ZAKON O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU: KORISNIK STAROSNE PENZIJE, PREVREMENE STAROSNE PENZIJE KOJI SE ZAPOSLI NA TERITORIJI REPUBLIKE, ODNOSNO OBAVLJA SAMOSTALNU DELATNOST PO OSNOVU KOJE JE OBAVEZNO OSIGURAN NA TERITORIJI REPUBLIKE, IMA PRAVO PO PRESTANKU TOG ZAPOSLENJA ODNOSNO OBAVLJANJA TE SAMOSTALNE DELATNOSTI, NA PONOVNO ODREđIVANJE PENZIJE AKO JE BIO U OSIGURANJU NAJMANJE GODINU DANA. KORISNIKU OVOG PRAVA UTVRđUJE SE POVOLJNIJI IZNOS PENZIJE

Aktuelni predsednik Republike Srbije, mogao bi naredne godine, iako stiče uslov za starosnu penziju, da nastavi da radi isti posao i kao penzioner. Najviši državnici u tom smislu dele sudbinu običnih penzionera koji su posle punog radnog veka otišli u starosnu penziju. Svi oni, ukoliko se ponovo zaposle, imaju zakonsko pravo da istovremeno primaju i platu i penziju.

U Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) kažu da, kada je reč o pravu na ponovno zaposlenje, nakon odlaska u starosnu penziju, za predsednika države, kao i za sve druge visoke funkcionere, koji su stekli uslov da se penzionišu, važe isti propisi. Svi oni mogu ponovo da rade, bez obzira na kojoj su funkciji bili i da primaju i platu i penziju.

Pravo na starosnu penziju, kažu u penzijskom fondu, ostvaruje se posle prestanka zaposlenja, a penzioner može bez ograničenja ponovo da počne da radi i to po osnovu ugovora o radu, delu, autorskom ugovoru i da prima penziju.

Prema članu 121. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014 i 142/2014 - dalje: Zakon), korisnik starosne penzije, ili prevremene starosne penzije, koji se zaposli u Srbiji, odnosno obavlja samostalnu delatnost, ima pravo po prestanku tog zaposlenja na ponovno određivanje penzije, pod uslovom da je u kontinuitetu bio zaposlen najmanje godinu dana.

Fond ponovno određuje penziju na zahtev korisnika, s tim što je dužan da penzioneru koji je nastavio da radi, utvrdi povoljniji iznos penzije. Ovo je važno, ističu u Fondu, jer ima situacija kada se penzioner ponovo zaposli, pa dođe da mu se ponovno obračuna penzija na osnovu plata koje je dobijao u međuvremenu, a te plate mu smanje prvobitan iznos penzije.

Kako se to ne bi dešavalo, nadležni u Fondu moraju da mu odrede povoljniji iznos, dakle, onaj pre nego što je nastavio da radi i da taj iznos penzija i prima.

S druge strane, ako posle obračuna nova zarada poveća penziju, koju je penzioner prvo dobio, isplaćivaće mu se novoobračunata penzija – naravno veća.

Ukoliko poslodavac radno angažuje penzionera po bilo kom osnovu (radni odnos, po ugovoru o delu, privremeni i povremeni poslovi...), obavezan je da podnese prijavu osiguranja i redovno uplaćuje doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i za sve ostale zaposlene.

Doprinos za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje poslodavci plaćaju po stopi od 26 odsto na zaradu, odnosno na osnovicu osiguranja i ta stopa se ne umanjuje, bez obzira na to da li je u pitanju osiguranik – zaposleni ili korisnik starosne penzije.

Na osnovu tih uplata doprinosa, zaposleni korisnik starosne penzije može, po prestanku osiguranja, nakon najmanje godinu dana zaposlenja, da podnese zahtev za ponovno određivanje starosne penzije, ističu u penzijskom fondu.

Kada je reč o obaveznom zdravstvenom osiguranju starosnom penzioneru ovaj deo uplaćuje Fond PIO, tako da to nije obaveza poslodavca koji angažuje starosnog penzionera.

Prema poslednjim raspoloživim podacima uz redovnu penziju, u Srbiji skoro 30.000 starosnih penzionera svakog meseca prima i platu, što je oko tri odsto ukupnog broja starosnih penzionera.

Drugačije je kod invalidskih penzionera, što često buni starosne penzionere, jer za njih postoje određena ograničenja. Invalidski penzioneri mogu da rade samo po ugovoru o delu, ali ne i po ugovoru o radu. Ukoliko uđu u osiguranje, Fond im obustavlja isplatu penzija, poziva ih na kontrolni pregled, a lekar veštak na tom pregledu može da potvrdi ili promeni nalaz, ocenu i mišljenje o radnoj sposobnosti, što zavisi od zdravstvenog stanja i sposobnosti penzionera.

Istovremeno, vojni penzioner koji je ostvario pravo na invalidsku penziju, po osnovu potpunog gubitka sposobnosti za profesionalnu vojnu službu, ima mogućnost da se zaposli, ili obavlja samostalnu delatnost, a da mu zbog toga ne bude obustavljena isplata invalidske penzije, niti će biti pozvan na kontrolni pregled.

Što se porodičnih penzionera tiče, bez obzira na visinu penzije koju primaju, imaju pravo da rade samo po ugovoru o delu ili autorskom ugovoru i ostvaruju ugovorenu naknadu na mesečnom nivou u iznosu nižem od 50 odsto najniže osnovice u osiguranju zaposlenih u Srbiji, važeće u momentu uplate doprinosa.

To praktično znači da porodični penzioner može da radi, ali samo ako mu prihod od tog angažovanja nije viši od polovine najniže osnovice osiguranja. Ukoliko je prihod koji ostvaruje porodični penzioner za dodatni rad viši od ovog iznosa, Fond će privremeno obustaviti isplatu penzije, a ponovno uspostavljanje isplate biće tek po prestanku osiguranja.

Izuzetak od ovoga su deca porodični penzioneri koja rade preko omladinskih zadruga i kojima se, zbog tog angažovanja, ne obustavlja isplata penzija, jer se ne prijavljuju Fondu PIO kao osiguranici.