NACRT ZAKONA O POJEDNOSTAVLJENOM RADNOM ANGAŽOVANJU NA SEZONSKIM I DRUGIM POVREMENIM POSLOVIMA U ODREĐENIM DELATNOSTIMA: Radnici neće uživati nikakvu pravnu zaštitu. Zakon bi uvećao rad na crno i smanjio radna prava
Ukoliko Srbija usvoji trenutni nacrt zakona o sezonskom radu, veći broj zaposlenih će iz relativno sigurnog radnog odnosa preći u režim rada mimo propisa (“na crno”), koji vodi ekstremnoj eksploataciji, ocenio je ekspert za radna prava Mario Reljanović.
Godinu dana posle prvobitne verzije Nacrta zakona o radnom angažovanju zbog povećanog obima posla u određenim delatnostima, Vlada Republike Srbije je nakon kritika domaćih i međunarodnih organizacija izašla sa novim propisom izmenjenog naziva - “Nacrt zakona o zapošljavanju u sezonskim i drugim povremenim poslovima u određenim industrijama”.
Reljanović smatra da je reč “o još jednom neustavnom i pogubnom zakonu”, kome se protive sindikati, organizacije civilnog društva i deo stručne javnosti.
“Ne samo da se ovim zakonom ne vrši harmonizacija sa pravnim tekovinama EU, već se stvara još jedan u nizu oblika rada koje države Unije, kao ni sama EU, ne poznaju. Treći razlog je veoma konkretan - ovim zakonom će veći broj zaposlenih ostati bez zaposlenja, odnosno preći iz koliko-toliko sigurnog režima rada u radnom odnosu, u režim rada van radnog odnosa koji jasno vodi ekstremnoj radnoj eksploataciji. Najzad, četvrti veoma važan razlog je da se njime širom otvaraju mogućnosti nesmetane trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije u Srbiji”, ukazao je Reljanović.
U nacrtu zakona je izmenjeno nekoliko stvari, počev od njegovog naziva, ali da deo kritikovanih stavki i dalje nije pojašnjen, kaže Reljanović.
“Nije međutim ni sada jasno čemu bi ovaj zakon služio, zašto je važno da ga usvojimo i zašto nije dovoljno izvršiti izmene Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) da bi se sprovela (navodna) ideja smanjenja neformalnog rada kroz donošenje zakona, već je potrebno usvojiti ovaj novi tekst. Ostale izmene su kozmetičke. Sistem prijave stranih radnika je uspostavljen naknadnim izmenama ali nije dovoljan. Pojedina prava koja su data radnicima su nedovoljna i/ili neprimenjiva, kao što je odredba o pravu na sindikalno organizovanje”, objašnjava on.
Reljanović ističe da i u novom nacrtu zakona sezonski rad ostaje van radnog odnosa, suprotno preporuci Međunarodne organizacije rada (MOR).
“Nije prihvaćena ni molba MOR-a da se izbaci, ili makar bliže precizira konfuzna odredba o tome da se pod ovim radom neće smatrati lica koja poslodavcu pomažu povremeno i bez naknade, pa su kao primer navedeni rodbina, susedi, komšije i prijatelji - ona će sigurno dovesti do zloupotreba”, kaže on.
I dalje nema nikakve garancije da neće doći do trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije, jer je sistem ‘registracije’ boravka stranaca koji je naknadno uveden ovim nacrtom nedovoljno efikasan, kaže Reljanović.
“Ostala je i neshvatljiva odredba o usmenom ugovoru, koja je prisutna i u sadašnjem Zakonu o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima ("Sl. glasnik RS", br. 50/2018) i koja je u praksi neprimenjiva, naročito kada je reč o kontroli sadržine ugovora”, upozorava.
On objašnjava da prema novom nacrtu zakona, sezonski radnik i dalje nema prava na uvećanu zaradu i plaćeno odsustvo, te da “nijedna odredba zakona nije izmenjena u pravcu povećanja troškova rada za poslodavca”.
Prema njegovim rečima, “to otkriva pravu svrhu donošenja ovog zakona, koja se krije u obezbeđivanju ekstremno jeftine i formalno obespravljene radne snage”.
“Ovi radnici neće uživati nikakvu pravnu zaštitu i smešni su pokušaji zakonopisaca da nas uvere u suprotno ponavljanjem deklarativnih odredbi iz drugih zakona. Radnici - sezonci neće moći da pokrenu radni spor i to je kraj njihove priče o zaštiti pred sudom. Istovremeno, oni nemaju niti jedno pravo u slučaju otkazivanja ugovora o radu koje bi mogli da ostvare kao zaposleni - to ih čini izuzetno ranjivim, a ucenjivački potencijal na strani poslodavca je ogroman”, kaže Reljanović.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija