ZAKON O ZAŠTITI KONKURENCIJE: PODNOšENJE PRIJAVE KONCENTRACIJE NA OSNOVU PISMA O NAMERI ILI KADA NA DRUGI NAčIN UčESNICI NA TRżIšTU POKAżU OZBILJNU NAMERU ZA ZAKLJUčENJE UGOVORA

Svaki učesnik na tržištu koji koristi mogućnost podnošenja prijave koncentracije na osnovu ozbiljne namere za sprovođenje koncentracije, odnosno za zaključenje ugovora, može to učiniti u bilo kojem roku nakon što takva namera bude i formalno iskazana, potpisivanjem pisma o nameri, memoranduma, saglasnosti volja ili na drugi način koji prethodi radnji iz člana 63. stava 1. Zakona o zaštiti konkurencije ("Sl. glasnik RS", br. 51/2009 i 95/2013). Podnosiocu prijave, u tim slučajevima, neće biti izrečena mera procesnog penala ako ne podnese prijavu koncentracije u roku iz člana 63. stav 1. Zakona.

Komisija naglašava da dokument koji bi u navedenim primerima predstavljao pravni osnov, odnosno akt o koncentraciji, mora biti rezultat saglasnosti volja svih učesnika u planiranoj koncentraciji, što znači da ga svi učesnici u koncentraciji moraju potpisati.

Komisija ukazuje na to da, prilikom podnošenja prijave koncentracije na osnovu ozbiljne namere, učesnici na tržištu preuzimaju rizik svih posledica koje mogu nastupiti usled sprovođenja koncentracije nakon zaključenja ugovora, odnosno akta koji predstavlja konačan pravni osnov za sprovođenje koncentracije. Ukoliko se pismo o nameri (ili drugi akt u kojem je iskazana ozbiljna namera za sprovođenje koncentracije) razlikuje od konačnog ugovora, zaključenog nakon donošenja rešenja Komisije kojim se odobrava prijavljena koncentracija, učesnici u koncentraciji se suočavaju sa rizikom sprovođenja koncentracije suprotno donetom rešenju Komisije.

To znači da u slučaju izmene pisma o nameri i njegove neusaglašenosti sa konačnim ugovorom u pogledu činjenica na kojima je Komisija zasnovala svoje rešenje (učesnici u koncentraciji, vrsta koncentracije, način preuzimanja kontrole, relevantno tržište, tržišni udeli i sl.), učesnici u koncentraciji moraju da podnesu novu prijavu. Komisija istovremeno napominje da u slučaju bilo kakve izmene u sprovođenju koncentracije koja je obuhvaćena pismom o nameri, ne postoji mogućnost da se izmeni doneto rešenje u skladu sa novim okolnostima. Sve navedeno se, pri tome, ne odnosi samo na podnošenje prijave na osnovu pisma o nameri, već i u svim drugim slučajevima sprovođenja odobrene koncentracije.

Učesnici na tržištu koji iskoriste pravo da podnesu prijavu koncentracije nakon iskazane ozbiljne namere za sprovođenje koncentracije, mogu da predlože Komisiji da odloži objavljivanje rešenja donetog po prijavi koncentracije u skraćenom postupku, u skladu sa Odlukom o načinu objavljivanja akata i o zameni, odnosno izostavljanju (anonimizaciji) podataka u aktima Komisije za zaštitu konkurencije.

Takođe, Komisija naglašava da je njena praksa da se zahtev za zaštitu podataka podnosi Komisiji blagovremeno, odnosno pre donošenja rešenja o dozvoljenosti koncentracije (neposredno uz podnošenje same prijave, ili u najkraćem razumnom roku nakon podnošenja prijave). Ukoliko bi se zahtev podneo nakon donošenja rešenja, Komisija neće snositi odgovornost za nastalu eventualnu štetu usled objavljivanja rešenja u kojem nisu zamenjeni, odnosno izostavljeni (anonimizirani) podaci. Komisija i ovom prilikom napominje da se zahtev za zaštitu podataka može podneti u skladu sa članom 45. Zakona, u svim slučajevima podnošenja prijave koncentracije, bez obzira na vrstu akta o koncentraciji.