KO­DEKS PO­NA­ŠA­NJA U NA­UČ­NO­I­STRA­ŽI­VAČ­KOM RA­DU: Najteža predviđena mera za prekršioca je zabrana korišćenja sredstava za istraživanje na projektima Ministarstva prosvete i nauke u periodu od pet godina

Dr­ža­va je od­lu­či­la da sta­ne na put ne­po­šte­nju u na­u­ci, re­klo bi­ se po­sle raz­go­vo­ra s pred­sed­ni­kom Na­ci­o­nal­nog sa­ve­ta za na­u­ku i teh­no­lo­ški raz­voj, aka­de­mi­kom Zo­ra­nom V. Po­po­vi­ćem.

Na­ci­o­nal­ni sa­vet je 21. fe­bru­a­ra usvo­jio Ko­deks po­na­ša­nja u na­uč­no­i­stra­ži­vač­kom ra­du, ko­ji u ne­ko­li­ko svo­jih pa­ra­gra­fa go­vo­ri o "pre­va­ra­ma u na­u­ci" za ko­je su pre­ma va­že­ćem Za­ko­nu o na­uč­no­i­stra­ži­vač­koj de­lat­no­sti ("Sl. glasnik RS", br. 110/2005, 50/2006 - ispr., 18/2010 i 112/2015 - dalje: Zakon) i po­me­nu­tom ko­dek­su pred­vi­đe­ne čak če­ti­ri vr­ste me­ra pro­tiv is­tra­ži­va­ča ko­ji kr­še pra­vi­la i etič­ke nor­me.

Naj­te­ža pred­vi­đe­na me­ra za pre­kr­ši­o­ca je za­bra­na ko­ri­šće­nja sred­sta­va za na­u­ku i is­tra­ži­va­nje na pro­jek­ti­ma Mi­ni­star­stva pro­sve­te i na­u­ke u pe­ri­o­du od pet go­di­na.

- To zna­či da ako ne­ko ra­di na pro­jek­tu ko­ji se fi­nan­si­ra iz dr­žav­nog bu­dže­ta, a pri­tom pre­kr­ši ne­ku od etič­kih nor­mi u is­tra­ži­vač­kom ra­du, po­put pla­gi­ja­ta re­ci­mo, na nje­ga se od­no­se od­red­be ko­dek­sa ko­je pred­vi­đa­ju kon­se­kven­ce, sve do is­klju­če­nja iz sle­de­ćeg ci­klu­sa fi­nan­si­ra­nja na­uč­no­i­stra­ži­vač­kih pro­je­ka­ta - ob­ja­šnja­va no­vo­u­ve­de­na pra­vi­la aka­de­mik Po­po­vić. On sma­tra da bi ova naj­stro­ža sank­ci­ja mo­gla ve­o­ma ne­ga­tiv­no da uti­če na da­lju ka­ri­je­ru is­tra­ži­va­ča. U da­na­šnjim uslo­vi­ma, ka­da su pro­me­ne u na­u­ci ve­o­ma br­ze, bi­ti sa­mo dve-tri go­di­ne van glav­nih to­ko­va raz­vo­ja na­uč­ne obla­sti do­vo­di do to­ga da ta­kav is­tra­ži­vač ne­ma vi­še šan­se da se da­lje ba­vi na­u­kom.

Ko­deks je ob­ja­vljen na saj­tu Mi­ni­star­stva pro­sve­te i na­u­ke, a nje­gov tekst oba­ve­zu­je sve na­uč­no­i­stra­ži­vač­ke or­ga­ni­za­ci­je (fa­kul­te­te i in­sti­tu­te), kao i or­ga­ni­za­ci­je ko­je su re­gi­stro­va­ne za ba­vlje­nje ino­va­ci­o­nom de­lat­no­šću, da u ro­ku od 60 da­na do­ne­su svo­je ko­dek­se. Sve or­ga­ni­za­ci­je mo­ra­će da for­mi­ra­ju i svo­je od­bo­re za eti­ku, ako ih već ne­ma­ju. Mi­ni­star­stvo je, pre­ma va­že­ćem Za­ko­nu, u oba­ve­zi da obra­zu­je od­bor za eti­ku u na­u­ci ko­ji će či­ni­ti po šest pred­stav­ni­ka Za­jed­ni­ce in­sti­tu­ta i Kon­fe­ren­ci­je uni­ver­zi­te­ta Sr­bi­je i je­dan pred­stav­nik SA­NU.

- Smi­sao do­no­še­nja ovog ko­dek­sa i for­mi­ra­nja od­bo­ra je u sprem­no­sti dr­ža­ve da za­šti­ti svoj in­te­res u ovoj obla­sti. Na­uč­na za­jed­ni­ca se za­sni­va na po­šte­nju, ali ako dr­ža­va fi­nan­si­ra na­uč­na is­tra­ži­va­nja i umet­nič­ko stva­ra­la­štvo, ona u svo­jim ru­ka­ma mo­ra da ima in­stru­men­te za sank­ci­o­ni­sa­nje onih ko­ji ta sred­stva zlo­u­po­tre­blja­va­ju svo­jim etič­kim pre­stu­pi­ma - ko­men­ta­ri­še Po­po­vić, ina­če pot­pred­sed­nik SA­NU iz re­do­va pri­rod­nih, me­di­cin­skih i teh­nič­kih na­u­ka u ovoj in­sti­tu­ci­ji.

On na­gla­ša­va da se no­vi ko­deks od­no­si is­klju­či­vo na na­uč­no­i­stra­ži­vač­ke or­ga­ni­za­ci­je či­je pro­jek­te fi­nan­si­ra dr­ža­va. Za na­uč­na de­la ko­ja ni­su na­sta­la iz pro­je­ka­ta ko­je fi­nan­si­ra dr­ža­va (pla­gi­ja­te ot­kri­ve­ne na pri­vat­nim uni­ver­zi­te­ti­ma, u ča­so­pi­si­ma ko­je ob­ja­vlju­ju iz­da­vač­ke ku­će ili na­uč­na udru­že­nja itd.) po­treb­ni dru­gi me­ha­ni­zmi za­šti­te in­te­re­sa na­u­ke i auto­ra.

Na pi­ta­nje ka­ko se u sve­tu od­no­se pre­ma slu­ča­je­vi­ma pre­va­ra u na­u­ci, ovaj pro­fe­sor be­o­grad­skog Elek­tro­teh­nič­kog fa­kul­te­ta ka­že da su u raz­vi­je­nim evrop­skim ze­mlja­ma mno­go efi­ka­sni­ji, pa i ri­go­ro­zni­ji u ka­žnja­va­nju pre­kr­ši­la­ca. U tre­ćem iz­da­nju svo­je knji­ge "Ka­ko na­pi­sa­ti i ob­ja­vi­ti na­uč­no de­lo", u odelj­ku "Eti­ka na­uč­nog ra­da", Po­po­vić je de­talj­no opi­sao slu­čaj ne­mač­kog is­tra­ži­va­ča Jan Hen­drik Še­na, ko­ji je do­bio ot­kaz u pre­sti­žnoj is­tra­ži­vač­koj in­sti­tu­ci­ji "Bell Luc­cent Teh­no­logy", iako su ga jed­no vre­me sma­tra­li za naj­o­zbilj­ni­jeg kan­di­da­ta za No­be­lo­vu na­gra­du za fi­zi­ku. Is­po­sta­vi­lo se da je Šen u pri­ka­zi­va­nju svo­jih is­tra­ži­va­nja ma­ni­pu­li­sao eks­pe­ri­men­tal­nim po­da­ci­ma.

Ot­kri­va­nje fal­si­fi­ka­ta u na­u­ci olak­ša­va­ju i spe­ci­ja­li­zo­va­ni soft­ver­ski pro­gra­mi i ser­vi­si ko­ji u svo­jim ba­za­ma po­da­ta­ka ras­po­la­žu čak s tri­de­se­tak hi­lja­da na­uč­nih ča­so­pi­sa, s mi­li­on i vi­še čla­na­ka. 

- Kad autor po­ša­lje svoj rad za ob­ja­vlji­va­nje u re­dak­ci­ju ne­kog ča­so­pi­sa, ta­da ured­nik na tom ser­vi­su naj­pre pro­ve­ra­va ima li, i u ko­joj me­ri, slič­no­sti tog ra­da s ne­kim dru­gim već ob­ja­vlje­nim. I ako ta slič­nost do­sti­že tri­de­set pro­ce­na­ta, on­da je to već raz­log za upo­zo­re­nje re­cen­zen­ti­ma - ob­ja­šnja­va pro­fe­sor i na­vo­di da kom­pju­ter­ski pro­gram ipak ni­je taj ko­ji će pre­u­ze­ti ulo­gu ured­ni­ka i re­cen­zen­ta. 

Po­mi­nje i jed­no svo­je is­ku­stvo s ko­ri­šće­njem ra­ču­na­ra u pre­po­zna­va­nju pla­gi­ja­ta. 

- Svo­je­vre­me­no sam mo­rao da pre­u­zmem ulo­gu sud­skog ve­šta­ka u slu­ča­ju jed­nog pla­gi­ja­ta i kad me je advo­kat za­mo­lio da po­ka­žem ka­ko sam utvr­dio da je reč o tu­đem pre­u­ze­tom de­lu, ja sam sa­mo ak­ti­vi­rao jed­no­stav­nu op­ci­ju u "vor­du" "kom­per" i upo­re­đi­va­njem pr­vih pet stra­ni­ca dva tek­sta po­ka­zao sam da je u nji­ma raz­li­či­to sa­mo ne­ko­li­ko re­či - do­da­je aka­de­mik.

Izvor: Vebsajt Politika, Branislav Radivojša, 04.03.2018.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija