Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O ZAŠTITNIKU PRAVA DETETA: Dečji ombudsman će pokretati inicijative i predlagati kako da se efikasnije reaguje u slučajevima nasilja nad decom, vršnjačkog nasilja, pitanja radne eksploatacije dece, kao i dečjeg prosjačenja


Pri Kancelariji Zaštitnika građana već deset godina postoji Ombudsman za dečja prava, ali je želja Vlade Republike Srbije da organ dodatno kontroliše organe javne uprave u oblasti ostvarivanja prava deteta

Srbija je u prethodnom periodu predano radila na unapređenju položaja i prava dece. U poređenju sa 2001. godinom odnos dece u hraniteljskim porodicama i institucijama znatno je promenjen u korist hraniteljstva, tako da je 90 odsto dece bez roditeljskog staranja danas smešteno u hraniteljske porodice, a svega deset procenata u institucijama socijalne zaštite. U hraniteljskim porodicama trenutno je njih 7.050–5.257 dece uzrasta do 18 godina, među kojima je 443 sa smetnjama u razvoju i 881 dete romske nacionalnosti. Prema ovom pokazatelju, naša zemlja je među najboljima u Evropi.

Osim toga, Srbija je i u migrantskoj krizi pokazala da poštuje evropske vrednosti i standarde kada su u pitanju deca – u prihvatnim centrima do sada je zbrinuto 6. 976 dece uzrasta do 18 godina.

Ovo su podaci koje je na prošlonedeljnom zasedanju Komiteta za prava deteta UN u Ženevi predočila direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović, koja je predvodila delegaciju Srbije. Predstavljajući Drugi i Treći periodični izveštaj o primeni Konvencije o pravima deteta, Suzana Paunović je naglasila da je vladin Savet za prava deteta pokrenuo inicijativu za donošenje novog nacionalnog plana akcije za decu.

 Od Komiteta za prava deteta UN zatražili smo da od Unmika zahteva informacije o tome kako se na Kosovu i Metohiji primenjuje Konvencija o pravima deteta

Kroz Nacionalni plan akcije za decu do 2015. godine Vlada Republike Srbije je definisala kratkoročnu, srednjoročnu i dugoročnu politiku prema deci i identifikovala osnovne probleme u ostvarivanju, zaštiti i unapređenju njihovih prava. Revizija ovog plana obavljena je radi uvida u do sada postignuto, ali i radi njegove efikasnije primene i praćenja rezultata. U toku je formiranje radne grupe koja će raditi na novom strateškom okviru za zaštitu – kaže Paunovićeva.

Ona ističe da je Komitet za prava deteta Ujedinjenih nacija pozdravio inicijativu Saveta za prava deteta za uvođenje dečjeg ombudsmana, ocenjujući to kao još jedan važan korak države u cilju unapređenja prava deteta i podizanja nivoa zaštite dece u Srbiji.

Na pitanje zbog čega se uvodi novi dečji Ombudsman, kada pri Kancelariji zaštitnika građana već deset godina postoji Ombudsman za dečja prava, Suzana Paunović kaže da je takva inicijativa motivisana željom da nezavisni organ dodatno kontroliše organe javne uprave u oblasti ostvarivanja prava deteta.

Smatramo da će dečji ombudsman pokretati inicijative i predlagati kako da se još efikasnije reaguje, između ostalog, u slučajevima nasilja nad decom, vršnjačkog nasilja, pitanja radne eksploatacije dece, kao i dečjeg prosjačenja – objašnjava Suzana Paunović.

Direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava ističe da je Komitetu za prava deteta UN ukazala da Srbija nije u mogućnosti da prati primenu konvencije na delu svoje teritorije, s obzirom na to da je na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN upravljanje pokrajinom u celosti povereno Privremenoj administrativnoj misiji Unmika.

Tokom dijaloga naša delegacija je nekoliko puta zatražila od komiteta da od Unmika zahteva informacije o primeni te konvencije na području Kosova i Metohije. Ukazali smo da je deci iz nealbanskih zajednica ograničena sloboda kretanja, ugrožena bezbednost, pristup obrazovanju, upotreba jezika, kao i pristup institucijama. Smatramo da je važno da komitet stekne uvid u situaciju na polju poštovanja prava deteta u Autonomnoj Pokrajini Kosovo i Metohija. Napominjem da naša zemlja pri razmatranju svih državnih izveštaja insistira da Ujedinjene nacije zahtevaju od Unmika informacije o primeni svih međunarodnih ugovora koje je naša država ratifikovala, kako bi izveštaji države bili kompletirani – zaključuje Suzana Paunović.

Izvor: Vebsajt Politika, Katarina Đorđević, 03.02.2017.
Naslov: Redakcija