ZAKON O RADU: Poslodavcima sve teže da izmiruju poreske obaveze

Nedavno sprovedeno istraživanje “Siva ekonomija i bezgotovinsko plaćanje u Srbiji” dalo je rezultate ankete u kojoj su poslodavci potvrdili da uplate pripadajućih poreza i doprinosa na zarade zaposlenih u preduzeću uspevaju da izmire u 84,8 odsto slučajeva, za razliku od 2022. kada je to uspevao 91 procenat.

Poslodavci su tokom 2023. plaćali ukupne doprinose od 21.785 dinara za isplatu minimalne neto zarade, dok će u 2024. godini plaćati 25.765 dinara. Što su plate veće, to je veći i iznos koji poslodavci plaćaju državi na ime poreza i doprinosa na zarade zaposlenih.

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković kaže da je sve teže plaćati obaveze na vreme.

“Minimalna cena rada povećana je mimo predviđanja za ovu godinu. Minimalac je porastao 14,3 odsto, a realno je trebalo da prati rast BDP-a i inflacije. Sada je prosečna inflacija oko 4,9 odsto, dok se predviđa da će rast bruto domaćeg proizvoda biti između dva i tri procenta. To znači da povećanje minimalne cene rada nikako nije moglo da bude 14,3 odsto. Mnogo je više nego što je bilo predviđanje privrednih kretanja”, ocenjuje Atanacković.

On dodaje da se sada, sa povećanjem minimalne cene rada, povećavaju i sve ostale plate.

“Svako ko je prošle godine imao platu od oko 50.000 dinara dolazi u zonu minimalne zarade, što znači da će doći i do povećanja tih zarada”, konstatuje on.

Na pitanje da li očekuje da će se minimalna zarada povećati dva puta u toku ove godine, kao što su to sindikati tražili i prošle, Atanacković navodi da je takav zahtev u 2023. imao smisla zbog previsoke inflacije.

“Povećanje minimalca dva puta godišnje imalo je rezona kada je inflacija divljala oko 20 odsto na početku prošle godine. Međutim, ako se država svojom fiskalnom politikom zalaže da se suzbija inflacija, onda nikako nije u redu da se povećava masa novca. Ako se povećavaju zarade mimo rasta produktivnosti, to će imati loše posledice”, objašnjava počasni predsednik Unije poslodavaca.

On ističe da poslodavci svake godine slede i prihvataju odluku vlade o rastu minimalne cene rada, ali da zauzvrat traže neke povlastice.

“Mi jednostavno sledimo to što prihvati država, jer je ona najveći poslodavac koji kroz budžet daje zarade, a prihvatimo tek ukoliko dobijemo neku olakšicu. Važno je istaći da mi kao poslodavci, kada pravimo rezervu u odnosu na povećanje zarada, ne razmišljamo o onima koji ne mogu da podnesu ni ovo koliko je do sada bila minimalna zarada. Postoji oko 15 odsto privrednih subjekata koji nemaju mogućnost da povećaju ni cene ni promet i za njih svako opterećenje novim izdacima može značiti zatvaranje poslovanja. To je problem o kome treba razmišljati”, naglašava Nebojša Atanacković.

Predsednica Asocijacije samostalnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić, komentarišući problem poslodavaca da izdvajaju više sredstava da bi zaposlenima isplaćivali uvećane zarade, kaže da to samo govori o efikasnosti države.

“U zakonu stoji da se zarada ne može isplatiti pre nego što se uplate porez i doprinosi. Ako pođemo od zakona, ja se ne slažem da veliki broj privrednika ne može da ispunjava obaveze, to su verovatno samo pojedinačni slučajevi”, navodi Savić.

Kada je reč o mogućnosti da se u toku godine minimalna zarada poveća dva puta, ona smatra da se to sigurno neće desiti.

“Mislim da se dva puta povećanje minimalca neće dogoditi bez obzira na to kolika će biti inflacija ili kolika je bila. Obično u Ministarstvu finansija izračunaju koliko bi trebalo da iznosi povećanje minimalne cene rada za sledeću godinu, onda predsednik Srbije to objavi, i to se usvoji. Uglavnom to bude sve od socijalnog dijaloga koji imamo u vezi sa minimalnom cenom rada svake godine”, kaže Savić.

Prosečni minimalac iznosiće tokom 2024. godine 47.154 dinara mesečno, u zavisnosti od broja radnih sati.

Međutim, za sada još nije poznato da li će taj iznos važiti za celu godinu, jer je pre izvesnog vremena predsednik Srbije rekao da će se razmišljati na temu dvokratnog uvećanja minimalne zarade u toku ove godine. On je najavio da će o tome razmeniti mišljenje sa sindikatima, poslodavcima i stručnim ljudima, što je od posebne važnosti za sindikate koji su se u toku prošle godine žustro borili za to da se minimalna zarada ubuduće koriguje dva puta godišnje, zbog stanja na tržištu, rasta inflacije i generalno velikih troškova života.

Predsednica Asocijacije samostalnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić kaže da bi volela da se to ispuni i da njen stav da od toga nema ništa ne bude tačan.

“Nadam se da nisam u pravu i da će doći do povećanja minimalne zarade jer sa ovim iznosom od 47.000 dinara ne mogu da se pokriju ni osnovni troškovi. Povećanje cene struje i rast troškova života uopšte je takav da ljudi jedva preživljavaju. Bez 100.000 dinara početne plate zaposlenih mislim da ne može da se živi”, ističe Savić.

Podsetimo, poslodavac je u obavezi da zaposlenom na zaradu plaća doprinose za socijalno osiguranje, koji čine doprinos za zdravstveno osiguranje, za penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti.

Osnovicu poreza na zarade čini isplaćena, odnosno ostvarena zarada, umanjena za iznos od 25.000 dinara mesečno za lice koje radi sa punim radnim vremenom. Zakon o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) ističe da se pod zaradom smatra iznos koji sadrži porez i doprinose, i to porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade. U zakonskom smislu to je bruto 1 zarada.

Ona podrazumeva neto zaradu koju poslodavac isplaćuje zaposlenom, uvećanu za porez i pripadajuće doprinose koji se isplaćuju na teret zaposlenog (pored navedenog i poslodavac plaća porez i doprinose na zaradu, to jest na svoj teret). Bruto 1 zarada umanjena za 25.000 dinara mesečno jeste poreska osnovica.

Izvor: Vebsajt Biznis, Ljiljana Begović, 03.02.2024.
Naslov: Redakcija