PUTNO ZDRAVSTVENO OSIGURANJE NE POKRIVA TROŠKOVE U SLUČAJU OBOLJEVANJA OD KORONAVIRUSA U INOSTRANSTVU: Sve obaveze osiguravača isključene su u slučajevima koje su posledica zemljotresa ili druge prirodne katastrofe, elementarne nepogode, epidemija i pandemija

Da li se uopšte isplati planirati ovogodišnji letnji odmor? Odlazak na more, planinu, u banju? Kuda putovati, kako se pripremiti i može li letovanje uz virus korona biti opušteno, pitanja su koja se ovih dana često postavljaju. Višenedeljnu izolaciju mnogi su lakše izdržali verujući da će upravo leto promeniti sve, te da će strah i brigu zbog nepredvidivog kovida 19 zaboraviti već od juna, kada se otvore granice. Međutim, situacija je u ovom trenutku znatno drugačija.

Građani Srbije su pre početka pandemije već uplatili oko pola miliona turističkih aranžmana za odmore u zemlji i inostranstvu, koje je trebalo realizovati do kraja godine. Da li će deo njih uspeti da otputuje u inostranstvo, sada zavisi isključivo od epidemiološke situacije.

Odmor u Srbiji je, za sada, jedino izvestan, ali je sigurno i to da ovo leto neće ličiti ni na jedno prethodno.

Vodeće turističke zemlje već najavljuju da će sezona krenuti sredinom juna, da već od 1. jula vrata otvaraju i hoteli, ali niko do sada nije ponudio konkretan plan na koji način bi odmor mogao da bude prihvatljiv i za turiste i za one koji pružaju uslugu. Da li će se u tim zemljama od putnika zahtevati svojevrstan zdravstveni "pasoš" kao potvrda da su negativni na virus, da li će se na granicama sprovoditi brzo testiranje, koliko bi to putnike koštalo, da li bi bilo gužvi ili šta ako bi Srbija iz bilo kog razloga uvela obavezan karantin za sve one koji se vraćaju u zemlju? Niko ne govori ni o tome kako bi se sprovodile mere obaveznog distanciranja u hotelima, na plažama, bazenima ili kako bi izgledalo putovanje autobusom do Grčke, recimo.

Turizam je širom sveta pa i u Srbiji pretrpeo ogromne štete. U najboljem slučaju do kraja godine ovaj sektor će u našoj zemlji zabeležiti gubitak od oko milijardu evra. To možda delimično može da se ublaži rastom domaćeg turističkog prometa, zbog čega je i odobreno dodatnih 400.000 vaučera za odmor u Srbiji, ali kada je reč o broju stranih turista i deviznom prilivu vratili smo se na nivo od pre sedam godina.

Rasim Ljajić, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, kaže da je samo u prva tri meseca zabeležen gubitak od oko trista miliona evra i da je teško davati bilo kakve prognoze jer dugoročni planovi, tvrdi, ne mogu da se prave. Planira se, objasnio je, najviše sedam dana unapred!

"Sve zavisi od toga kako će se kriza dalje odvijati. Ako ne bude drugog talasa epidemije možda i bude stranih turista. Pratimo kako se ponašaju druge zemlje i jasno nam je da nema jednostavnog rešenja. Realnije je da dajemo pesimističnu prognozu o gubicima nego da tvrdimo da će biti prijatnih iznenađenja", kaže Ljajić i dodaje da se u ovom trenutku Srbija prilagođava situaciji i fokusom na domaći turizam pokušava da smanji štetu.

Ako je izvesno da ćemo u Srbiji sigurno moći na odmor (opet u zavisnosti od epidemiološke situacije) šta možemo očekivati? Najpoznatiji domaći turistički centri biće takođe popunjeni, uz dodeljenih 160.000 vaučera, najavljenih još 400.000, kako će izgledati potraga za smeštajem koga već sada nema dovoljno. I poskupeće verovatno, zbog velike tražnje.

Ministar Ljajić kaže da je ovo šansa za nedovoljno otkrivene destinacije u našoj zemlji koje će sada biti zanimljive turistima. On dodaje da će biti veliki pritisak na najpoznatija mesta, ali da nije problem kapaciteta nego to što ima manje vremena jer će ovogodišnja sezona biti kraća, a turista mnogo više nego ranijih godina. Zato su, dodaje, u projekat s vaučerima za odmor u Srbiji uključili Beograd i Novi Sad.

Na pitanje šta misli o tome da li će turisti iz Srbije i pored pandemije koja je na snazi putovati u inostranstvo, on kaže da će to biti stvar individualne odluke i da niko neće tako nešto ni braniti niti odobravati.

"Ukoliko neko želi da ide i pored rizika u koji se upušta, ne može mu biti zabranjeno ako granice budu otvorene. Sve turističke zemlje već sada najavljuju da će se stanje normalizovati, ali verujem da to čine isključivo kako bi pokušale da spasu makar deo sezone. Lično, za svoj novac nikada ne bih išao bilo gde - gde bih se izlagao nekim rizicima i strahovao. To nije odmor", ističe ministar trgovine.

Slično razmišlja i Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Juta. Putovanja će, smatra, zavisiti od uslova koji će na tim destinacijama biti postavljeni. Nije realno da iko putuje ukoliko se, recimo, uvede obavezno testiranje na granici ili karantin. Seničić kaže da jedan broj agencija razmišlja da podeli vaučere za aranžmane koji su uplaćeni i da zatvori agencije do kraja godine.

"Ako situacija bude prihvatljiva imamo najave iz Crne Gore i Bugarske da od sredine juna krene sezona. Imamo pozive i iz Egipta i Turske odakle su nam najavili da će otvoriti hotele. Ali to zavisi od mnogo detalja. Na prvom mestu od prevoza, da li će avio-karte poskupeti zbog najavljenih restrikcija, da li će se hotelima isplatiti da rade s pola kapaciteta", objašnjava direktor Jute.

S druge strane, građanima Srbije je najvažnije kakve će propise uvesti naša zemlja i da li će za sve one koji budu dolazili iz inostranstva važiti obavezan karantin. U tom slučaju, smatra Seničić, sigurno niko ne bi putovao van granica zemlje jer bi uz odmor poslodavcu morali da "ispostave" i dane obavezne izolacije. Sve zemlje koje se bave turizmom već sada su jasno dale do znanja da bi rado nastavile da rade. Ali nije isključeno da situaciju predstavljaju boljom nego što realno jeste. U Grčkoj turizam učestvuje s 20 odsto u BDP-u. Ovih dana je i Sicilija izdvojila pedeset miliona evra za subvencionisanje smeštaja i izleta za turiste koji izaberu ovu destinaciju. Logično je da ove zemlje čine sve da bi spasle što se spasti može.

"Kod nas je ovo malo i pitanje mentaliteta. Letnji odmor nam uglavnom obavezno podrazumeva more, a imamo i hronični nedostatak straha u vanrednim okolnostima. Situacija je dodatno opterećena i psihološki zbog izolacije koju smo prošli, pa mislim da će mnogi upravo zbog toga iskoristiti priliku da otputuju. Poslednju reč ipak će imati epidemiolozi", zaključuje Aleksandar Seničić.

Klasično putno zdravstveno osiguranje ne pokriva troškove koje bi građani recimo imali u inostranstvu za slučaj da obole od virusa korona i neophodna im je pomoć. Kako je ovih dana istaknuto na sajtovima pojedinih osiguravajućih kuća, "sve obaveze osiguravača isključene su u slučajevima koje su posledica zemljotresa ili druge prirodne katastrofe, elementarne nepogode, epidemija i pandemija".

Izvor: Vebsajt Politika, Jelica Antelj, 04.05.2020.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija