Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

USTAV RS: Izmenama Ustava, u delu koji se odnosi na pravosuđe, treba pristupiti oprezno i ne po svaku cenu


Šef Misije OEBS pozdravlja odluku Vlade Republike Srbije da započne postupak ustavnih promena. Zamenik predsednika Državnog veća tužilaca smatra da ne treba žuriti.

"I pre izmene Ustava Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 - dalje: Ustav) Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca već mogu da upotrebe ovlašćenja koja imaju u cilju zaštite nezavisnosti pravosuđa i samostalnosti tužilaštva", rekao je Andrea Orizio na konferenciji u okviru tvining projekta "Jačanje kapaciteta Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca".

On je pohvalio i novouvedenu instituciju Poverenika za samostalnost tužilaca pri Državnom veću tužilaca. Kako je rekao, to pokazuje opredeljenost Srbije prema reformama, te naglasio da je pravosuđe stub svih procesa reformi, a da njegovo jačanje predstavlja kontinuirani proces.

Orizio je naveo i da Nacionalna strategija reforme pravosuđa za period 2013-2018. godine ("Sl. glasnik RS", br. 57/2013) predviđa eliminisanje političkog uticaja na pravosuđe od strane izvršne i zakonodavne vlasti, ali da to ne može bez ustavnih izmena. A te promene, kako je rekao, treba da sačine eksperti, za njih je nadležna vlada, a u procesu usvajanja neophodna je javna rasprava.

Zamenik predsednika Državnog veća tužilaca Goran Ilić, međutim, smatra da ne treba po svaku cenu pristupiti ustavnim promenama, jer, kaže, one treba da budu rezultat promišljenog kompromisa.

U obraćanju na otvaranju konferencije Ilić je rekao da su, ako se želi demokratski i dugovečni Ustav, neophodni pomirljivost, kompromis, spremnost na ustupke uz odustajanje od onoga što se na početku htelo.

Ukazao je, međutim, da nije siguran da je Srbija spremna i u mogućnosti da pristupi poslu ustavnih promena, uz napomenu da mera kvaliteta Ustava nije samo sadržina. Objasnio je da, ako bi većina, a trenutno postoji dominacija jedne političke ideje, donela Ustav koji je protivan mišljenju drugih, onda on ne bi bio demokratski.

Prema njegovim rečima neophodno je da se donese Ustav kojim bi se obezbedila potpuna nezavisnost sudstva i ponovio da nije siguran da trenutno imamo uslove za to. Naveo je, kao primer, da dobar deo predloženih za javne tužioce nije izabran, a takođe i jedan sudija, koji je inače bio jedini kandidat za predsednika jednog suda.

"To govori da bi, iako bi se desile ustavne promene, to mogla biti velika zamka. Personalni sastav u pravosuđu osigurava politički uticaj, a to bi se dobijalo tako što bi izvršni nivo obavio izbor, i što bi uklonio kritičare sa važnih pozicija i premestio ih na manje važne", objasnio je Ilić.

Zamenica predsednika Visokog saveta sudstva Branislava Goravica rekla je da Srbija čini velike napore na planu nezavisnosti pravosuđa, te da su u tom smislu u dokumentima koje je donela Vlada predviđeni brojni mehanizmi zaštite nezavisnosti pravosuđa.

Ali, kako je primetila, koliko god mehanizmi bili savršeni, uvek je ključ u ljudima, zbog čega se založila za podizanje nivoa svesti kod pojedinaca.

Na skupu je, a na temu transparentnog, nezavisnog i dostupnog pravosuđa, ocenjeno da je nezavisnost pravosuđa veoma bitna za demokratsko društvo.

Izvor: Vebsajt B92, 05.07.2017.
Naslov: Redakcija