POVERENIK: PREISPITATI STATUS POVERLJIVOSTI "IZVEšTAJA O UREđENJU, ORGANIZOVANJU I FUNKCIONISANJU SISTEMA OBEZBEđENJA PREDSEDNIKA VLADE RS"

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti povodom pojačanog interesovanja javnosti i učestalih obraćanja novinara i medija u vezi sa "Izveštajem o uređenju, organizovanju i funkcionisanju sistema obezbeđenja predsednika Vlade Republike Srbije", koji je sačinjen nakon atentata na premijera Zorana Đinđića od strane posebne Komisije kojom je predsedavao potpredsednik Vlade, Žarko Korać, podseća da je, još pre 8 godina u pismu Vladi Srbije, ukazao na potrebu preispitivanja "odluke" Vlade da informacije iz Izveštaja ostanu nedostupne javnosti.

Poverenik je tada, u avgustu 2008. godine, morao odbaciti žalbu (zbog nenadležnosti, jer se protiv Vlade ne može podneti žalba Povereniku) koju mu je podneo novinar B92 protiv "odluke" Vlade čiji premijer je tada bio Mirko Cvetković, ali je u pismu Vladi ukazao na niz nedoslednosti u vezi sa tajnošću tog dokumenta, posebno ukazujući na činjenice da je sudski postupak na čiji bi tok bar hipotetički objavljivanje informacija moglo biti od uticaja pravosnažno okončan, kao i na logičnu i opravdanu pretpostavku da status poverljivosti utvrđen u vreme atentata ne mora biti opravdan i više godina nakon toga.

Poverenik je i danas istog stava. S tim u vezi dodatno podseća da je u međuvremenu, po ustavnoj žalbi tražioca informacija i Ustavni sud 2013. godine svojom odlukom potvrdio stavove Poverenika naglasivši da "to što je neki dokument formalno pravno klasifikovan kao strogo poverljiv nije samo po sebi dovoljno da se odbije pristup javnosti, te da se iza klasifikacije mora nalaziti opravdan interes koji treba štititi."

Poverenik takođe naglašava da je, nezavisno od toga da li je traženi dokument uopšte bio ili je bar naknadno formalno pravno korektno klasifikovan, što je bila obaveza po Zakonu o tajnosti podataka ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009), koji je naknadno donet, nesporna obaveza Vlade da, čak i bez posebnog zahteva, u skladu sa članom 22. navedenog Zakona, koji predviđa da se i kad je u pitanju najviši stepen poverljivosti to čini najmanje jednom u 10 godina, preispita status poverljivosti.

Poverenik, kao i pre 8 godina smatra očiglednim da značaj koji informacije iz navedenog Izveštaja imaju za javnost i stručnu i onu najširu, u potpunosti opravdava čak i nalaže potrebu preispitivanja, odnosno ukidanja njegove "poverljivosti."