ZAKONIK O KRIVIČNOM POSTUPKU: Retke krivične presude koje određuju i novčanu naknadu za žrtve i svedoke teških krivičnih dela

Uprkos tome što u Srbiji postoji pravni okvir za zaštitu žrtava i svedoka teških krivičnih dela i bez obzira na to što i Strategija 2020-2025. i zakon kažu da je tu odštetu moguće ostvariti već u okviru krivičnog postupka, ova praksa je retka. O imovinsko-pravnom zahtevu u krivičnom postupku odlučuje se tek u pet odsto slučajeva, dok većina žrtava biva upućena da duge i iscrpljujuće parnice.

Ovo je naročito problematično kad su u pitanju žrtve silovanja, razbojništva, teškog fizičkog nasilja, kao i ratnih zločina, jer u novim sudskim sporovima oni doživljavaju ponovnu viktimizaciju, odnosno opet prolaze kroz traumu koju su već jednom doživeli.

U tom smislu Vrhovni kasacioni sud izradio je "Smernice za unapređenje sudske prakse u postupcima za naknadu štete žrtvama teških krivičnih dela u krivičnom postupku", za tužioce i sudije i njih 200 je obučeno za primenu tih smernica. Izrađen je i jedinstveni obrazac za podnošenje imovinsko-pravnog zahteva, ali broj krivičnih presuda u kojima se određuje i visina odštete - sramno je mali.

Marina Barbir, sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu i članica UO Društva sudija kaže da svi u krivičnom postupku vode računa da ne bude sekundarne viktimizacije oštećenih.

- Što se tiče imovinsko-pravnih zahteva, odnosno materijalne satisfakcije, iako postoji zakonski okvir, oštećeni retko u postupcima ističu takve zahteve. Pretpostavljam, delom zato što nisu dovoljno edukovani, a verovatno i zato što nekim punomoćnicima ide u korist da vode dva postupka, i krivični i parnični, zbog naknade troškova - kaže Barbir.

Ona dodaje i da u 80 do 90 odsto slučajeva sudije ne ispituju žrtve, već se koriste izjave iz zapisnika date tokom istrage, upravo da bi se izbegla sekundarna viktimizacija. Samim tim i nemaju direktne kontakte sa njima. Zato misli da bi dobro rešenje bilo da tužioci, kada veštače telesne povrede, odrede i veštačenje za pretrpljenu duševnu bol i nanetu štetu. Tako bi se postupak ubrzao i o imovinsko-pravnom zahtevu moglo bi da se odluči prilikom presuđivanja o krivici.

- Nije velik broj parničnih postupaka za naknadu štete jer mnoge žrtve žele što pre da zaborave ono što im se desilo. Zato je dobro završiti sve u jednom postupku - primećuje Barbir.

Advokatica Jelena Stojić kaže da u suđenjima u kojima je ona punomoćnik, odmah ističe imovinsko-pravni zahtev.

- U početku suđenja je bitno istaći ga, a njegova visina može da se opredeli do kraja postupka - objašnjava ova advokatica. - Međutim, sud ima praksu da o njemu ne odlučuje u okviru krivičnog postupka, već upućuje žrtvu na parnicu. Izuzetak su manje komplikovani predmeti, kada sudija proceni da neće doći do odugovlačenja. Tada u okviru presude opredeli i odštetu. Mislim da su roditelji ubijenog navijača Brisa Tatona dobili odštetu u okviru krivičnog postupka, ali nisam sigurna zbog protoka vremena.

Sa podrškom žrtvama i svedocima za sada su najdalje otišli Posebno odeljenje za organizovani kriminal i Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, iako se ni tu naknade za pretrpljene patnje ne dodeljuju odmah, u okviru istog suđenja. Dok su u 15 viših sudova u Srbiji službe za podršku osnovane tek u poslednje dve godine, u posebnim odeljenjima one postoje od 2006. Prema rečima Tatjane Matić, koordinatorke za medije beogradskog Višeg suda, formirane su prevashodno da svedocima i oštećenima u postupcima ratnih zločina, kao veoma ranjivoj kategoriji, pruže emocionalnu i logističku pomoć:

- Služba pruža podršku i svedocima i oštećenima u predmetima organizovanog kriminala, s posebnom pažnjom na svedoke u predmetima trgovine ljudima. Cilj je da im se obezbede uslovi za bezbedno svedočenje, olakša učešće u postupku i spreči sekundarna viktimizacija. Daju im se neophodne praktične i pravne informacije, ali ne i pravni saveti. Upoznaju se sa svojom ulogom i fazama postupka, načinom postavljanja pitanja, objašnjava im se pravna terminologija. Svedoci se u sudu nalaze u prostorijama namenjenim samo njima, gde se mogu osećati sigurno, odvojeni od okrivljenih i njihovih porodica i prijatelja. Mogu da svedoče pod pseudonimom, iz posebne prostorije i uz distorziju glasa i slike, kako bi se zaštitio njihov identitet.

Matić kaže da je ova Služba angažovana u 577 predmeta, a njenu podršku primilo je 5.348 svedoka, od kojih je 4.067 svedočilo u predmetima vezanim za ratne zločine. Od ukupnog broja svedoka, 1.095 su bili svedoci-oštećeni.

Posebnu zaštitu imaju maloletni oštećeni i svedoci zbog specifičnosti svog statusa u biološkom, razvojnom, psihosocijalnom smislu i zbog visokog rizika od mogućih negativnih posledica po pravilan razvoj. Zato, kaže Matić, pomoć postupajućem sudiji pruža psiholog Odeljenja za maloletnike Višeg suda - savetnik za maloletna lica u krivičnom postupku.

- Psiholog suda daje savete za relaksaciju emocionalne i fizičke napetosti tokom kazivanja o događaju, maloletnike i njihove roditelje/staratelje informiše o rasporedu sedenja u sudnici, osobama sa kojima će biti u kontaktu, načinu ispitivanja - objašnjava Matić, i dodaje da se svedočenje ili uzimanje iskaza odvija gotovo uvek uz korišćenje posebne prostorije za ispitivanje svedoka, koja je u Palati pravde videolinkom povezana sa sudnicom. Maloletniku se pitanja postavljaju isključivo preko sudije-predsednika veća, a u prisustvu roditelja ili staratelja i psihologa suda.

U praksi Višeg suda status posebno osetljivog svedoka daje se i žrtvama krivičnih dela protiv polne slobode.

Od 2018. godine do danas pokrenuto je dvadesetak parnica za naknadu štete za ratne zločine na Ovčari, u Sotinu i Bogdanovcima, od kojih je deset pravosnažno okončano, a sedam-osam već naplaćeno od Ministarstva odbrane. Ovo je nedavno za subotičke medije izjavio beogradski advokat Mihailo Pavlović. Odštete žrtvama ratnih zločina kreću se od 800.000 do milion dinara.

Izvor: Vebsajt Novosti, V. Crnjanski Spasojević, 03.04.2023.
Naslov: Redakcija