Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

UJEDNAČAVANJE SUDSKE PRAKSE: PREDSEDNICI čETIRI APELACIONA SUDA U SRBIJI ODRżAVAJU REDOVNE SASTANKE KAKO BI UJEDNAčILI SUDSKU PRAKSU, JER U ISTIM ILI SLIčNIM PRAVNIM SITUACIJAMA SUDOVI DONOSE RAZLIčITE ODLUKE. SVAKI APELACIONI SUD čETIRI PUTA GODIšNJE ORGANIZUJE I SASTANKE SA VIšIM I OSNOVNIM SUDOVIMA NA SVOJIM TERITORIJAMA, KAKO BI SE UJEDNAčILA SUDSKA PRAKSA U SVIM MATERIJAMA €� U GRAđANSKOJ MATERIJI, RADNIM SPOROVIMA I KRIVIčNIM POSTUPCIMA


Ako jedan pijani vozač teško povredi pešaka u Čačku i dobije dve godine zatvora, a drugi pijani vozač teško povredi pešaka u Leskovcu i bude osuđen na četiri godine zatvora, onda Srbija ima neujednačenu sudsku praksu. Iako kazna zavisi od specifičnih okolnosti pojedinačnog slučaja, događa se da u veoma sličnim situacijama budu izrečene različite kazne u različitim sudovima, uprkos tome što je Krivični zakonik ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013 i 108/2014) isti za sve.

Upravo zbog neujednačene sudske prakse, ministar pravde je već nekoliko puta najavio ukidanje apelacionih sudova u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu, što bi opet poremetilo mrežu sudova i tužilaštava.

Apelacioni sudovi odlučuju po žalbama na presude viših i osnovnih sudova i donose konačnu pravosnažnu presudu. Do 2010. godine to je bio posao Vrhovnog suda Srbije, ali je nova sudska mreža podelila nadležnost tog suda na četiri apelaciona suda i Vrhovni kasacioni sud. Sada se govori o tome da treba da postoji samo jedan apelacioni sud u Srbiji i bio bi u Beogradu, a imao bi svoja odeljenja u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu. To bi moglo da znači i da će suštinski sve ostati isto kao sada, ali da će odeljenje sudske prakse u Beogradu kontrolisati sve presude apelacionih odeljenja iz ta tri grada.

Zbog različite sudske prakse tokom 2013. i 2014. godine, Ustavni sud je usvojio veliki broj ustavnih žalbi zbog povrede prava građana na jednaku zaštitu prava, odnosno zbog nejednakog postupanja sudova u istim činjeničnim i pravnim situacijama. Zbog toga se nameće potreba da se Vrhovni kasacioni sud, kao najviši sud u Republici Srbiji, a takođe i apelacioni sudovi, kao poslednja instanca u velikom broju predmeta, više angažuju na praćenju sudske prakse i njenom ujednačavanju – zaključili su na zajedničkom sastanku predsednici apelacionih sudova u Beogradu, Kragujevcu, Novom Sadu i Nišu – Duško Milenković, Dubravka Damjanović, Novica Peković i Dragan Jocić.

Oni podsećaju da će ujednačavanje prakse sudova u celoj Srbiji znatno doprineti smanjenju velikog broja predstavki izjavljenih Evropskom sudu za ljudska prava protiv Srbije. Zato je neophodno da sudska praksa bude ujednačena i među višim sudovima i dosledna sudskoj praksi apelacionih sudova.

Najveći broj predstavki podneto je sudu u Strazburu zbog nejednakog postupanja naših sudova u radnim sporovima. Zato se sudije odeljenja za radne sporove sva četiri apelaciona suda sastaju tri puta godišnje, kako bi sagledali u kojim se slučajevima donose različite odluke u istim i sličnim pravnim situacijama.

Nejednake odluke bile su naročito uočljive u sličnim radnim sporovima u kojima je učestvovao veći broj građana. Takvi su, na primer, bili postupci vođeni povodom potraživanja zaposlenih u privrednom društvu "Magnohrom" d. o. o. Kraljevo, postupci po zahtevima za isplatu razlike invalidskih primanja, postupci za isplatu naknada za prekovremeni rad i drugih naknada iz radnog odnosa zaposlenima u MUP-u, kao i parnični postupci i upravni sporovi u vezi sa usklađivanjem vojnih penzija – kaže Dubravka Damjanović, predsednica Apelacionog suda u Kragujevcu.

Ako u dve slične situacije dva suda u Srbiji donesu potpuno različitu odluku, onda za građane ne postoji pravna sigurnost i pravna izvesnost, koje su osnovni uslovi da se jedna država može nazvati pravnom.

Zato se sada četiri puta godišnje održavaju zajedničke sednice svih sudskih odeljenja i odeljenja sudske prakse sva četiri apelaciona suda, kako bi se razmotrila sva sporna pitanja i donele konkretne mere u cilju ujednačavanja sudske prakse. Osim toga, svaki apelacioni sud četiri puta godišnje organizuje i sastanke sa višim i osnovnim sudovima na svojim teritorijama, kako bi se ujednačila sudska praksa u svim materijama – u građanskoj materiji, radnim sporovima i krivičnim postupcima.

Predmeti koji nisu u skladu sa sudskom praksom posebno se evidentiraju i vraćaju se prvostepenom sudu na dopunu. Zaključci koji se donose na zajedničkim sednicama konačno usvaja Vrhovni kasacioni sud (VKS), a ukoliko se ne slaže sa nekim zaključkom apelacionih sudova, VKS će objaviti svoje mišljenje o takvim spornim pravnim situacijama, koje će biti obavezujuće. To će biti samo u slučaju ako postoje duboke i dugoročne razlike u sudskoj praksi, kao sistemski poremećaj – navodi Snežana Andrejević, zamenica predsednika VKS.

Inače, Vrhovni kasacioni sud je na ujednačavanje sudske prakse obavezao i privredne i prekršajne sudove, kao i Upravni sud.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 06.06.2016.
Naslov: Redakcija