ZAKON O UTVRĐIVANJU POREKLA IMOVINE I POSEBNOM POREZU: Na proveri će biti lica koja su u roku od tri godine stekla imovinu koja je za 150.000 evra veća od njihovih prihoda

Na udaru Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu ("Sl. glasnik RS", br. 18/2020 i 18/2021 - dalje: Zakon) naći će se svi oni koji su u roku od tri godine stekli imovinu koja je za 150.000 evra veća od njihovih prihoda. Na razliku će se obračunavati porez od 75 odsto, a cilj je da se na ovaj način stane na put korupciji i onima koji nisu od svoje mesečne plate došli do velikog novca i imetka.

Iako u Srbiji još od 2002. godine postoji propis o unakrsnoj proceni imovine i prihoda što je više nego dovoljno dugo da Poreska uprava izađe s imenom bar jednog koji se na ovaj način obogatio, javnost za takvog do sada nije čula.

U Ministarstvu finansija kažu da je prvi korak u primeni Zakona prikupljanje informacija od svih nadležnih institucija – Narodne banke Srbije (NBS), koja ima podatke o deviznim računima, Agencije za borbu protiv korupcije, koja ima saznanja o državnim službenicima, Uprave za sprečavanje pranja novca, lokalne poreske administracije koje se bave porezom na imovinu... Svi oni po ovom Zakonu moraju Poreskoj upravi da dostave činjenice, koje će dalje biti osnov za kontrolu.

Ti podaci se, dakle, ubacuju u softver uprave, radi se analiza rizika, da bi softver izbacio imena po kriterijumima koji su definisani zakonom. Poreska uprava je formirala Sektor za poreklo imovine, gde treba da radi ukupno 60 zaposlenih, uglavnom inspektora. Za sada ih ima 20. To su iskusniji inspektori koji prolaze dodatne obuke.

Đerđ Pap, bivši direktor u Poreskoj upravi, sada poreski stručnjak, objašnjava da je unakrsna procena osnovice bila metod utvrđivanja neprijavljenog prihoda za oporezivanje i da je uvedena Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015 - autentično tumačenje, 112/2015, 15/2016, 108/2016, 30/2018, 95/2018, 86/2019 i 144/2020) još 2002. godine.

– Ali osim početnih aktivnosti (prikupljeni su podaci o osobama koje su imale imovinu u vrednosti većoj od 300.000 evra) može se reći da on skoro da nije primenjivan svih ovih godina posle uvođenja u poreski sistem. Dakle ovaj institut je "pandan" drugom institutu poreskog prava "utvrđivanja porekla imovine" koji je uveden Zakonom o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu – kaže Pap.

Naglašava da je svojevremeno bio uveren da će "unakrsna procena poreske osnovice" zaživeti i da će taj metod utvrđivanja poreza biti nešto uobičajeno (baš kao što je njegova primena u poreskim sistemima zapadnih zemalja). Sa ove vremenske distance gledano, prevario se.

– Danas smo svedoci određene angažovanosti državnih organa i njegovih predstavnika u vezi sa Zakonom o utvrđivanju porekla imovine. Posle njegovog donošenja, donet je i propis za sprovođenje, formirana je jedinica Poreske uprave koja treba da neposredno primenjuje taj zakon, tako da sve govori u prilog tome da će on zaživeti i da će se pokretati i voditi postupci, nadamo se samo protiv onih koji su zaslužili da im se utvrdi poreklo imovine – navodi on.

Upitan da li bi se primenom ovog zakona moglo doći do još nekog slučaja "Mauricijus", a koji bi mogli biti predmet kontrole, Pap odgovara da bez obzira na to da li postoji ili ne postoji slučaj "Mauricijus", predmetom kontrole se ne može nazvati "slučaj".

– Predmet kontrole Zakona o utvrđivanju porekla imovine je fizičko lice, tačnije njegova imovina, a još tačnije uvećanje imovine fizičkog lica za koju on ne može da dokaže da je stekao na zakonit način. Znači, kontroliše se njegova celokupna imovina i prihodi sa ciljem da se utvrdi da li postoji nesrazmera između zakonitih prihoda i uvećanja vrednosti imovine te osobe – kategoričan je on.

Ovlašćenja Poreske uprave, dodaje, odnosno službenika koji će taj posao raditi u ime uprave crpe se iz odredaba Zakona o utvrđivanju porekla imovine. Takođe određena takozvana opšta ovlašćenja nalaze se i u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

– Mislim da je moje "verovanje" kao nekog ko na vaša pitanja odgovara iz ugla poreskog stručnjaka u to da li će se, kako kažete svi naći pred licem pravde potpuno nebitno i irelevantno. Ono u šta sam potpuno siguran jeste da će gotovo svaki predmet koji bude pokrenut biti komplikovan za rad i da će se inspektori sigurno naraditi da dokažu da li je i kako došlo do uvećanja imovine na nepravilan način – objašnjava ovaj poreski stručnjak.

Postupak u kojem će oni to raditi je vrlo složen i zahtevaće veliko angažovanje postupajućih službenika. Iz tog razloga izvesno je da će proći puno vremena dok se ne dođe do "kraja spiska".

On kaže da je iz Poreske uprave otišao pre nego što su takvi predmeti procesuirani tako da nema informaciju o tome koliki broj slučajeva "unakrsne procene" je pokrenuto. Upitan zašto je toliko teško krenuti u obračun s potencijalnim utajivačima, odgovara da je za "obračun" neophodna politička volja i ozbiljan i jako veliki uloženi stručni rad od strane Poreske uprave i (u ovom slučaju) drugih institucija države.

– O političkoj volji nije na meni da se izjašnjavam, ali znam da je stručni rad teško obezbediti zbog nedovoljnog broja zaposlenih u ovoj upravi i njihovog neadekvatnog nagrađivanja za vođenje najsloženijih poreskih upravnih postupaka. Zbog toga, a i zbog zakona koji omogućava da kontrolom može biti obuhvaćen veliki broj fizičkih lica mislim da će jedinica uprave koja je formirana za obavljanje poslova utvrđivanja porekla imovina imati posla u narednih najmanje 100 godina – zaključuje Pap.

Izvor: Vebsajt Politika, Jasna Petrović-Stojanović, 29.03.2021.
Naslov: Redakcija