanja. Prioritet je da se privreda održi, a ne štednja. To je rekla i Angela Merkel. Sve države će povećati javni dug i to je neminovnost – navodi Zoran Drakulić.
On dodaje da bi trebalo nastaviti sa pokrivanjem još tri minimalca i dodatnim moratorijumom na otplatu kredita, ali da to u drugom krugu dodele pomoći bude selektivnije.
Kada je reč o kreditima za likvidnost, Drakulić kaže da su oni uglavnom korišćeni za reprogramiranje dugova, i to dobrih firmi.
Korporativne obveznice, koje su takođe bile jedna od mera u prvom krugu, dobrim privatnim kompanijama bi pomogle da se dodatno razviju. Ali sve zavisi od toga za šta će koristiti. Ta sredstva će uglavnom da odu velikim javnim preduzećima, poput "Er Srbije", koja će imati gubitak od 150 miliona evra, ili EPS-u.
Toplica Spasojević, predsednik ITM sistema, navodi da su prethodne mere dale dobre rezultate i slaže se da pri kreiranju novog seta treba biti selektivniji. On predlaže da odlaganje poreza i doprinosa na zarade i isplata minimalca za radnike bude usmerena samo na najugroženije kategorije i izvozno orijentisane sektore. Pre svega misli na poljoprivredu koja sa 15 odsto učestvuje u našem BDP-u, potom transport, turizam...
– Narodna banka Srbije bi trebalo da produži moratorijum u otplati kredita, ali samo onima kojima je to neophodno, kao što su recimo hotelijeri. Nije realno da se ništa ne vraća. Dobili smo malo predaha i novi set mera bi trebalo da se odnosi na naredna tri meseca – kaže Spasojević i navodi primer Slovenije koja je hotelijerima obezbedila plate do kraja godine.
Spasojević smatra da bi trebalo nastaviti i sa kreditima za likvidnost za koje garantuje država i sa kreditima preko Fonda za razvoj.
Što se tiče emitovanja korporativnih obveznica on kaže da mi nemamo razvijeno tržište i da je ova mera namenjena za javna preduzeća.
Nebojša Atanacković, iz Unije poslodavaca Srbije, uverava da ovo udruženje ima obećanje iz Vlade Republike Srbije da će uskoro izaći sa novim setom mera. On podseća da se pomoć u vidu pokrivanja minimalne zarade zaposlenih pokazala kao uspešna. Zahvaljujući tome očuvano je milion radnih radna mesta i gotovo da nije bilo otpuštanja stalno zaposlenih.
– Ali činjenica je da su se prijavljivala i preduzeća kojima to nije bilo neophodno, koja su i bez toga mogla da prežive. Zato više ne bi trebalo linearno deliti pomoć, već je usmeriti ka najugroženijima. To se nameće kao neophodnost u turizmu, ugostiteljstvu i uopšte sektoru usluga. Trgovci hranom su sve vreme dobro radili, čak su možda imali veći promet i njima naravno pomoć nije potrebna. Ali je zato prodaja bele tehnike i automobila potpuno stala, tako da je taj deo trgovine u problemu – objašnjava Atanacković.
On smatra da će u zavisnosti od priliva budžetskih prihoda, verovatno biti razmatrana i mogućnost poreskih rasterećenja.
Izvor: Vebsajt Politika, Marijana Avakumović, 01.07.2020.Naslov: Redakcija