Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PROBLEM PARAFISKALNIH NAMETA: Nema evidencije o tome koliko parafiskalnih nameta, taksi i naknada, od najvišeg do nivoa opština, privrednici moraju da plaćaju


Privrednici u Srbiji plaćaju stotine parafiskalnih nameta, i taj broj se povećavao, uprkos često ponavljanim zvaničnim obećanjima o njihovom ukidanju. Ne mali broj tih nameta nisu godinama menjani pa se, na primer, u Srbiji još plaćaju naknade za video-kasete.

Država Srbija nema čak ni evidenciju o tome koliko parafiskalnih nameta, taksi i naknada - od najvišeg do nivoa opština - privrednici moraju da plaćaju.

Ogromnog posla popisa svih tih nameta prihvatila se u poslednje dve godine Američka organizacija za međunarodnu pomoć i saradnju (USAID) kroz Projekat podrške regulaciji parafiskalnih nameta i taj registar neporeskih nameta u Srbiji može se naći na sajtu parafiskali.rs.

Do sada je na tom spisku USAID-a evidentiran čak 591 neporeski namet. To su parafiskalni nameti, takse, naknade i članarine koje privrednici i građani Srbije plaćaju, a suština čitavog projekta je da se pomogne Vladi Republike Srbije da pojednostavi sistem neporeskih dažbina, da unapredi njihovu transparentnost i predvidivost za privredne subjekte, kako bi se unapredio poslovni ambijent u zemlji.

Parafiskalni nameti predstavljaju sva plaćanja privrede i građana prema državi za koja ne dobijaju nikakvo pravo, uslugu ili dobro ili, ako i dobijaju - to je nesrazmerno malo.

Iako je 2012. godine ukinuto nešto više od 130 parafiskalnih nameta, taj posao ne samo da nije nastavljen u tom pravcu nego je broj nameta do danas enormno porastao, podseća Dragoljub Rajić, konsultant u nevladinoj Mreži za poslovnu podršku.

"Trebalo je nastaviti u tom pravcu jer je u tom trenutku ostalo još 230 onih koje je trebalo ukinuti. Jedna Slovačka, recimo, ima 70 parafiskalnih nameta u celoj privredi, a nama je i posle reforme ostalo 230. A ova nova istraživanja iz prethodne godine pokazala su da je taj broj narastao između petsto pedeset i osam stotina, čak ni u tim istraživanjima ne mogu da se slože koliko ih ukupno ima. Kad se tome dodaju i parafiskalni nameti koje plaćaju građani, taj broj prelazi 1.100", kaže Rajić.

Još pre dve i po godine je Violeta Jovanović, izvršna direktorka Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), koja je sarađivala sa USAID-om u radu na registru neporeskih nameta, iznela upozoravajući podatak - da su parafiskalni nameti doprineli da u 2015. godini Srbija izgubi 13.580 malih i srednjih preduzeća i 35.290 preduzetničkih radnji.

O tome koliko je država Srbija u pogledu reforme uprave još uvek neka začudna mešavina administrativnih poredaka 21. i 19. veka, svedoči i naredni primer.

Kada je u naprednim zapadnim društvima elektronsko poslovanje zamenilo papirno, došlo je do pojeftinjenja usluga u rasponu od 20 do čak 70 odsto. To se, međutim, nije dogodilo u Srbiji. Ne samo da uopšte nije došlo do pojeftinjenja, nego su usluge elektronske uprave poskupele - i to dvostruko. O tome svedoči Dragoljub Rajić navodeći konkretan primer:

"Pre uvođenja elektronskih procedura postojala taksa, koja je iznosila 500 dinara, koju su privredni subjekti plaćali Agenciji za privredne registre pri podnošenju završnog finansijskog računa. Kad ste to počeli da radite elektronski, taksa je skočila duplo više. Dakle, kod nas se dešava to da kada uvodimo usluge u elektronskoj formi, one postaju skuplje, što je apsurd", kaže Rajić.

Ali, to nije kraj apsurda. Rajić dodaje da su privrednici, iako moraju elektronski da posluju, propisima obavezani da čuvaju sve papirne fakture, čak i fiskalne račune, čitavih deset godina, što im znatno otežava i poskupljuje poslovanje.

"Zamislite neke veće trgovinske firme i radnje - one moraju praktično da iznajmljuju stotine kvadratnih metara magacinskih prostora jer je to ogromna količina papirnih računa, pri čemu je dodatni apsurd to što štampa na tim računima posle 3-4 godine izbledi", navodi Rajić.

Ova anomalija zapravo, kaže Rajić, proizilazi iz činjenice da do dubinske reforme u administrativnom aparatu nije došlo, što ilustruje i time da Poreska uprava još nije pripremljena niti edukovana za elektronsku komunikaciju sa privredom i građanima.

A čak i da kojim slučajem jeste, u zemlji Srbiji, kako podsećaju u NALED-u, postoji i ovakva regulatorna prepreka istom tretmanu elektronske i papirne dokumentacije: Arhiv Srbije traži da se sva dokumentacija čuva i u papirnom obliku, ma u koji drugi oblik da je pretvorite.

Izvor: Vebsajt Radio Slobodna Evropa, Branka Trivić, 15.02.2019.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija