MOŽE LI SRBIJA DA UKINE DOPRINOSE ZA ZDRAVSTVO?

Može li Srbija da ukine doprinose za zdravstvo tema je o kojoj se kod nas već neko vreme raspravlja. Crna Gora je, podsećanja radi, ukinula doprinose za zdravstveno osiguranje 2022. godine i država je preuzela da finansira tu obavezu.

Ovom problematikom pozabavio se i Fiskalni savet (FS) u nedavno objavljenom radu čiji su autori Nikola Altiparmakov, Snežana Ugrinov i Ivan Lakićević.

“Ukidanje doprinosa za zdravstveno osiguranje zahteva osetno povećanje stope poreza na dodatu vrednost (PDV) kako bi se nadomestio gubitak budžetskih prihoda. Usled nedostatka političke podrške za povećanje stope PDV-a, Srbija nije sprovela ovakvu reformu 2010. godine. Sa druge strane, Crna Gora se 2022. godine odvažila da, uprkos riziku rasta budžetskog deficita, ukine doprinose za zdravstvo bez istovremenog povećanja stope PDV-a. Ispostavilo se da je snažna naplata poreskih prihoda tokom 2023. godine u najvećoj meri nadomestila gubitak prihoda od ukidanja doprinosa za zdravstvo. Međutim, ukazujemo da je snažna naplata poreza dominantno rezultat spoljnih faktora, pre svega dolaska platežno sposobnih građana Rusije i Ukrajine”, ukazuje FS.

Dodaju da će privremeni karakter pomenute imigracije predstavljati rizik za javne finansije Crne Gore u narednom periodu. Zaključuju da ne postoje dovoljno uverljivi argumenti za uspostavljanje uzročno-posledične veze između rasta poreske naplate u 2023. godini i ukidanja doprinosa za zdravstvo godinu dana ranije. Naročito bi bilo rizično i neosnovano prihvatiti da će se ta snažna poreska naplata iz 2023. godine “preslikati” na eventualno ukidanje doprinosa za penzijsko osiguranje koje se trenutno razmatra u Crnoj Gori.

Što se tiče Srbije, ukidanje doprinosa za zdravstvo bilo je razmatrano u periodu izrazitih ekonomskih neravnoteža 2010. godine koje su u međuvremenu u velikoj meri eliminisane. Stopa nezaposlenosti je značajno smanjena na oko 10 odsto, a konkurentnost je vidno unapređena tako da spoljnotrgovinski deficit iznosi ispod 10 odsto BDP-a. Otuda u sadašnjim uslovima nije neophodno razmatrati ukidanje doprinosa za zdravstvo. Ova reforma naravno i dalje ostaje kao perspektivna mogućnost, naročito ukoliko bi pored ekonomskih razloga bila motivisana i željom za dubinskom reformom zdravstvenog sistema Srbije koji trenutno predstavlja haotičnu mešavinu elemenata osiguranja (iz Bizmarkovog sistema) i slobodnog pristupa javnom zdravstvu (iz Beveridžovog sistema), uz veoma neefikasnu i nejasnu koordinaciju javnih i privatnih zdravstvenih institucija.

“Ekonomska cena ukidanja doprinosa za zdravstvo jeste povećanje stope poreza na dodatu vrednost kako bi se nadomestio manjak budžetskih prihoda. U slučaju da ne postoji društvenopolitička podrška za neophodno povećanje stope PDV-a, moguće je razmatrati i manje radikalne reformske pristupe. Na primer, umesto potpunog ukidanja doprinosa za zdravstvo, moguće je proširiti primenu neoporezivog cenzusa na zarade i u slučaju doprinosa za zdravstvo kako bi se povećala progresivnost poreskog sistema, što bi trebalo da bude jedan od reformskih prioriteta u narednom periodu”, navode autori.

Što se tiče hipotetičkog ukidanja penzijskih doprinosa u Crnoj Gori, to bi predstavljalo tektonski udar na javne finansije bilo koje evropske zemlje, uključujući i našeg južnog suseda. Ništa manje važan aspekt eventualnog ukidanja penzijskih doprinosa je neizostavno ukidanje javnog penzijskog sistema koji predstavlja integralni deo modernih evropskih društava tokom prethodnih 100 godina. Ovakve radikalne i kontroverzne reforme su listom odbačene u svim državama Zapadne Evrope, dok su iskustva drugog penzijskog stuba iz Istočne Evrope veoma negativna i navode sve više osiguranika, ili država u celini, da se vraćaju u okrilje javnog penzijskog sistema, smatraju u FS.

Izvor: Vebsajt Politika, J. Rabrenović, 04.02.2024.
Naslov: Redakcija