ZAKON O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU: Već godinama građani, različite nevladine organizacije, ali i Zaštitnik građana kritikuju način na koji se zakonske odredbe sprovode u praksi. Iz Komore izvršitelja navode da su žalbe na rad izvršitelja uglavnom neosnovane

Uvođenje institucije izvršitelja 2011. godine predstavljeno je kao lek za efikasniju naplatu dugova za komunalne usluge i konačno rasterećenje preokupiranih sudova u Srbiji. Međutim, već godinama građani, različite nevladine organizacije, ali i Zaštitnik građana kritikuju način na koji se zakonske odredbe sprovode u praksi.

Građani se žale da izvršitelji ne dostavljaju rešenja o izvršenju na vreme zbog čega ne stižu na vreme da podnesu prigovore, dok za utuženje saznaju tek kada počne zaplena dela imovine plate ili penzije. Takođe, optužuju izvršitelje da veštački podižu troškove zbog čega dolazi do toga da troškovi izvršenja budu nekoliko puta veći nego inicijalni dug ili da im zbog naplate duga izvršitelji prodaju stanove ispod cene.

Predsednica Komore izvršitelja, Aleksandra Trešnjev, izjavila je da je "najveći broj podnetih pritužbi neosnovan". Takođe, istakla je činjenicu da nad radom javnog izvršitelja postoji trostruki nadzor koji obavljaju Komora javnih izvršitelja, resorno Ministarstvo pravde, ali i sudovi koji reaguje po pravnim lekovima.

"Dakle, na gotovo svaku odluku javnog izvršitelja stranke imaju mogućnost da ulože određena pravna sredstva. Sudovi u tom slučaju daju nalog šta treba da se uradi u postupku, javni izvršitelji po tom nalogu postupaju", rekla je Trešnjev.

Ona je istakla i da je izvršni postupak postao značajno efikasniji od kada je ova profesija uvedena, a da su izvršenja pre tog bila "ubedljivo najslabija karika u pravosuđu".

Izvor: Vebsajt 021, 05.07.2017.
Naslov: Redakcija