NAJVAŽNIJE IZMENE I DOPUNE ZAKONA O BEZBEDNOSNO INFORMATIVNOJ AGENCIJI: ZAKON USAGLAšEN SA USTAVOM RS

Najvažnije izmene i dopune Zakona o BIA ogledaju se u određivanju četiri posebne mere kojima se može odstupiti od načela tajnosti pisama i drugih sredstava opštenja

Pola godine nakon što je 26. decembra 2013. Ustavni sud Srbije proglasio neustavnim odredbe članova 13, 14 i 15 Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji, koji se odnose na tajno praćenje komunikacije građana i nepovredivost tajnosti pisama, Skupština Srbije je 29. juna usvojila izmene tog Zakona. Time je on usaglašen sa Ustavom Srbije.

BIA je od skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti zatražila produžetak roka za šest meseci, kako bi se omogućilo donošenje novog zakona. Pre toga je Ustavni sud dao rok od četiri meseca da se sporni članovi usaglase sa Ustavom.

• Ustavni sud Srbije je neustavnim proglasio član 13, prema kojem direktor Agencije može, ako je to potrebno zbog bezbednosti Republike Srbije, svojim rešenjem, a na osnovu prethodne odluke suda, odrediti da se prema određenim fizičkim i pravnim licima preduzmu određene mere kojima se odstupa od načela nepovredivosti tajne pisama i drugih sredstava opštenja u postupku utvrđenom ovim zakonom.

U članu 14 odstupanje od načela nepovredivosti tajnosti pisama i drugih sredstava opštenja na predlog direktora Agencije odobrava odlukom predsednik Vrhovnog kasacionog suda, odnosno sudija tog suda koji je određen da o tim predlozima odlučuje u slučaju odsustva predsednika tog suda (u daljem tekstu: ovlašćeni sudija), u roku od 72 časa od podnošenja predloga.

• Sporno u članu 15 bilo je što kad razlozi hitnosti to zahtevaju, a posebno u slučajevima unutrašnjeg i međunarodnog terorizma, odstupanje iz člana 14 ovog zakona može svojim rešenjem naložiti direktor Agencije, uz prethodno pribavljenu pismenu saglasnost za početak primene odgovarajućih mera predsednika Vrhovnog kasacionog suda, odnosno ovlašćenog sudije.

Izmenama Zakona umesto neustavnih članova 13, 14 i 15. propisani su novi. Članu 15 dodati su i 15a, 15b, 15v i 15g.

Usvojenim izmenama određuju se posebne mere kojima se odstupa od načela nepovredivosti tajnosti pisama i drugih sredstava opštenja, krug lica i uslovi pod kojima se oni mogu odrediti, a uređen je i postupak odlučivanja o predlogu za odredivanje posebnih mera, njihovo trajanje, mogućnost proširenja posebnih mera u slučaju hitnosti i postupanje sa prikupljenim materijalom.

Najvažnije izmene i dopune ogledaju se u određivanju četiri posebne mere kojima se može odstupiti od načela tajnosti pisama i drugih sredstava opštenja, umesto prethodnog uopštenog određenja, kao i u propisivanju uslova za određivanje tih posebnih mera. Određene su četiri posebne mere, s tim da se uz dve, koje se odnose na tajni nadzor i snimanje komunikacije, može odrediti tajni nadzor i snimanje mesta, prostorija i predmeta, uključujući i uređaje za automatsku obradu podataka i opreme na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elektronski zapisi.

Takođe je uređeno pokretanje postupka za određivanje posebnih mera, tako što je direktor Agencije ovlašćen za podnošenje obrazloženog predloga sa propisanim obaveznim sadržajem o kojem odlučuje sud, odnosno odluku o osnovanosti predloga donosi predsednik Višeg suda u Beogradu, odnosno sudija Posebnog odeljenja tog suda koga predsednik odredi.

• Poslanici Skupštine Srbije saglasili su se da se u Zakonu o BIA promeni član 13, prema kojem su sada posebne mere, kojima se odstupa od nepovredivosti tajne pisma i drugih sredstava opštenja, tajni nadzor i snimanje komunikacije bez obzira na oblik i tehnička sredstva preko kojih se obavlja ili nadzor elektronske ili druge adrese. U to spadaju i tajni nadzor i snimanje komunikacije na javnim mestima i mestima kojima je pristup ograničen ili u prostorijama. Posebne mere su i statistički elektronski nadzor komunikacije i informacionih sistema radi pribavljanja podataka o komunikaciji ili lokaciji korišćene mobilne terminalne opreme, kao i računarsko pretraživanje već obrađenih ličnih i drugih podataka i njihovo upoređivanje sa podacima koji su prikupljeni.

Uz posebne mere može se odobriti tajni nadzor i snimanje mesta, prostorija i predmeta, uključujući i uređaje za automatsku obradu podataka i opreme na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elektronski zapisi.

Prema članu 2 posebne mere mogu se odrediti prema licu, grupi ili organizaciji za koje postoje osnovi sumnje da preduzima ili priprema radnje usmerene protiv bezbednosti Republike Srbije, a okolnosti slučaja ukazuju da se na drugi način te radnje ne bi mogle otkriti, sprečiti ili dokazati ili bi to izazvalo nesrazmerne teškoće ili veliku opasnost. Prilikom odlučivanja o određivanju i trajanju posebnih mera posebno će se ceniti da li bi se isti rezultat mogao postići na način kojim se manje ograničavaju prava građana, u obimu neophodnom da se svrha ograničavanja zadovolji u demokratskom društvu.

Član 15 sada glasi: Ako su ispunjeni uslovi iz člana 14 ovog zakona, na obrazloženi predlog direktora Agencije, sud može odrediti primenu posebne mere.

Predlog iz stava 1 ovog člana sadrži naziv posebne mere, raspoložive podatke o licu, grupi ili organizaciji prema kojoj će biti primenjivana, postojanje uslova za njeno određivanje i rok trajanja.

O predlogu iz stava 1 ovog člana odlučuje predsednik Višeg suda u Beogradu, odnosno sudija koga on odredi među onima koji su raspoređeni u Posebnom odeljenju tog suda, za koga je zakonom određeno da postupa u predmetima krivičnih dela organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela. Odluka o predlogu iz stava 1 ovog člana donosi se u roku od 48 časova od časa podnošenja predloga.

Novina je da su članu 15 dodati čl.15a,15b,15v i 15g. Prema članu 15a, ako usvoji predlog za određivanje posebne mere, sud donosi naredbu. Naredba o određivanju posebne mere sadrži naziv posebne mere, raspoložive podatke o licu, grupi ili organizaciji prema kojima će biti primenjivana, razloge o ispunjenosti uslova iz člana 14 ovog zakona, način primene, obim i trajanje posebne mere.

Posebna mera može trajati tri meseca, a zbog neophodnosti otkrivanja, sprečavanja ili prikupljanja dokaza o radnji iz člana 14 stav 1 ovog zakona, može se produžiti najviše još tri puta u trajanju od po tri meseca. Primena posebne mere se prekida čim prestanu razlozi za njenu primenu. Ako ne usvoji predlog za određivanje posebne mere, sud donosi rešenje. Protiv rešenja iz stava 4 ovog člana direktor Agencije može izjaviti žalbu Apelacionom sudu u Beogradu.

Odluku o žalbi iz stava 5 ovog člana donosi veće sastavljeno od troje sudija Posebnog odeljenja Apelacionog suda u Beogradu, za koje je zakonom određeno da postupaju u predmetima organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela, u roku od 48 časova od časa izjavljivanje žalbe.

• Prema članu 15b, ako u toku primene posebne mere pripadnik Agencije dođe do saznanja da lice, grupa ili organizacija koristi drugo sredstvo komunikacije, elektronsku ili drugu adresu, ili da se komunikacija obavlja na drugim mestima kojima je pristup ograničen ili u drugim prostorijama, obavestiće o tome odmah direktora Agencije, koji može narediti proširenje posebne mere. U slučaju donošenje naredbe iz stava 1 ovog člana, direktor Agencije u roku od 48 podnosi predlog za naknadno odobrenje proširenja primene posebne mere. O predlogu odlučuje sudija iz člana 15 stav 3 ovog zakona u roku od 48 časova od časa prijema predloga.

Ako usvoji predlog iz stava 2 ovog člana, sudija će naknadno odobriti proširenje primene posebne mere, a ako odbije predlog materijal koji je prikupljen u skladu sa stavom 1 ovog člana se uništava. Materijal iz stava 3 ovog člana uništava se u prisustvu sudije koji o tome sastavlja zapisnik.

Članom 15v propisano je da se, ako je prilikom primene posebnih mera prikupljen materijal o krivičnom delu u odnosu na koje se mogu odrediti posebne dokazne radnje, takav materijal dostavlja nadležnom javnom tužilaštvu. Sa materijalom se postupa u skladu sa odredbama koje uređuje krivični postupak.

Zanimljiv je i član 15g. Prema tom članu, predlog za određivanje ili proširenje posebnih mera, odluka o predlogu, naredba o proširenju posebne mere i zapisnik o uništavanju materijala iz člana 15b stav 4 ovog zakona beleže se u posebnom upisniku i čuvaju se zajedno sa materijalom o primeni posebnih mera u posebnom omotu sa naznakom „Posebne mere“ i oznakom stepena tajnosti, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuju tajnost podataka.

Podaci o predlaganju, odlučivanju i primeni posebnih mera predstavljaju tajne podatke. Podatke iz stava 2 ovog člana dužna su da čuvaju kao tajne i druga lica koja ih u bilo kom svojstvu saznaju.

„Sve tajne službe u svom operativnom radu kao neophodno sredstvo koriste tajni elektronski nadzor telekomunikacija i informacionih sistema radi prikupljanja podataka o lokaciji korisnika, sa kime komunicira, posebno kada se radi o sagledavanju delatnosti terorističkih i kriminalnih organizacija“, kaže u razgovoru za „Akter“ izvor iz sistema bezbednosti koji je insistirao na anonimnosti.

• Analizirajući izmene zakona o BIA, izvor „Aktera“ ističe da su njima u suštini detaljnije razjašnjeni nepovredivost tajnosti pisama i drugih sredstava opštenja. BIA je na neki način praktično usmerena da pre posebnih mera maksimalno primeni operativne odobrene metode, kao što su rad sa saradnicima i drugim izvorima saznanja, vršenje provera i slično. Na taj način će se operativci praktično naterati da više operativno rade. Posebne mere mogu se primeniti u slučajevima kada se preventivnim operativnim radom prikupe određena saznanja koja ukazuju da postoje ozbiljne indicije da lice, grupa ili organizacija priprema radnje usmerene protiv bezbednosti Republike Srbije.

U okviru roka od godinu dana, koliko posebne mere mogu najviše da se primenjuju, o opravdanosti njihovog produženja mora se raspravljati na svaka tri meseca. Primena posebnih mera prestaje čim nema više razloga za njih.

Takođe je značajna novina da direktor Agencije može u toku primene posebnih mera naredbom da ih proširi i na drugo sredstvo komunikacije, elektronsku ili drugu adresu. Može da ih proširi i na mesta na kojima je pristup ograničen ili prostorije u kojima se obavlja komunikacija. U tom slučaju, direktor BIA ima obavezu da odmah podnese predlog za proširenje primene posebne mere o kojem odlučuje sud.

Nedostatak je što u zakonu nije dovoljno preciziran postupak u vezi sa uništavanjem materijala koji je nastao primenom posebnih mera. Nije detaljno razjašnjeno na koji će se način materijal uništiti, gde se on arhivira, ko sve može materijalom da raspolaže, ko sastavlja zapisnik za uništavanje prikupljenog materijala i dr.

Prema oceni izvora „Aktera“, za sveobuhvatnu reformu sektora bezbednosti neophodan je zajednički rad eksperata i iz redova vlasti i opozicije, što je inače praksa u zapadnim zemljama jer se radi o represivnom aparatu. Dosadašnja neslaganja u vezi sa izmenom zakona, koja smo mogli videti u nadležnim skupštinskim odborima, kao i neusvajanja predloženih amandmana opozicije na izmene zakona o BIA, pokazuju da će reforma sektora bezbednosti ići dosta otežano i sporo.

Postavlja se i pitanje da li se reforma bezbednosnih službi u Srbiji može kvalitetno izvršiti s obzirom na to da sve tajne službe i MUP kontroliše samo jedna partija, u ovom slučaju Srpska napredna stranka? Ni pre nije bilo drugačije. Od uvođenja višestranačja u Srbiji za vreme Slobodana Miloševića takvu kontrolu nad službama imao je SPS.

Pred Srbijom je ozbiljan rad na reformi bezbednosnog sektora po standardima EU. Pridruživanje Evropskoj uniji zahteva sveobuhvatnu reformu, koja uz usvajanje novih zakona podrazumeva i potpunu i direktnu demokratsku kontrolu rada obaveštajno-bezbednosnih službi. Jedna od prvih mera biće izrada novog zakona o BIA i drugim bezbednosnim službama.