Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

INSTITUT SMRTNE KAZNE UKINUT JE 2002. GODINE: VRAćANJE OVOG INSTITUTA U PRAVNI SISTEM SRBIJE NIJE MOGUćE S OBZIROM NA TO DA SMO PRETENDENTI ZA ULAZAK U EVROPSKU UNIJU


Da li je Srbija pogrešila kada je 2002. godine ukinula smrtnu kaznu kao jedinu pravu meru za monstruozne ubice i treba li da je vrati, pitaju se građani, sve više gubeći sluh za argumente da je njeno brisanje neophodno zbog evropskih integracija, a pogotovo za stavove "abolicionista" da "smrtna kazna i nije kazna već odmazda jer onemogućava krivca da se popravi, na šta niko nema pravo, pa ni država". Podrška vraćanju smrtne kazne raste posle slučajeva najtežih zločina, kad je i najdominantniji utisak da su za takve zločince zatvorske kazne od 30 i 40 godina, a za mlađe punoletnike od 20 godina, neodgovarajuće.

Poznati advokat Branislav Tapušković kaže da bi u ovom trenutku bilo teško vratiti smrtnu kaznu s obzirom na to da smo pretendenti za ulazak u Evropsku uniju. Osim toga, kako naglašava, smrtna kazna nema nikakav efekat na planu prevencije, odvraćanja od zločina.

Mogu da se složim s mnogo čim vezanim za tu pojavu koja je zaista poprimila dramatične razmere, ali smrtna kazna nije izlaz za takvu situaciju – ocenjuje Tapušković.

Njegovo iskustvo kao advokata-krivičara, pokazuje da u glavama onih koji se odluče da izvrše neki zločin nije strah od smrtne kazne.

Nikada nije dokazano da je smrtna kazna mogla sprečiti te stvari koji se tiču tako strašnih poriva na koje se odluči počinilac. Smrtna kazna nije lek za to. To je jedna večna tema – naglašava Tapušković.

Mogla bi, smatra on, pomoći prevencija, u smislu da se pravovremeno reaguje na indicije koje bi ukazivale na to da bi se neko mogao naći u takvoj psihološkoj situaciji da se odluči na zločin.

Tapušković je protivnik smrtne kazne, upravo iz svih tih razloga.

Ako je civilizacijska tekovina to što se dogodilo širom sveta, a pre svega u Evropi u kojoj živimo, da je smrtna kazna izbačena kao sredstvo u borbi protiv kriminalnih pojava, a uprkos tome se pođe od toga da je to jedini lek kada je u pitanju čovek, onda je to poraz za državu. Oduvek je centralna tema bilo da je smrtna kazna odmazda, da se država praktično spušta na nivo zločinca i da uvođenjem smrtne kazne država pokazuje nesposobnost da se izbori s tako užasnim stvarima – navodi Branislav Tapušković.

Iako rezultati istraživanja domaće javnosti pokazuju da ideja vraćanja smrtne kazne ima podršku velikog procenta naših građana, nema sumnje da su, barem za sada, ti stavovi "posvađani" sa evropskim putem, ako se prisetimo da je predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker prošle godine poručio: "Za onoga ko uvodi smrtnu kaznu nema mesta u EU".

Na drugoj strani, ipak, ni u Evropi ne manjka zagovornika vraćanja smrtne kazne pa se tako poslanik Evropskog parlamenta Žan-Luk Šafhauzer 2015. godine založio za to da Francuska ponovo uvede smrtnu kaznu za terorizam.

Krivičar dr Nedeljko Jovančević ukazuje na to da je Protokolom 6 Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i sloboda iz 1950. godine, koju je retifikovala i naša zemlja, preporučeno državama Saveta Evrope da ukinu smrtnu kaznu.

Mislim da je to kod nas urađeno na brzinu i za to nedovoljno pripremljeno. Priklonjen sam mišljenju onog dela šire stručne javnosti koja smatra da je kazna od 40 godina zatvora ipak kratka kad je reč o slučajevima teških zločina, koji se ničim ne mogu razumno sagledati, i da je za takva krivična dela adekvatnija doživotna kazna zatvora, dok je smrtnu kaznu trebalo zadržati za neke izuzetne najteže oblike zločina. Smrtna kazna je najteža – kapitalna kazna, a što se tiče ocena da je ona odmazada, napomenuo bih da svaka moguća kazna u sebi ima elemente odmazde – rekao je dr Jovančević.

U Srbiji je smrtna kazna izbrisana u februaru 2002. godine, a deceniju pre toga, 1992. godine, izvršena je poslednja, kad je streljan silovatelj i ubica petogodišnje devojčice.

Danas oko tri četvrtine ukupnog broja zemalja u svetu nema smrtnu kaznu. Na Starom kontinentu su, shodno preporukama Konvencije o ljudskim pravima zemlje Evropske unije ukinule smrtnu kaznu, do kraja osamdesetih godina prošlog veka, a od 1997. godine nije izvršena ni u jednoj od 47 članica Saveta Evrope.

Smrtna kazna postoji i izvršava se u oko pedeset država, a najveći broj izvršenja je u Kini, Saudijskoj Arabiji, Iranu, Severnoj Koreji. U Americi, smrtna kazna postoji u 33 savezne države.

Izvor: Vebsajt Dnevnik, J. Jakovljević, 05.07.2016.
Naslov: Redakcija