ZAKON O POREZIMA NA IMOVINU: Rok za uplatu prve rate poreza na imovinu 14. februar 2018. godine

U sredu 14. februara ističe rok za uplatu prve rate poreza na imovinu za 2018. godinu. Kao i svake godine, poreska rešenja na adrese građana pristižu tek od maja, i zato na prvu ovogodišnju uplatnicu treba upisati iznos jednak poslednjoj, četvrtoj prošlogodišnjoj rati ovog nameta.

Koliki će porez građanima biti razrezan ove godine na stanove i kuće razlikovaće se od opštine do opštine, pošto je ovaj namet prihod lokalnih samouprava. Sudeći po najavama pojedinih gradova, ovogodišnji iznosi ne bi trebalo znatno da se razlikuju od prošlogodišnjih. U opštinama u kojima je rasla cena kvadrata tokom 2017. godine, rašće i osnovica za obračun, pa građani mogu da očekuju sigurno uvećanje ove kvartalne obaveze.

Zbog kašnjenja poreskih rešenja često se dešava da i 15. maja, kada dospeva druga ovogodišnja rata, građani ne znaju tačno razrezan iznos za tu godinu. U tom slučaju, i druga rata se plaća u visini iznosa za četvrtu ratu iz poslednjeg rešenja. Kada im rešenje lokalnih poreznika konačno stigne na kućnu adresu, obveznici će imati rok od 15 dana da uplate eventualnu razliku u odnosu na ratu koju su platili po starom obračunu. Skupština grada Beograda usvojila je, krajem prošle godine, Odluku o izmeni Odluke o visini stope poreza na imovinu ("Sl. list grada Beograda", br. 95/2017).

- Porez na imovinu za 2018. godinu za nepokretnost obveznika koji ne vodi poslovne knjige za odgovarajuću površinu iste nepokretnosti ne može biti utvrđen u većem iznosu od pripadajuće poreske obaveze tog obveznika za 2017. godinu - navodi se u odluci.

U našem drugom gradu po veličini - Novom Sadu, prema dosadašnjim saznanjima, promena u visini poreza ne bi trebalo da bude mnogo veća u odnosu na 2017. godinu. Najviše je, za oko hiljadu dinara, povećana cena kvadrata za određivanje poreske osnovice za nekretnine u prvoj zoni grada.

Porez na imovinu se plaća u četiri tromesečne rate. Svaka na naplatu dospeva 45 dana od početka tromesečja. To je oko 15. februara, 15. maja, 15. avgusta i 15. novembra.

Ono što svake godine iritira veliki broj građana je što rešenja za tekuću godinu stižu prekasno, odnosno posle druge rate. Nažalost, ovakva praksa će ostati, jer je Zakon o porezima na imovinu ("Sl. glasnik RS", br. 26/2001, "Sl. list SRJ", br. 42/2002 - odluka SUS i "Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 - odluka US, 47/2013 i 68/2014 - dr. zakon) predvideo da se prve rate plaćaju prema starim rešenjima. Ako je porez poskupeo, onda je potrebno što pre uplatiti razliku kako bi se izbeglo zaračunavanje kamata.

Poreznici zaračunavaju zateznu kamatu za svaki dan kašnjenja u uplati rate poreza na imovinu. Kamatna stopa trenutno iznosi 13,5 odsto na godišnjem nivou. Uz to, obveznici koji izbegnu plaćanje ovog poreza rizikuju da plate i kaznu od 5.000 dinara.