Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O CENTRALNOJ EVIDENCIJI PRIVREMENIH OGRANIČENJA PRAVA LICA REGISTROVANIH U AGENCIJI ZA PRIVREDNE REGISTRE: OD 1. JUNA 2016. GODINE SA RADOM JE POčELA CENTRALNA EVIDENCIJA IZREčENIH MERA, U KOJOJ SE NA JEDNOM MESTU NALAZE ELEKTRONSKI PODACI O REšENJIMA, PRESUDAMA I DRUGIM AKTIMA NA OSNOVU KOJIH SU DRżAVNI ORGANI DONELI MERE KOJIMA SU ZABRANILI ILI OGRANIčILI OBAVLJANJE DELATNOSTI ILI POSLOVA, RASPOLAGANJE NOVCEM I UDELIMA U PREDUZEćIMA ILI OBAVLJANJE DUżNOSTI ODGOVORNOG LICA U FIRMAMA I PREDUZETNIčKIM RADNJAMA


Zakon o centralnoj evidenciji privremenih ograničenja prava lica registrovanih u Agenciji za privredne registre ("Sl. glasnik RS", br. 112/2015 - dalje: Zakon) počeo je da se primenjuje od 1. juna 2016. godine. Od tada je na portalu Agencije za privredne registre dostupna "crna lista" direktora, odnosno firmi koje nisu poslovale u skladu sa zakonima. Imena vlasnika, direktora i ostalih rukovodećih organa preduzeća koji su kažnjavani zbog krivičnih dela i prekršaja unose se u Centralnu evidenciju privremenih ograničenja prava lica registrovanih u APR-u.

U tom Registru treba da se nađu podaci o privrednim subjektima, njihovim vlasnicima, direktorima i drugim rukovodećim organima čije je poslovanje sankcionisano zakonom. U prvih 15 dana rada Registra bilo je uneto 271 preduzeće čijim su direktorima privremeno ograničena prava, od preregistracije firme pa do rasplaganja novcem, u zavisnosti od sankcije zbog koje su se i našli u toj evidenciji. Većina firmi upisana je u tu evidenciju zbog neplaćanja poreza, a ne zbog sudskih rešenja i presuda.

Inače, Registar privremenih ograničenja prava u startu je bio mnogo ambicioznije zamišljen i najavljivan jer je postojalo obećanje da će se u njemu naći i oni direktori koji su firme namerno gurnuli u stečaj, kao i oni koji su firmu uveli u bokadu računa dužu od četiri meseca. Međutim, ta verzija nije prošla pa je ostalo da se u Registru nađu samo oni kojima se rad privremeno ograničava zbog sudskih rešenja i presuda pa su, samim tim, mnogi loši direktori i dalje ostali bez javne prozivke.

Tako, recimo, i dalje ne postoji mogućnost da se spreči da gazde koje su zbog dugovanja zatvorile jednu firmu ubrzo otvore novu. Dovoljno je da nisu osuđivani i da nemaju nikakvih problema da nastave da rade pod plaštom nove firme, a da napravljene dugove ostave državi. To pak znači da se jedan takav vlasnik firme neće naći u Registru pa samim tim oni koji sarađuju s njim, ali i radnici, neće znati da je reč o čoveku koji je već upropastio jedno preduzeće i ostavio ga u dugovima. To dovodi u zabludu radnike koji dobiju posao u njegovoj novoosnovanoj firmi jer nisu svesni toga da mogu proći kao i njihove "kolege", odnosno da nikad ne dobiju platu.

Direktor Mreže za poslovnu podršku, Dragoljub Rajić, ističe da pojedine zakonske odredbe u Srbiji više idu naruku onima koji nesavesno posluju i prevarantima nego onima koji rade pošteno i legalno. On tvrdi da je glavni problem u tome štoZakon o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 - dr. zakon i 5/2015) dozvoljava da neko s malim iznosom osnuje firmu, a zatim nagomila gubitke koji mogu iznositi više stotina miliona dinara.

- Zapravo, svi ti gubici koji se nagomilavaju znače da je taj neko oštetio nekog drugog - objasnio je Rajić. - Jedno od rešenja bilo bi izmena postojeće zakonske regulative, da se za poslovanje garantuje ličnom imovinom i da jednostavno ne bude dozvoljeno da firma bude prezadužena. Tako je u razvijenim zemljama dopušteno da firma ode u dug iznad visine upisanog kapitala maksimalno do 50 ili 100 odsto svoje vrednosti, a sva dugovanja preko toga su praktično pritivzakonita. Ako se utvrdi da neko posluje na taj način, on mora da odgovara svojom ličnom imovinom i da nadoknadi štetu koju je napravio drugim kompanijama. U Srbiji, nažalost, to nije slučaj i takav limit ne postoji. Neko može samo da zatvori tu firmu i ostane dužan desetine ili stotine hiljada evra.

Da bi se takav gazda našao u Registru onih koji nesavesno vode firmu, neophodno je da protiv njega postoji presuda, što, kako ističe Rajić, znači da neko od onih kojima je ostao dužan protiv njega pokrene privatnu krivičnu tužbu i da dobije taj sudski spor. Međutim, takvi sudovi traju dugo i skupi su, dodaje Rajić pa je samim tim mala šansa da se takav nesavesni gazda nađe u Registru.

Na predlog Agencije za privredne registre, ministar privrede Željko Sertić doneo je Pravilnik o klasifikaciji osnova privremenog ograničenja prava ("Sl. glasnik RS", br. 48/2016), po kojem zabranu ili ograničenje obavljanja poslova, raspolaganja novcem i vršenja dužnosti ili poziva odgovornog lica donosi sud svojom presudom i upravni organ svojim rešenjem. Sud donosi i zabranu ili ograničenje raspolaganja udelima, dok upravni organ donosi mere izrečene na osnovu propisa kojima se uređuje poreski postupak i poreska administracija, mere izrečene u nadležnosti inspekcijskog nadzora i druge mere u skladu sa zakonom. Bez ispunjenja tih uslova nema unošenja podataka o lošim direktorima u Registar na sajtu APR-a.

Izvor: Vebsajt Dnevnik, Lj. Malešević, 05.07.2016.
Naslov: Redakcija