Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDLOG ZAKONA O POSEBNIM POSTUPCIMA RADI REALIZACIJE PROJEKATA IZGRADNJE I REKONSTRUKCIJE LINIJSKIH INFRASTRUKTURNIH OBJEKATA OD POSEBNOG ZNAČAJA ZA REPUBLIKU SRBIJU - Tekst propisa


I. OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Ovaj zakon primenjuje se na projekte izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju.

Ovim zakonom vrši se određivanje projekta izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata koji su od posebnog značaja za Republiku Srbiju, uređuje se utvrđivanje javnog interesa za potpunu i nepotpunu eksproprijaciju i privremeno zauzimanje nepokretnosti za izgradnju i rekonstrukciju tih objekata, određivanje korisnika eksproprijacije, poseban postupak eksproprijacije, finansijska sredstva za realizaciju projekata, posebni postupci i uslovi za pribavljanje potrebne dokumentacije, dozvola i odobrenja potrebnih radi izgradnje i rekonstrukcije ovih objekata, kao i uređenje drugih pitanja u cilju efikasnije realizacije projekata izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju.

Projekti od posebnog značaja za Republiku Srbiju, u smislu ovog zakona, jesu projekti izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata koji utiču na sveukupni razvoj Republike Srbije, ravnomerni regionalni i lokalni ekonomski razvoj, međunarodno, regionalno i unutrašnje teritorijalno povezivanje, unapređenje konektivnosti, sprečavanje devastiranja delova teritorije Republike Srbije, obezbeđivanje i unapređenje osnovnih životnih potreba stanovništva, socijalnog razvoja i zaštite životne sredine, čime se poboljšava ukupni životni standard građana Republike Srbije.

Svi postupci koji se sprovode u skladu sa odredbama ovog zakona smatraju se hitnim i svi državni organi i organi jedinica lokalne samouprave, privredna društva i javna preduzeća, kao i drugi organi i institucije koji vrše javna ovlašćenja dužni su da bez odlaganja izdaju akte iz svoje nadležnosti.

Odredbe ovog zakona primenjuju se i u slučaju administrativnog prenosa na nepokretnostima za koje je utvrđen javni interes u skladu sa ovim zakonom.

Na postupak rehabilitacije, održavanja, obnove, modernizacije i drugih radova na linijskom infrastrukturnom objektu, primenjuju se odredbe zakona koji uređuju tu vrstu linijskog infrastrukturnog objekta, osim ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Na projekte izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju, ne primenjuje se predimplementaciona faza projektnog ciklusa definisana propisom o upravljanju kapitalnim ulaganjima.

Studija opravdanosti sa idejnim projektom za projekte iz stava 7. ovog člana podležu stručnoj kontroli revizione komisije u skladu sa propisima kojima je uređena izgradnja objekata.

Po dobijanju izveštaja revizione komisije, projekti iz stava 7. ovog člana uvršćuju se na listu prioritetnih projektnih ideja, odnosno listu prioritetnih pripremljenih projekata u skladu sa propisom o upravljanju kapitalnim ulaganjima i mogu se uvrstiti u budžet Republike Srbije.

Ako ovim zakonom nije drukčije određeno, primenjivaće se odredbe zakona kojim se uređuje eksproprijacija, izgradnja objekata, javne nabavke, državni premer i katastar, postupak upisa u katastar nepokretnosti, opšti upravni postupak i drugi sistemski zakoni.

Član 2.

Određuje se da je projekat izgradnje i rekonstrukcije javne linijske saobraćajne infrastrukture (putna, železnička, vodna i vazdušna), od posebnog značaja za Republiku Srbiju.

Određuje se da je projekat izgradnje i rekonstrukcije linijske komunalne infrastrukture, koji se finansira, odnosno sufinansira iz budžeta Republike Srbije i kredita inostranih banaka i finansijskih organizacija, od posebnog značaja za Republiku Srbiju.

Odluku o prepoznavanju, odnosno realizaciji svakog pojedinačnog projekta, određenog u st. 1. i 2. ovog člana, kao projekta od posebnog značaja za Republiku Srbiju, donosi Vlada.

Određuje se da je projekat javno-privatnog partnerstva u delu izgradnje i rekonstrukcije linijskog infrastrukturnog objekta, u slučaju da je procenjena vrednost projekta javno-privatnog partnerstva veća od 50 miliona evra, od posebnog značaja za Republiku Srbiju.

Na projekte iz stava 4. ovog člana, primenjuju se odredbe poglavlja II, III, V i VI ovog zakona.

II. POJMOVNIK

Član 3.

Svi termini u ovom zakonu upotrebljeni u muškom rodu podrazumevaju se i u ženskom i obrnuto.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1)         Projekat izgradnje i rekonstrukcije linijskog infrastrukturnog objekta od posebnog značaja za Republiku Srbiju jeste skup radnji koji obuhvata planiranje, pribavljanje zemljišta i rešavanje imovinskopravnih odnosa, finansiranje, izradu i kontrolu planske i tehničke dokumentacije, izbor i dodelu ugovora za projektovanje, nadzor, upravljanje projektom ili delom projekta, izvođenje radova koji obuhvataju izgradnju, rekonstrukciju, rehabilitaciju, održavanje, obnovu, modernizaciju i druge radove, pribavljanje potrebnih saglasnosti, uslova i dozvola, kao i tehnički pregled objekta;

2)         Nadležni organ jeste organ, odnosno lice koje je po zakonu ili prema odluci Vlade nadležno za realizaciju projekta izgradnje i rekonstrukcije linijskog infrastrukturnog objekta od posebnog značaja za Republiku Srbiju;

3)         Linijski infrastrukturni objekat jeste javna saobraćajna infrastruktura (putna, železnička, vodna, vazdušna i metro), linijska komunalna infrastruktura, kao i objekti u njihovoj funkciji;

4)         Putna saobraćajna infrastruktura jeste javno dobro putne infrastrukture, (državni, opštinski putevi i ulice) u opštoj upotrebi, sa svim pripadajućim objektima u njihovoj funkciji;

5)         Železnička saobraćajna infrastruktura jeste javna železnička infrastruktura (mreža javnih pruga, vezni i sporedni kolosek i sl.), sa elementima železničke infrastrukture definisanih posebnim zakonom, uključujući i uslužne objekte, kao i druge objekte u funkciji javne železničke infrastrukture;

6)         Vodna saobraćajna infrastruktura jeste javna infrastruktura u lučkom području (operativne obale za pristajanje plovila i sl.), kao i plovni putevi i hidrotehnički objekti koji se grade na njima (plovni kanali, naperi, paralelne građevine sa traverzama, pregrade, pragovi, kaskade, ševroni, brodske prevodnice, nasipi sa pripadajućim objektima (ustave, fiksne crpne stanice) i obaloutvrde);

7)         Vazdušna saobraćajna infrastruktura jeste javna aerodromska infrastruktura, a naročito poletno-sletna staza, rulna staza, platforma, rulna staza na platformi i sl, kao i objekti u njihovoj funkciji;

8)         Metro jeste prostorno i saobraćajno nezavisan šinski sistem visokog kapaciteta za prevoz putnika u gradskom i prigradskom saobraćaju sa posebnim konstruktivnim i energetsko-pogonskim karakteristikama;

9)         Linijska komunalna infrastruktura jeste javna infrastruktura za vodosnabdevanje sa prečišćavanjem vode za piće, izvorištem, branom sa akumulacijom, magistralnim cevovodom, javna infrastruktura za sakupljanje, odvođenje i prečišćavanje komunalnih otpadnih voda sa glavnim kolektorom, kao i objekti u njihovoj funkciji;

10)       Finansijer jeste lice koje po osnovu zaključenog i overenog ugovora sa investitorom finansira, odnosno sufinansira izgradnju, dogradnju, rekonstrukciju, sanaciju ili izvođenje drugih građevinskih, odnosno investicionih radova predviđenih ovim zakonom i na osnovu tog ugovora stiče određena prava i obaveze koje su ovim zakonom propisane za investitora u skladu sa tim ugovorom;

11)       Upravljač projekta ili dela projekta je privredno društvo/pravno lice koje angažuje investitor i koje vrši savetodavne i konsultantske usluge u svim ili pojedinim fazama planiranja i izgradnje, upravlja projektovanjem i izvođenjem svih ili pojedinih radova, vrši kontrolu dinamike napretka radova za koje je angažovan, organizuje sastanke sa izvođačima i stručnim nadzorom, o čemu izveštava investitora i predlaže investitoru sprovođenje eventualnih korektivnih aktivnosti;

12)       Strateški partner jeste lice koje u zavisnosti od predmeta i vrste ugovora koji potpisuje sa investitorom, može biti projektant, stručni nadzor, izvođač, upravljač projekta i/ili finansijer;

13)       Građenje linijskog infrastrukturnog objekta jeste izvođenje građevinskih i građevinsko-zanatskih radova i ugradnja građevinskih proizvoda, postrojenja i opreme;

14)       Upravljač infrastrukture je organ, javno preduzeće ili privredno društvo odgovorno za građenje, eksploataciju, održavanje i obnovu infrastrukture, kao i za uređivanje, upotrebu, unapređivanje i zaštitu građevinskog zemljišta i za učešće u njenom razvoju u okviru utvrđene opšte politike razvoja i finansiranja infrastrukture;

15)       Izgradnja linijskog infrastrukturnog objekta jeste skup radnji koji obuhvata projektovanje i izvođenje radova, što podrazumeva prethodne radove, izradu i kontrolu tehničke dokumentacije, pripremne radove za građenje, građenje objekata, kao i privremenih objekata i stručni nadzor u toku građenja objekta, uključujući i izgradnju raskrsnica sa kružnim tokom saobraćaja, kojima se menja režim odvijanja saobraćaja;

16)       Pripremni radovi jesu radovi koji prethode građenju linijskog infrastrukturnog objekta i odnose se naročito na: rušenje postojećih objekata na parceli, izmeštanje postojeće infrastrukture na parceli, raščišćavanje terena na parceli, odvoženje upotrebljenog građevinskog materijala (šuta) na deponiju, obezbeđenje prostora za dopremu i smeštaj građevinskih proizvoda i opreme, građenje i postavljanje objekata, instalacija i opreme privremenog karaktera za potrebe izvođenja radova (postavljanje gradilišne ograde, kontejnera i sl.), zemljani radovi, radovi kojima se obezbeđuje sigurnost susednih objekata, odnosno sigurnost i stabilnost terena (šipovi, dijafragme, potporni zidovi i sl.), obezbeđivanje nesmetanog odvijanja saobraćaja i korišćenje okolnog prostora;

17)       Rekonstrukcija linijskog infrastrukturnog objekta jeste izvođenje građevinskih i drugih radova u zaštitnom pojasu sa pripadajućim objektima, kojima se može promeniti gabarit, volumen, položaj ili oprema postojećeg objekta, kao i izvođenje radova koji obuhvataju radove velikog obima, zamene elemenata na postojećim linijskim objektima, uključujući i izgradnju raskrsnica sa kružnim tokom saobraćaja, a u cilju održavanja i unapređenja funkcionalnih i konstruktivnih karakteristika linijskog infrastrukturnog objekta u celini ili njegovih pojedinih elemenata ili objekata;

18)       Sanacija linijskog infrastrukturnog objekta jeste izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem linijskom infrastrukturnom objektu kojima se vrši popravka uređaja, postrojenja i opreme, odnosno zamena konstruktivnih elemenata tog objekta, kojima se ne menja spoljni izgled, ne utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja i životne sredine i ne utiče na zaštitu prirodnog i nepokretnog kulturnog dobra, odnosno njegove zaštićene okoline, na koje radove se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na rekonstrukciju linijskog infrastrukturnog objekta;

19)       Privremeni objekti jesu pozajmišta materijala, deponije, devijacije koji su u funkciji izgradnje ili rekonstrukcije linijskog infrastrukturnog objekta, na koje se primenjuju odgovarajuće odredbe zakona kojim se uređuje izgradnja objekata;

20)       Raskrsnica sa kružnim tokom saobraćaja je posebna vrsta raskrsnice, odnosno mesto na kojem se ukrštaju, spajaju odnosno razdvajaju saobraćajni tokovi na najmanje dva puta u istom ili različitim nivoima sa kružnim tokom saobraćaja (u daljem tekstu: kružni tok);

21)       Sanacija klizišta obuhvata sve radove kojima se vrši saniranje klizišta koje ugrožava bezbednost linijskog infrastrukturnog objekta;

22)       Gradilište jeste zemljište ili objekat, posebno obeleženo, na kome se gradi, rekonstruiše ili uklanja objekat, odnosno izvode radovi na održavanju objekta;

23)       Uklanjanje objekta ili njegovog dela koji se nalazi na trasi linijskog infrastrukturnog objekta jeste izvođenje radova na rušenju objekta ili dela objekta;

24)       Imaoci javnih ovlašćenja su državni organi, organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, posebne organizacije i druga lica koja vrše javna ovlašćenja u skladu sa zakonom;

25)       Uslovi za projektovanje, odnosno priključenje jesu uslovi koje izdaju imaoci javnih ovlašćenja u objedinjenoj proceduri u postupku izdavanja lokacijskih uslova na zahtev nadležnog organa, u skladu sa planskim dokumentom, a koji se ne izdaju u formi upravnog akta, već se njima isključivo definišu precizni uslovi pod kojima se objekat čija je izgradnja predviđena planskim dokumentom može realizovati i predstavljaju sastavni deo lokacijskih uslova, osim uslova za projektovanje objekata za koje je tehnička i druga dokumentacija određena sa oznakom "strogo poverljivo" ili "poverljivo" u skladu sa propisima koji uređuju tajnost podataka.

III. JAVNI INTERES I EKSPROPRIJACIJA

Član 4.

Javni interes za eksproprijaciju, administrativni prenos i nepotpunu eksproprijaciju nepokretnosti radi izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju, u skladu sa odgovarajućim planskim dokumentima kojima je predviđena izgradnja takvih objekata, utvrđuje se odlukom Vlade na predlog ministarstva nadležnog za poslove građevinarstva.

Odlukom iz stava 1. ovog člana utvrđuje se i krajnji korisnik eksproprijacije.

Odredbe ovog zakona koje utvrđuju javni interes i poseban postupak eksproprijacije, odnose se i na rehabilitaciju, održavanje, obnovu i modernizaciju linijskog infrastrukturnog objekta iz člana 2. ovog zakona.

Član 5.

Radi izgradnje linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju, korisnik eksproprijacije, odnosno administrativnog prenosa i nepotpune eksproprijacije nepokretnosti može biti Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, odnosno pravno lice čiji je osnivač ili većinski vlasnik Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave koje upravlja takvim objektima, obavlja neku od delatnosti upravljanja takvim objektima ili koje vrši investitorska prava na osnovu zakona ili odluke Vlade.

Pravno lice koje je u skladu sa ovim zakonom određeno za korisnika eksproprijacije za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbija ima sva prava i obaveze koje ima korisnik eksproprijacije prema zakonu kojim je uređena eksproprijacija.

Član 6.

Predlog za eksproprijaciju, administrativni prenos i nepotpunu eksproprijaciju nepokretnosti iz člana 4. ovog zakona, podnosi korisnik eksproprijacije opštinskoj ili gradskoj upravi nadležnoj za imovinskopravne poslove na čijoj se teritoriji nepokretnosti nalaze.

Ako se za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata vrši eksproprijacija iz jednog u drugi oblik javne svojine, nosilac prava javne svojine na nepokretnosti koja se ekspropriše ima pravo na naknadu samo u slučaju da je tu nepokretnost stekao teretnim putem, o čemu mora dostaviti odgovarajući dokaz.

Član 7.

Javni interes za eksproprijaciju, administrativni prenos i nepotpunu eksproprijaciju nepokretnosti utvrđen ovim zakonom za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata navedenih u članu 2. ovog zakona traje do dobijanja upotrebne dozvole za te objekte.

Uz predlog za eksproprijaciju za nepokretnost koja je predmet eksproprijacije, podnosi se izvod iz odgovarajućeg planskog dokumenta i dokaz o obezbeđenim sredstvima za eksproprijaciju.

Dokazom o obezbeđenim sredstvima za eksproprijaciju smatra se potvrda o obezbeđenim sredstvima u budžetu korisnika eksproprijacije, odnosno ovlašćenje ili drugi instrument obezbeđenja plaćanja naknade.

Sredstva za eksproprijaciju mogu se obezbediti i iz budžeta autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave i kada je kao krajnji korisnik određeno neko treće lice ako se linijski infrastrukturni objekat gradi isključivo na teritoriji autonomne pokrajine odnosno jedinice lokalne samouprave.

Član 8.

Za potrebe eksproprijacije za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata u cilju deobe katastarskih parcela izrađuje se projekat parcelacije i preparcelacije za izgradnju određenog linijskog infrastrukturnog objekta koji je u skladu sa planskim dokumentom, bez obzira na vrstu zemljišta na kom je planirana izgradnja takvog objekta (poljoprivredno, šumsko, građevinsko).

Izuzetno od stava 1. ovog člana, u slučaju da je plan preparcelacije sadržan u planskom dokumentu, nije potrebna izrada projekta parcelacije i preparcelacije.

Uz zahtev za provođenje parcelacije za potrebe eksproprijacije, podnosi se projekat eksproprijacije koji ima dokaz o izvršenoj tehničkoj kontroli.

Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra provodi deobu katastarskih parcela na osnovu projekta parcelacije i preparcelacije za izgradnju linijskog infrastrukturnog objekta i elaborata geodetskih radova za provođenje promena u katastru nepokretnosti, odnosno plana parcelacije sadržanog u planskom dokumentu.

Deoba katastarskih parcela iz stava 1. ovog člana sprovodi se samo kroz katastarski operat, van upravnog postupka i o sprovedenoj deobi se ne donosi posebno rešenje.

Član 9.

U slučaju da u toku izgradnje objekta, odnosno izvođenja radova, nastanu izmene u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu izvođenjem radova van pojasa eksproprijacije, u odnosu na parcele na kojima su izvedeni ovi radovi, pred nadležnim organom za imovinskopravne poslove pokreće se postupak zaključenja poravnanja između korisnika eksproprijacije i vlasnika parcele koje ima elemente rešenja o eksproprijaciji, bez sprovođenja prethodnih radnji u postupku eksproprijacije.

Predmet poravnanja određuje se na osnovu izrađenog elaborata geodetskih radova izvedenog stanja.

Ukoliko ne postoje uslovi za zaključenje poravnanja iz stava 1. ovog člana vezani za dostupnost vlasnika parcele, donosi se rešenje o eksproprijaciji koje donosi organ opštinske uprave nadležan za imovinskopravne poslove na čijoj teritoriji se nepokretnost nalazi.

Član 10.

Kada je predmet eksproprijacije neizgrađeno građevinsko zemljište na kome je upisano pravo javne svojine u korist Republike Srbije ili jedinice lokalne samouprave, postupak se sprovodi u odnosu na titulara prava svojine na zemljištu.

Ako je na zemljištu iz stava 1. ovog člana upisano neko treće lice kao korisnik, tom licu pripada naknada u skladu sa ovim zakonom, zakonom kojim se uređuje eksproprijacija i drugim posebnim zakonima.

Za građevinsko zemljište iz stava 1. ovog člana na kome je upisano pravo javne svojine Republike Srbije i na kome nema izgrađenih objekata, ne sprovodi se postupak eksproprijacije, već nadležni organ, kao dokaz o odgovarajućem pravu u postupku izdavanja rešenja o građevinskoj dozvoli pribavlja izvod iz lista nepokretnosti sa upisanim pravom svojine na građevinskom zemljištu u korist Republike Srbije.

Kada je predmet eksproprijacije građevinsko zemljište na kome je izgrađen objekat suprotno zakonu, za koji nije okončan postupak ozakonjenja, stranka u postupku je vlasnik građevinskog zemljišta na kome je izgrađen taj objekat.

Ako je na zemljištu iz stava 1. ovog člana kao korisnik upisano lice koje bi u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine uz naknadu moglo da ostvari pravo na konverziju, postupak eksproprijacije se sprovodi u odnosu na titulara prava svojine na tom zemljištu, a naknada za oduzeto pravo korišćenja određuje se u skladu sa propisima kojima je uređena eksproprijacija, odnosno administrativni prenos nepokretnosti.

Član 11.

Kada je predmet eksproprijacije građevinsko zemljište na kome je izgrađen objekat iz člana 10. stav 4. ovog zakona, vlasnik takvog objekta ima pravo na naknadu za izgrađeni objekat u visini procenjene građevinske vrednosti tog objekta.

Član 12.

Kada nadležni organ dobije predlog za eksproprijaciju, utvrđuje da li su uz predlog dostavljeni dokazi propisani članom 7. ovog zakona.

Ako uz predlog za eksproprijaciju nisu dostavljeni dokazi propisani članom 7. ovog zakona, nadležni organ u roku od tri dana nalaže korisniku eksproprijacije njihovo dostavljanje, uz obavezu dostavljanja dokumentacije u roku od tri dana od dana prijema zahteva za dopunu dokumentacije.

Ako u roku iz stava 2. ovog člana korisnik eksproprijacije ne dostavi traženu dokumentaciju, nadležni organ odbacuje predlog rešenjem protiv koga je dozvoljena žalba u roku od tri dana od dana uručenja.

Po žalbi protiv rešenja iz stava 3. ovog člana rešava ministarstvo nadležno za poslove finansija.

Kada nadležni organ utvrdi da su uz predlog podneti svi dokazi propisani članom 7. ovog zakona, dužan je da predlog sa podnetim dokazima dostavi vlasniku nepokretnosti na izjašnjenje, u roku od tri dana od dana prijema urednog predloga.

Vlasnik nepokretnosti je dužan da se izjasni o predlogu za eksproprijaciju najkasnije u roku od pet dana od dana dobijanja predloga za eksproprijaciju, pisanim putem ili na zapisnik kod nadležnog organa.

Kada je predmet eksproprijacije nepokretnost na kojoj je kao vlasnik upisno lice čije je prebivalište, odnosno boravište nepoznato, a koje nema punomoćnika, kao i lice koje je preminulo, a za koje nije sproveden ostavinski postupak, organ koji vodi postupak eksproprijacije postaviće tom licu privremenog zastupnika koji ima prava i obaveze utvrđene zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak.

Po prijemu izjašnjenja iz stava 6. ovog člana, odnosno proteka tog roka, nadležni organ odmah, a najkasnije u roku od pet dana, uz ispunjenje i drugih uslova propisanih ovim zakonom, donosi rešenje o eksproprijaciji nepokretnosti.

Ako u toku postupka nadležni organ naiđe na činjenicu za koju smatra da je potrebno izvesti dodatne dokaze, može zakazati usmenu raspravu u roku od tri dana od dana prijema predloga za eksproprijaciju.

Ukoliko korisnik eksproprijacije jednim predlogom za eksproprijaciju obuhvati više nepokretnosti, nadležni organ može doneti zbirno rešenje za sve nepokretnosti obuhvaćene predlogom za eksproprijaciju.

Protiv rešenja iz stava 8. ovog člana može se izjaviti žalba ministarstvu nadležnom za poslove finansija, u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.

Žalba protiv rešenja iz stava 8. ovog člana ne sprečava izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavu radova pred organom nadležnim za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli, ukoliko investitor u postupku izdavanja tog rešenja, odnosno prilikom prijave radova dostavi izjavu da prihvata rizik drukčijeg rešavanja u postupku eksproprijacije nepokretnosti.

Stranke u postupku mogu se odreći od prava na žalbu, što organ koji vodi postupak konstatuje u izvorniku rešenja o eksproprijaciji. Danom odricanja od žalbe, rešenje o eksproprijaciji nepokretnosti postaje pravnosnažno.

Član 13.

Ukoliko nadležni organ ne donese rešenje o eksproprijaciji u roku iz člana 12. stav 7. ovog zakona, korisnik eksproprijacije ima pravo na posebnu žalbu zbog "ćutanja administracije".

Uz žalbu iz stava 1. ovog člana korisnik eksproprijacije podnosi dokumentaciju i dokaze propisane članom 7. ovog zakona.

Žalba zbog "ćutanja administracije" podnosi se neposredno ministarstvu nadležnom za poslove finansija, koje je u obavezi da odluči po predlogu za eksproprijaciju, u roku od pet dana od dana podnošenja žalbe.

Rešenje doneto po žalbi iz stava 1. ovog člana je konačno danom dostavljanja strankama u postupku i protiv njega se ne može izjaviti žalba, ali se tužbom može pokrenuti upravni spor.

Upravni spor pokrenut po tužbi protiv rešenja iz stava 4. ovog člana ne sprečava izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavu radova pred organom nadležnim za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli, ukoliko investitor ili finansijer u postupku izdavanja tog rešenja, odnosno prilikom prijave radova dostavi izjavu da prihvata rizik drukčijeg rešavanja u upravnom sporu.

Član 14.

Po pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji, stiču se uslovi za pokretanje postupka za sporazumno određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje eksproprijacija.

Od dana podnošenja predloga za eksproprijaciju do dana donošenja prvostepenog rešenja o eksproprijaciji, stranke mogu zaključiti poravnanja u skladu sa zakonom kojim je uređen opšti upravni postupak koje ima sve elemente rešenja o eksproprijaciji i predstavlja osnov za upis odgovarajućeg stvarnog prava na nepokretnosti kod službe katastra nepokretnosti.

Procenu tržišne vrednosti zemljišta vrši organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnostima.

Ukoliko organ iz stava 3. ovog člana nema dovoljno elemenata za određivanje tržišne vrednosti, a da je u susednim jedinicama lokalne samouprave već vršena eksproprijacija zemljišta istih ili sličnih karakteristika za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata, dužan je da prilikom utvrđivanja tržišne vrednosti zemljišta uzme u obzir i podatke o vrednosti tog zemljišta.

Kada je predmet eksproprijacije zemljište na kom su izgrađeni objekti ili zemljište na kome se nalaze biljni zasadi, naknada se vrši na način propisan odredbama zakona kojim se uređuje eksproprijacija.

IV. OBEZBEĐIVANJE FINANSIJSKIH SREDSTAVA I PLAĆANJA ZA IZVRŠENE USLUGE I RADOVE

Član 15.

Finansijska sredstva za realizaciju projekta izgradnje linijskih infrastrukturnih objekata iz člana 2. ovog zakona, obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije, budžeta autonomnih pokrajina, budžeta jedinica lokalne samouprave, kredita inostranih banaka i finansijskih organizacija, međunarodnih izvora finansiranja i drugih sredstava u skladu sa zakonom.

V. IZGRADNJA I REKONSTRUKCIJA LINIJSKIH INFRASTRUKTURNIH OBJEKATA

Član 16.

Investitor linijskog infrastrukturnog objekta od posebnog značaja za Republiku Srbiju je lice za čije potrebe se gradi objekat i na čije ime glasi građevinska dozvola ili koje u skladu sa odredbama zakona odnosno odlukom Vlade, vrši investitorska prava na izgradnji takvih linijskih infrastrukturnih objekata.

Investitor izgradnje državnih puteva je Republika Srbija ili pravno lice čiji je osnivač ili većinski vlasnik Republika Srbija i koje je osnovano da vrši investitorska prava ili kome je odlukom Vlade preneto da vrši investitorska prava.

Investitor izgradnje opštinskih puteva i ulica je jedinica lokalne samouprave ili pravno lice koje je osnovano da vrši investitorska prava ili kome je odlukom jedinice lokalne samouprave preneto da vrši investitorska prava.

Izuzetno od stava 3. ovog člana, jedinica lokalne samouprave može odlukom nadležnog organa jedinice lokalne samouprave preneti investitorska prava i na pravno lice iz stava 2. ovog člana, uz prethodnu saglasnost tog pravnog lica.

Izuzetno, ako se radi o državnom putu, koji je istovremeno i gradska saobraćajnica, odnosno deo državnog puta koji prolazi kroz naselje, nadležni organ za izdavanje građevinske dozvole je jedinica lokalne samouprave na čijoj teritoriji se to naselje nalazi, uz obavezu da u postupku izdavanja lokacijskih uslova obavezno pribavi i uslove pravnog lica čiji je osnivač ili većinski vlasnik Republika Srbija koje je nadležno da upravlja takvim objektima.

U slučaju iz stava 5. ovog člana, investitor je dužan da pre podnošenja zahteva za građevinsku dozvolu, pribavi saglasnost pravnog lica čiji je osnivač ili većinski vlasnik Republika Srbija koje je nadležno da upravlja takvim objektima na projekat za građevinsku dozvolu.

Odredbe ovog člana, shodno se primenjuju i na rekonstrukciju linijskog infrastrukturnog objekta od posebnog značaja za Republiku Srbiju.

Član 17.

Idejni projekat i studija opravdanosti za objekte iz člana 2. ovog zakona, podležu reviziji (stručnoj kontroli) komisije koju, u skladu sa zakonom kojim je uređena izgradnja objekata, obrazuje ministar nadležan za poslove građevinarstva (u daljem tekstu: reviziona komisija).

Revizionu komisiju iz stava 1. ovog člana za stručnu kontrolu objekata iz člana 2. ovog zakona koji se u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine obrazuje ministar nadležan za poslove građevinarstva, na predlog organa autonomne pokrajine nadležnog za poslove građevinarstva.

U slučaju izgradnje objekata, koji se realizuju po fazama odnosno etapama, ministar nadležan za poslove građevinarstva može obrazovati revizionu komisiju u stalnom sazivu za sve faze, odnosno etape projekta.

Kada je projekat, koji je predmet stručne kontrole, projekat koji se realizuje u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesija, obavezni član revizione komisije je i predstavnik davaoca koncesije.

Član 18.

Izgradnja linijskog infrastrukturnog objekta vrši se na osnovu građevinske dozvole i tehničke dokumentacije na način utvrđen zakonom kojim je uređena izgradnja objekata, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.

Za građenje objekata iz člana 2. ovog zakona, za koje se na osnovu planskog dokumenta mogu izdati lokacijski uslovi, ne izrađuje se prethodna studija opravdanosti sa generalnim projektom.

Za objekat iz člana 2. ovog zakona ne dostavlja se izjava o završetku izrade temelja.

Po prijemu potvrde o prijavi radova za linijski infrastrukturni objekat iz člana 2. ovog zakona, građevinski inspektor je dužan da izvrši službenu savetodavnu posetu u skladu sa zakonom kojim se uređuje inspekcijski nadzor.

U vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor je dužan da obavezno izvrši najmanje dva inspekcijska nadzora, i to u toku izgradnje linijskog infrastrukturnog objekta i prilikom dobijanja obaveštenja od nadležnog organa o završetku objekta u konstruktivnom smislu.

Izvođač uz izjavu o završetku objekta u konstruktivnom smislu prilaže geodetski snimak objekta, u skladu sa propisima kojima je uređeno izvođenje geodetskih radova.

Član 19.

Građevinska dozvola izdaje se za ceo objekat, odnosno za deo objekta, ako taj deo predstavlja tehničku i funkcionalnu celinu, odnosno za više katastarskih parcela ili delova katastarskih parcela za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata.

Pripremni radovi se izvode na osnovu građevinske dozvole iz stava 1. ovog člana.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, pripremni radovi mogu se izvoditi i na osnovu privremene građevinske dozvole.

Uz zahtev za izdavanje privremene građevinske dozvole iz stava 3. ovog člana, prilažu se idejni projekat sa tehničkom kontrolom i dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu ili objektu.

Na postupak izdavanja privremene građevinske dozvole i njenu sadržinu primenjuju se odgovarajuće odredbe zakona kojim je uređena izgradnja objekata, ako ovim zakonom nije drugačije propisano. Za izdavanje privremene građevinske dozvole nije potrebno pribavljanje lokacijskih uslova.

Pripremni radovi koji se izvode na osnovu privremene građevinske dozvole iz stava 3. ovog člana mogu trajati najduže šest meseci od dana pravnosnažnosti te dozvole, nakon čega je investitor u obavezi da pribavi građevinsku dozvolu za linijski infrastrukturni objekat kojom će obuhvatiti i radove koji su se izveli na osnovu privremene građevinske dozvole iz stava 3. ovog člana.

Ako se pripremni radovi odnose na uklanjanje objekta na parceli, obaveza investitora je da nadležnoj službi za katastar nepokretnosti, radi sprovođenja promene dostavi geodetski elaborat o rušenju. Rešenje iz stava 3. ovog člana posebno sadrži obavezu investitora da o uklanjanju objekta na parceli obavesti nadležnog inspektora, koji sačinjava zapisnik i dostavlja ga nadležnoj službi za katastar nepokretnosti, radi sprovođenja promene u katastarskom operatu.

Član 20.

Ako u toku izgradnje objekta, odnosno izvođenja radova, nastanu izmene u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu i projekat za građevinsku dozvolu, odnosno u odnosu na rešenje o odobrenju za izvođenje radova, investitor je dužan da podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole.

Izmenama iz stava 1. ovog člana ne smatraju se promena gabarita, volumena, položaja objekta ili opreme u zaštitnom pojasu, kao ni zamena elemenata kojima se ne menja celokupno funkcionisanje linijskih objekata.

Ministar nadležan za poslove građevinarstva bliže propisuje slučajeve u kojima se vrši izmena građevinske dozvole, odnosno rešenja o odobrenju za izvođenje radova.

U postupku pribavljanja građevinske dozvole, odnosno rešenja o odobrenju za izvođenje radova, za radove koji su tokom izgradnje linijskog infrastrukturnog objekta izvedeni radi sanacije klizišta, otklanjanja štetnih posledica elementarnih nepogoda ili tehničko-tehnološkog akcidenta, idejni projekat ne podleže reviziji, odnosno stručnoj kontroli.

Član 21.

Rekonstrukcija linijskih infrastrukturnih objekata vrši se na osnovu odobrenja za izvođenje radova i tehničke dokumentacije na način utvrđen zakonom kojim je uređena izgradnja objekata, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.

Za radove na sanaciji klizišta i izgradnji kružnih tokova, donosi se rešenje o odobrenju za izvođenje radova na rekonstrukciji objekata u skladu sa ovim zakonom.

Imalac javnih ovlašćenja koji je i investitor radova na rekonstrukciji i sanaciji postojeće linijske infrastrukture, kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu, odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na postojeću infrastrukturnu mrežu nema obavezu da pribavi lokacijske uslove, u kom slučaju uz zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju radova prilaže uslove za ukrštanje i paralelno vođenje od svih upravljača instalacija vodova na trasi predmetnog objekta.

Uslovi za ukrštanje i paralelno vođenje iz stava 3. ovog člana pribavljaju se van objedinjene procedure propisane zakonom kojim se uređuje izgradnja objekata. Imaoci javnih ovlašćenja koji su nadležni za izdavanje uslova za ukrštanje i paralelno vođenje dužni su da u roku od 15 dana od dana prijema zahteva izdaju tražene uslove.

Ukoliko imaoci javnih ovlašćenja u roku iz stava 4. ovog člana ne dostave tražene uslove, smatra se da nemaju dodatnih uslova.

U slučaju da se u toku izgradnje objekta iz člana 2. ovog zakona utvrdi da postoji komunalna i druga infrastruktura koju imalac javnih ovlašćenja nije tretirao u svojim uslovima, a da je potrebno istu izmestiti, imalac javnih ovlašćenja snosi sve troškove izmeštanja te infrastrukture.

Član 22.

Rekonstrukcija, odnosno sanacija linijskog infrastrukturnog objekta, može se vršiti u postojećem položaju i gabaritu i u slučaju kada su dokumentom prostornog i urbanističkog planiranja planirani drugačiji položaj, gabarit, kapacitet ili drugi parametri tog linijskog infrastrukturnog objekta, u cilju optimizacije projekata.

Ukoliko se zbog dotrajalosti putni objekat mora delimično ili potpuno ukloniti radi izgradnje objekta istih karakteristika i dimenzija, nadležni organ donosi rešenje o odobrenju za izvođenje radova na sanaciji ili rekonstrukciji objekta.

Član 23.

Ako prilikom izgradnje, odnosno rekonstrukcije linijskog infrastrukturnog objekta, nastupi elementarna nepogoda ili drugi nepredviđeni događaj, odnosno okolnost kojim se ugrožava bezbednost i zdravlje ljudi, objekta i saobraćaja, radi njihovog sprečavanja ili ublažavanja štetnog dejstva, otklanjanja štetnih posledica od tih nepogoda, događaja odnosno okolnosti koja zahteva izmenu postojećih tehničkih rešenja, odnosno povećan obim radova, investitor može izvoditi radove bez prethodno pribavljenog rešenja o izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli, odnosno rešenja o odobrenju za izvođenje radova za taj objekat.

Objekat iz stava 1. ovog člana može ostati kao stalni, ako investitor pribavi građevinsku dozvolu, odnosno rešenje o odobrenju za izvođenje radova, u roku od jedne godine od dana prestanka elementarne nepogode, nepredviđenog događaja, odnosno okolnosti.

Ako investitor ne pribavi građevinsku dozvolu za objekat iz stava 1. ovog člana u propisanom roku, dužan je da takav objekat ukloni u roku koji odredi organ nadležan za poslove građevinske inspekcije, a koji ne može biti duži od 30 dana.

Član 24.

Građevinska dozvola, odnosno rešenje o odobrenju za izvođenje radova se izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu.

Kao odgovarajuće pravo na zemljištu, odnosno objektu, odnosno dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu, odnosno objektu smatra se:

1)         pravo svojine;

2)         ugovor o zakupu zemljišta (uključujući i zakup od privatnog lica);

3)         pravnosnažno ili konačno rešenje o eksproprijaciji;

4)         rešenje o eksproprijaciji koje nije pravosnažno, odnosno konačno, ako investitor ili finansijer dostavi izjavu da u tom slučaju pristupa građenju odnosno izvođenju radova na sopstveni rizik i odgovornost;

5)         ugovor o ustanovljavanju prava službenosti zaključen sa vlasnikom zemljišta, ugovor o uspostavljanju prava službenosti zaključen sa vlasnikom, odnosno korisnikom zemljišta koji je imalac javnih ovlašćenja, na period koji odredi vlasnik, odnosno korisnik zemljišta, rešenje o uspostavljanju prava službenosti eksproprijacijom na tom zemljištu za tu namenu, konačno u upravnom postupku, kao i pravnosnažno rešenje vanparničnog suda o uspostavljanju prava službenosti na tom zemljištu za tu namenu;

6)         popis katastarskih parcela sa priloženim saglasnostima vlasnika, odnosno korisnika zemljišta;

7)         akt organa nadležnog za sprovođenje eksproprijacije kojim se potvrđuje da su doneta rešenja o eksproprijaciji, sa spiskom katastarskih parcela na kojima je eksproprijacija sprovedena. Ako u navedenom aktu nije naznačeno da su rešenja o eksproprijaciji pravosnažna, odnosno konačna, investitor je dužan da dostavi izjavu da u tom slučaju pristupa građenju odnosno izvođenju radova na sopstveni rizik i odgovornost;

8)         izjava investitora da će pre izdavanja upotrebne dozvole rešiti imovinskopravne odnose na nepokretnosti;

9)         zabeležba o postojanju ugovora o koncesiji u listu nepokretnosti.

Kada je Republika Srbija vlasnik građevinskog zemljišta na kome nije upisano pravo korišćenja u korist nekog drugog lica, dokaz o odgovarajućem imovinskopravnom osnovu može biti i saglasnost koja se upisuje kao zabeležba ili ugovor o uspostavljanju prava službenosti na tom zemljištu, koju daje, odnosno koji se zaključuje sa Republičkom direkcijom za imovinu Republike Srbije, u ime Republike Srbije. Republička direkcija za imovinu Republike Srbije je dužna da najkasnije u roku od 30 dana od dana podnošenja urednog zahteva da saglasnost, odnosno zaključi ugovor o uspostavljanju prava službenosti.

Kao dokaz o odgovarajućem pravu na objektu koji je predmet izvođenja radova može se priložiti i pravnosnažna upotrebna dozvola.

U slučaju da je priložen dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu iz stava 2. tač. 3), 4) i 8) ovog člana, prilikom prijave radova se dostavlja i akt ministarstva nadležnog za poslove finansija o uvođenju u posed nepokretnosti, u skladu sa posebnim zakonom, odnosno zaključen ugovor o pravu službenosti u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim je uređena izgradnja objekata.

U slučaju da je priložen dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu iz stava 2. tač. 2), 5) i 6) ovog člana, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra upisuje pravo svojine samo na objektu, a ugovor, odnosno saglasnost vlasnika, odnosno rešenje kojim je službenost uspostavljena, upisuje se u evidenciju katastra nepokretnosti.

Za rekonstrukciju i sanaciju javnih saobraćajnih i drugih javnih površina, putnih objekata i funkcionalnih sadržaja puta u regulaciji postojeće saobraćajnice, a koji nije upisan u javne knjige o evidenciji neokretnosti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje upis nepokretnosti, ne dostavlja se dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu, odnosno objektu, već se kao dokaz podnosi geodetski snimak postojećeg stanja na katastarskoj podlozi koji je izrađen od ovlašćenog lica upisanog u odgovarajući registar u skladu sa zakonom i odgovarajućom izjavom investitora o izgrađenim objektima.

Za zemljište iznad podzemnih delova objekta i nadzemnih vodova i elisa vetroturbina, ne dostavlja se dokaz o rešenim imovinskopravnim odnosima, niti se za predmetno zemljište formira građevinska parcela, bez obzira na namenu zemljišta.

Investitor je dužan da vlasnicima ili držaocima zemljišta iz stava 2. ovog člana, kao i susednog ili okolnog zemljišta, nadoknadi štetu koju učini izvođenjem radova, prolazom i prevozom, odnosno da vrati zemljište u prvobitno stanje. Ako se ne postigne sporazum o visini naknade štete, odluku o naknadi štete donosi nadležni sud.

Član 25.

Ako je do podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole u katastru sprovedena parcelacija, odnosno preparcelacija, u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima ili je promenjen broj parcele, odnosno parcela za koje su izdati lokacijski uslovi, uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole se prilaže i dokaz o toj promeni to jest rešenje, odnosno uverenje organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra o izvršenoj parcelaciji, odnosno preparcelaciji, odnosno promeni broja parcele, odnosno parcela.

Kao dokaz o sprovedenoj promeni investitor može dostaviti i projekat parcelacije, izrađen od strane ovlašćenog lica upisanog u odgovarajući registar u skladu sa zakonom uz izjavu investitora da je parcelacija sprovedena i da u tom slučaju pristupa građenju odnosno izvođenju radova na sopstveni rizik i odgovornost.

U slučaju da je dostavljen dokaz iz stava 2. ovog člana, investitor je dužan da do prijave radova priloži dokaz o izvršenoj promeni iz stava 1. ovog člana.

Član 26.

Za izgradnju i rekonstrukciju linijskih infrastrukturnih objekata iz člana 2. ovog zakona, investitor vrši prijavu radova organu koji je izdao građevinsku dozvolu pre početka izvođenja radova, na način utvrđen zakonom kojim je uređena izgradnja objekata, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.

Investitor podnosi prijavu radova za ceo objekat, odnosno za deo objekta.

U slučaju da je investitor vrši prijavu radova za deo objekta kada se radovi izvode fazno, nadležni organ će izdati upotrebnu dozvolu samo za taj deo, odnosno fazu objekta.

Investitor je obavezi da pre izdavanja upotrebne dozvole za ceo objekat ishoduje upotrebne dozvole za sve faze, odnosno delove tog objekta.

U slučaju da je priložen dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu iz člana 22. stav 2. tačka 8) ovog zakona, prijava radova se može podneti samo za deo objekta za koji je investitor dostavio dokaz iz člana 24. stav 2. tač. 1)-7) ovog zakona. Investitor je dužan da do podnošenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole reši imovinskopravne odnose na nepokretnosti, kao i da u nadležnoj službi za katastar nepokretnosti sprovede upis postojanja odgovarajućeg prava na nepokretnosti.

VI. UKLANJANJE OBJEKATA

Član 27.

Ako je za potrebe izvođenja radova na objektu iz člana 2. ovog zakona potrebno sprovesti uklanjanje objekat izgrađen suprotno zakonu, kao dokaz o odgovarajućem imovinskopravnom osnovu za uklanjanje istog smatra se:

1)         izjava overena u skladu sa zakonom koji uređuje overu potpisa, kojom se stranka legitimisana u postupku ozakonjenja neopozivo izjašnjava da nije zainteresovana za ozakonjenje objekta izgrađenog suprotno zakonu, te da ovlašćuje investitora da bespravno izgrađeni objekat može ukloniti, kao i da na osnovu navedene izjave u njeno ime i za njen račun može obustaviti postupak ozakonjenja kod nadležnog organa, u skladu sa zakonom koji uređuje upravni postupak;

2)         saglasnost vlasnika zemljišta na kome se nalazi objekat izgrađen suprotno zakonu, ako objekat nije evidentiran i popisan od strane građevinskog inspektora;

3)         saglasnost upravljača infrastrukture/vršioca komunalne delatnosti, ako objekat izgrađen suprotno zakonu predstavlja linijski infrastrukturni objekat, odnosno objekat komunalne infrastrukture.

U slučaju da je protiv rešenja kojim se dozvoljava uklanjanje objekta, odnosno konačnog rešenja kojim je odbijen zahtev za ozakonjenje objekta, pokrenut upravni spor, Upravni sud rešava po tužbi u roku od 30 dana od dana pokretanja upravnog spora.

VII. PRIMENA MEĐUNARODNIH STANDARDA

Član 28.

Stručna kontrola i reviziona komisija propisani zakonom kojim je uređena izgradnja objekata, mogu prilikom ocene ispunjenosti uslova utvrđenih posebnim propisima, standardima i drugim aktima, prihvatiti dokazivanje ispunjenosti zahteva i prema propisima i standardima stranih država, kao i prema priznatim međunarodnim metodama proračuna i modelima, ukoliko je tim propisima i standardima predviđeno ispunjavanje osnovnih zahteva za objekat, odnosno osnovnih zahteva za njegovo projektovanje, izvođenje i održavanje, u skladu sa srpskim propisima i standardima.

Kada se primenjuju posebni međunarodni ili evropski propisi, normativi i standardi, oni treba da budu navedeni u tehničkom dokumentu, a ispunjenost zahteva se dokazuje na način koji je predviđen propisom, odnosno standardom koji je primenjen.

VIII. METRO

Član 29.

Direkcija za železnice propisuje tehničke uslove za podsisteme infrastruktura, energija, kontrola, upravljanje i signalizacija, regulisanje i upravljanje saobraćajem i vozila koje moraju ispunjavati metro sistemi i uslove koje u stručnom pogledu moraju ispunjavati lica koja upravljaju i neposredno učestvuju u vršenju saobraćaja.

Direkcija izdaje dozvolu za korišćenje vozila na metro sistemima na osnovu overene tehničke dokumentacije i obavljenog tehničkog pregleda.

Član 30.

Pravni subjekt za upravljanje infrastrukturom metroa i obavljanje usluga prevoza putnika metroom mora da ima sertifikat o bezbednosti za upravljanje infrastrukturom metroa, koje izdaje Direkcija za železnicu.

Na postupak izdavanja sertifikata o bezbednosti za upravljanje infrastrukturom metroa shodno se primenjuje odredbe zakona kojim se uređuju pitanja bezbednosti u železničkom saobraćaju.

Pravni subjekt za upravljanje infrastrukturom metroa i obavljanje usluga prevoza putnika metroom definiše organizaciju, regulisanje i upravljanje saobraćajem.

Način i postupke održavanja pravni subjekt za upravljanje infrastrukturom metroa utvrđuje shodno odredbama zakona kojim se uređuje bezbednost u železničkom saobraćaju, a način zaštite infrastrukture metroa shodno odredbama zakona kojim se reguliše upravljanje železničkom infrastrukturom.

Na radno vreme osoblja koje neposredno učestvuje u vršenju saobraćaja, unutrašnji nadzor, istraživanje nesreća i nezgoda i ograničavanje prava pristupa i kretanja shodno se primenjuju odredbe zakona kojima se uređuje bezbednost u železničkom saobraćaju.

Član 31.

Pravni subjekt za upravljanje infrastrukturom metroa i obavljanje usluga prevoza putnika metroom mora da ima sertifikat o bezbednosti za upravljanje infrastrukturom metroa, koje izdaje Direkcija za železnicu.

Pravni subjekt za upravljanje infrastrukturom metroa i obavljanje usluga prevoza putnika metroom definiše organizaciju, regulisanje i upravljanje saobraćajem, način i postupke održavanja i način zaštite infrastrukture metroa.

Na radno vreme osoblja koje neposredno učestvuje u vršenju saobraćaja, unutrašnji nadzor, istraživanje nesreća i nezgoda i ograničavanje prava pristupa i kretanja shodno se primenjuju odredbe zakona kojima se uređuje bezbednost u železničkom saobraćaju.

IX. POSTUPAK JAVNE NABAVKE

Član 32.

 Na nabavke čiji je predmet izvođenje radova, pružanje usluge izrade i kontrole planske i tehničke dokumentacije ili pružanje usluge upravljanja projektom ili dela projekta, kao i stručnog nadzora nad izvođenjem radova i tehničke pregleda za projekte izgradnje i rekonstrukcije iz člana 2. ovog zakona primenjuje se otvoreni postupak propisan zakonom kojim se uređuju javne nabavke, osim ukoliko međunarodnim ugovorom nije drugačije određeno.

Nabavke iz stava 1. ovog člana sprovodi Nadležni organ.

U postupku javne nabavke iz stava 1. ovog člana ne primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju javne nabavke, a koje se odnose na plan nabavki, prethodno obaveštenje, način dokazivanja obaveznih i dodatnih uslova za učešće u postupku javne nabavke, rokove za podnošenje ponuda i rokove za odlučivanje Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.

U slučaju da se projekti izgradnje i rekonstrukcije iz člana 2. ovog zakona realizuju na osnovu međunarodnih ugovora i bilateralnih sporazuma, na postupak izbora izvođača radova, pružaoca usluge izrade i kontrole planske i tehničke dokumentacije ili pružaoca usluge upravljanja projektom ili delom projekta, kao i stručnog nadzora nad izvođenjem radova i tehničke pregleda za projekte izgradnje i rekonstrukcije primenjuju se pravila definisana tim ugovorima i sporazumima.

Član 33.

U postupku javne nabavke iz člana 32. ovog zakona ispunjenost obaveznih i dodatnih uslova za učešće u postupku javne nabavke, dokazuje se dostavljanjem izjave kojom ponuđač pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću potvrđuje da ispunjava uslove.

Ako je ponuđač dostavio izjavu iz stava 1. ovog člana, naručilac može pre donošenja odluke o dodeli ugovora da od ponuđača čija je ponuda ocenjena kao najpovoljnija zatraži da dostavi kopiju zahtevanih dokaza o ispunjenosti uslova, a može i da zatraži na uvid original ili overenu kopiju svih ili pojedinih dokaza. Naručilac dokaze može da zatraži i od ostalih ponuđača.

Član 34.

Rok za podnošenje ponuda u postupku iz člana 32. ovog zakona ne može biti kraći od deset dana od dana objavljivanja poziva za podnošenje ponuda.

Poziv za podnošenje ponuda za javne nabavke iz člana 32. ovog zakona objavljuje se i na internet stranici naručioca, portalu Uprave za javne nabavke i portalu službenih glasila Republike Srbije i baza propisa.

Član 35.

Zahtev za zaštitu prava ne zadržava dalje aktivnosti naručioca u postupku iz člana 32. ovog zakona.

Naručilac može i pre isteka roka za podnošenje zahteva za zaštitu prava da zaključi ugovor o javnoj nabavci.

Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki (u daljem tekstu: Republička komisija) je dužna da o zahtevu za zaštitu prava odluči rešenjem u roku od pet dana od dana prijema urednog zahteva za zaštitu prava.

O žalbi protiv zaključka naručioca, Republička komisija je dužna da odluči u roku od tri dana od dana prijema žalbe.

Republička komisija je dužna da odluku iz st. 3. i 4. ovog člana dostavi naručiocu, podnosiocu zahteva i izabranom ponuđaču, u roku od dva dana od dana donošenja.

Član 36.

Naručilac može odlučiti da za nabavke čiji je predmet izvođenje radova, pružanje usluge izrade i kontrole planske i tehničke dokumentacije ili pružanje usluge upravljanja projektom ili delom projekta, kao i stručnog nadzora nad izvođenjem radova i tehničke pregleda za projekte izgradnje i rekonstrukcije iz člana 2. ovog zakona, primeni i drugi postupak javne nabavke, ako su za to ispunjeni uslovi propisani zakonom kojim se uređuju javne nabavke.

U slučaju iz stava 1. ovog člana ne primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju javne nabavke koje se odnose na plan nabavki, prethodno obaveštenje, način dokazivanja obaveznih i dodatnih uslova za učešće u postupku javne nabavke i pribavljanje mišljenja Uprave za javne nabavke o osnovanosti pregovaračkog postupka bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda.

Ispunjenost obaveznih i dodatnih uslova za učešće u postupku javne nabavke, može da se dokazuje na način propisan članom 32. ovog zakona.

X. STRATEŠKI PARTNER

Član 37.

Izuzetno od člana 32. stav 1. ovog zakona, a naročito u slučaju hitnosti i ugroženosti realizacije projekta iz člana 2. ovog zakona za koji je urađena prethodna studija opravdanosti sa generalnim projektom, Vlada može doneti odluku da se za projekat ili pojedine faze i aktivnosti projekata ne primenjuju propisi kojima se uređuje postupak javnih nabavki, već se na njih primenjuje poseban postupak za izbor strateškog partnera u cilju realizacije projekta od posebnog značaja za Republiku Srbiju (u daljem tekstu: Posebni postupak).

Poseban postupak za izbor strateškog partnera iz stava 1. ovog člana, vrši se na način utvrđen ovim zakonom i podzakonskim aktom.

Član 38.

U cilju izbora strateškog partnera iz člana 37. ovog zakona, kao i zaključenja ugovora sa strateškim partnerom Vlada obrazuje radnu grupu, na predlog nadležnog organa (u daljem tekstu: Radna grupa).

Odlukom o formiranju Radne grupe mogu se odrediti i drugi zadaci Radne grupe, u zavisnosti od potrebe postupka za izbor strateškog partnera.

Po izboru strateškog partnera i završenim postupkom pregovaranja o elementima ugovora, finansijer i investitor zaključiće sa strateškim partnerom ugovor.

Ugovor iz stava 3. ovog člana naročito sadrži: vrednost usluga i radova, međusobna prava i obaveze ugovornih strana, način plaćanja, dinamiku izvođenja radova i plaćanja, posledice nepoštovanja utvrđene dinamike, način i faznost uvođenja u posao, izmenu radnog vremena u toku izvođenja radova na izgradnji u skladu sa utvrđenom dinamikom, kao i druga pitanja od značaja za realizaciju projekta iz člana 37. ovog zakona.

Kao strateški partner smatra se i konzorcijum, kao i svako povezano lice, odnosno lica strateškog partnera i/ili bilo koje privredno društvo ili društva koje strateški partner i/ili njegovo povezano lice ili lica osnuju za potrebe realizacije projekta, u skladu sa odredbama zakona kojima se uređuju privredna društva.

Član 39.

U Posebnom postupku za izbor strateškog partnera iz člana 37. ovog zakona, Vlada donosi podzakonski akt kojim se propisuju opšti i posebni kriterijumi za izbor strateškog partnera, na način kojim se obezbeđuje načelo transparentnosti postupka i načelo obezbeđivanja konkurencije, a na predlog nadležnog organa.

Opšti i posebni kriterijumi iz stava 1. ovog člana se određuju u zavisnosti od predmeta i sadržine projekta.

Podzakonski akt iz stava 1. ovog člana donosi se za svaki linijski infrastrukturni projekat iz člana 37. ovog zakona.

Izbor strateškog partnera vrši Vlada, na predlog Radne grupe po sprovedenom postupku u skladu sa ovim zakonom i podzakonskim aktom.

Član 40.

Postupak izbora strateškog partnera Radna grupa sprovodi kroz postupak javnog prikupljanja ponuda kao postupak izbora koji obuhvata:

1)         Pripremu javnog poziva za podnošenje prijava (u daljem tekstu: Javni poziv);

2)         Objavljivanje Javnog poziva;

3)         Prijem, otvaranje prijava;

4)         Ocenu prijava;

5)         Dostavljanje predloga Vladi o izboru;

6)         Izbor od strane Vlade;

7)         Zaključivanje ugovora.

Član 41.

Nakon usvajanja podzakonskog akta iz člana 39. ovog zakona, Radna grupa utvrđuje sadržinu Javnog poziva, donosi odluku o sadržini Javnog poziva i dostavlja ga nadležnom organu u cilju pripreme i objavljivanja Javnog poziva na realizaciju.

Javni poziv naročito sadrži:

1)         Predmet Javnog poziva;

2)         Pravo učešća na Javnom pozivu;

3)         Opšte kriterijume, odnosno uslove za učešće u postupku za izbor;

4)         Posebne kriterijume za ocenu i rangiranje prijava;

5)         Rok i način podnošenja prijava;

6)         Dokumentaciju za prijavljivanje za izbor;

7)         Način donošenja odluke o izboru;

8)         Rok za zaključenje ugovora.

Javni poziv može sadržati i druge elemente.

Objavljivanje Javnog poziva se vrši u dnevnim novinama koje se distribuiraju na teritoriji Republike Srbije, na internet stranici nadležnog organa i internet stranici e-Uprave.

Rok za podnošenje prijava ne može biti kraći od 21 dan od dana objavljivanja u dnevnim novinama koje se distribuiraju na teritoriji Republike Srbije.

Član 42.

Kriterijumi za izbor strateškog partnera za projekte izgradnje i rekonstrukcije iz člana 37. ovog zakona mogu biti opšti i posebni.

Opšti kriterijumi su uslovi koje podnosilac prijave mora da ispunjava, i što ga kvalifikuje za učestvovanje u postupku za izbor.

Posebni kriterijumi se boduju i na osnovu njih se ocenjuje prijava.

Posebni kriterijumi mogu imati i podkriterijume.

Svakom posebnom kriterijumu, odnosno podkriterijumu određuje se relativan značaj (bodovi) i ugovor se dodeljuje prvorangiranoj prijavi.

Član 43.

Radna grupa vrši otvaranje prijava, pregled dostavljene dokumentacije, boduje kriterijume i predlaže Vladi da izvrši izbor strateškog partnera.

O postupku prijema, otvaranja i ocene prijava Radna grupa vodi zapisnik i sačinjava Izveštaj o sprovedenom postupku.

Član 44.

Prijem prijava se vrši na način propisan Javnim pozivom.

Po prijemu sve prijave se dostavljaju Radnoj grupi neotvorene.

Radna grupa utvrđuje blagovremenost pristiglih prijava.

Neblagovremene prijave se ne otvaraju i neće se uzeti u razmatranje što se mora zapisnički konstatovati.

Neblagovremena prijava se neotvorena vraća podnosiocu prijave nakon okončanja postupka otvaranja prijava.

Radna grupa otvara blagovremene prijave na javnom otvaranju ponuda o čemu vodi zapisnik. Na javnom otvaranju ponuda mora biti prisutna većina članova Radne grupe.

Član 45.

U izveštaju o sprovedenom postupku utvrđuje se ispunjenost uslova iz ovog zakona, podzakonskog akta i Javnog poziva i boduju se prijave.

Radna grupa prvo utvrđuje ispunjenost opštih kriterijuma. Prijave koje ne ispunjavaju opšte kriterijume ne uzimaju se u dalje razmatranje.

Radna grupa boduje samo prijave koje ispunjavaju opšte kriterijume.

Bodovanje iz stava 3. ovog člana vrši se na osnovu bodovanja posebnih kriterijuma.

Član 46.

Radna grupa može odlučivati ako je prisutna većina od ukupnog broja članova.

Radna grupa donosi odluke većinom glasova ukupnog broja članova.

Način rada, prava i obaveze predsednika, zamenika predsednika i članova Radne grupe i druga pitanja od značaja za rad Radne grupe utvrđuju se Poslovnikom o radu.

Po obrazovanju Radne grupe svaki član potpisuje izjavu o odsustvu sukoba interesa, a u cilju zaštite integriteta postupka.

Član 47.

Radna grupa uz predlog za izbor strateškog partnera Vladi dostavlja i izveštaj o sprovedenom postupku u skladu sa ovim zakonom, podzakonskim aktom i Javnim pozivom.

Ukoliko nijedna prijava ne ispunjava propisane uslove, Radna grupa o tome sačinjava poseban izveštaj koji dostavlja Vladi.

Izveštaj o sprovedenom postupku se sačinjava na osnovu zapisnika o prijemu i otvaranju i oceni prijava Radne grupe.

Izveštaj o sprovedenom postupku sadrži zaključke i predlog rang liste u skladu sa ovim zakonom, podzakonskim aktom i Javnim pozivom.

Uz izveštaj o sprovedenom postupku Radna grupa dostavlja Vladi i predlog odluke o izboru strateškog partnera ili predlog odluke o obustavi postupka, sa izveštajem iz st. 3. i 4. ovog člana.

Član 48.

Po prijemu predloga odluke Radne grupe, Vlada donosi odluku o izboru strateškog partnera ili donosi odluku o obustavi postupka.

Postupak se obustavlja ukoliko blagovremeno nije pristigla nijedna prijava ili sve pristigle prijave ne ispunjavaju opšte kriterijume ili ukoliko prestane potreba Nadležnog organa za nabavkom.

Nakon što Vlada donese odluku o izboru strateškog partnera, Radna grupa sa izabranim strateškim partnerom pregovara o elementima ugovora, na osnovu platforme o pregovorima koje donosi Vlada.

Ako izabrani strateški partner ne zaključi ugovor smatraće se da je odustao od Prijave i učestvovanja u postupku.

U slučaju iz stava 4. ovog člana, a na osnovu već dostavljenog izveštaja o sprovedenom postupku i predloga rang liste, Vlada donosi odluku o izboru sledeće rangiranog strateškog partnera, kada Radna grupa pregovara o elementima ugovora sa sledeće rangiranim strateškim partnerom.

Odluka Vlade o izboru strateškog partnera ili odluka o obustavi postupka se objavljuje na internet stranici Vlade.

XI. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 49.

Podzakonski akt iz člana 18. ovog zakona doneće se u roku 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Rešavanje zahteva za izdavanje odobrenja za izgradnju, upotrebne dozvole i drugih zahteva za rešavanje o pojedinačnim pravima i obavezama, podnetih do dana stupanja na snagu ovog zakona, nastaviće se po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Upravni sporovi u vezi sa uklanjanjem objekta, ili posebnog dela objekta, odnosno konačnog rešenja kojim je odbijeno ozakonjenje objekta, a koji su započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona, okončaće se u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 50.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

 Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je prema članu 6. stav 2. Zakona o ministarstvima ("Službeni glasnik RS", br. 44/14, 14/15, 54/15, 96/15 - dr. zakon i 62/17) nadležno za obavljanje poslova državne uprave u oblasti železničkog, drumskog, vodnog i vazdušnog saobraćaja, koji se odnose između ostalog i na realizaciju projekata izgradnje saobraćajne infrastrukture i infrastrukturne projekte od posebnog značaja u oblasti niskogradnje.

Na osnovu dosadašnjeg iskustva u realizaciji ovih projekata, došlo se do zaključka da u procesu realizacije projekata puno vremena oduzima rešavanje imovinskopravnih odnosa pre izdavanja potrebnih dozvole i da zbog toga radovi često kasne sa realizacijom. Tu se misli na izradu Projekata parcelacije i preparcelacije, zatim sprovođenje procedura u katastru po tim projektima i na kraju sam proces eksproprijacije, koji je dugotrajan za linijske infrastrukturne objekte (puteve, pruge i sl.), jer se ti objekti planiraju, projektuju i grade na više hiljada katastarskih parcela, za čije je rešavanje potrebno najmanje godinu dana, nekad i više, zavisno od problema na koje se naiđe u toku eksproprijacije (nelegalni objekti, čekanje rešavanja zahteva za legalizaciju za te objekte, neupisani objekti u katastru, raseljavanje stanovništva, žalbe na rešenja o upisu u katastar, žalbe na rešenja o eksproprijaciji i sl.).

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je u svom planu rada i budžetu za 2020. godinu (sa planom i za 2021. i 2022. godinu), planiralo otpočinjanje realizacije projekata iz novog investicionog ciklusa, čija vrednost je procenjena na oko 5 milijardi evra ulaganja u infrastrukturne projekte. Tu su projekti od značaja za Republiku Srbiju i to u putnoj infrastrukturi: izgradnja autoputa E-763, deonice: Preljina - Požega i Požega - Boljare, izgradnja "Moravskog koridora" deonica Pojate - Preljina, izgradnja autoputa Beograd - Sarajevo, izgradnja "Fruškogorskog koridora" deonica Novi Sad - Ruma, izgradnja državnog puta Ruma - Šabac (autoput) i Šabac - Loznica (brza saobraćajnica), izgradnja autoputa Beograd - Zrenjanin - Novi Sad, izgradnja autoputa Niš - Merdare, izgradnja Obilaznice oko Beograda, Sektori 4, 5 i 6 i Sektor C, državni putevi Kragujevac - Batočina i Valjevo - Iverak, zatim novoplanirani put "Vožd Karađorđe", koji će povezati Šumadiju sa istokom Srbije, te izgradnja novih brzih saobraćajnica, zatim u železničkoj: izgradnja brze pruge Beograd - Budimpešta, Beogradski metro, rekonstrukcija pruge Jajinci - Mala Krsna, rekonstrukcija pruge Niš - Dimitrovgrad, rekonstrukcija pruge Niš - Brestovac, rekonstrukcija regionalnih pruga i dr.

Uz izgradnju navedenih novih državnih puteva planirana je rekonstrukcija i rehabilitacija javnih puteva u dužini od 5.000 km, radi poboljšanja postojeće putne mreže Srbije, kao i rekonstrukcija i rehabilitacija javne železničke infrastrukture, radi poboljšanja kvaliteta iste.

Svi ovi projekti predstavljaju linijske infrastrukturne objekte, koji se grade u dužinama od nekoliko desetina kilometara i na nekoliko hiljada katastarskih parcela. Kako bi se ubrzao početak izgradnje i rekonstrukcije ovih objekata, potrebno je doneti ovaj zakon, kako bi se omogućila brža i jednostavnija realizacija projekta, od procesa pribavljanja zemljišta, do izdavanja neophodnih dozvola, te ubrzanje procesa javnih nabavki prilikom neophodnih za realizaciju ovih projekata od značaja za Republiku Srbiju.

Za sve navedene projekte obezbeđena su sredstva u budžetu Republike Srbije i garancije za kredite, za koje su pregovori sa bankama u toku za obezbeđivanje što povoljnijih uslova kreditiranja. Usvajanjem ovakvog zakonskog rešenja, ubrzala bi se realizacija projekata i time bi Republika Srbija bila u situaciji da plaća manje naknade bankama na neiskorišćena sredstva iz kredita, a doprinelo bi se i većoj iskorišćenosti sredstva iz budžeta Republike Srbije.

Svi projekti planirani u novom investicionom ciklusu imaće pozitivne efekte, koji će se ogledati kroz vremenske uštede, snižavanje troškova transporta i poboljšanja pristupačnosti svih delova Republike Srbije, kao i povećanje bezbednosti saobraćaja na celokupnoj mreži puteva i pruga u Srbiji.

Osim pozitivnih efekata u unutrašnjem saobraćaju, doći će i do povećanja potražnje za tranzitnim saobraćajem kroz Republiku Srbiju iz svih susednih država, što će za rezultat imati veći prihod u budžetu Republike Srbije i intenziviranje komercijalnih aktivnosti na ovim tokovima.

Zbog svega napred navedenog predlaže se donošenje ovog zakona, kojim će omogućiti brža i efikasnija realizacija projekata od značaja za Republiku Srbiju.

Odredbe ovog zakona ne ugrožavaju ustavna i ljudska prava građana Republike Srbije, a sa druge strane stvaraju uslove za efikasniju realizaciju projekata od značaja za Republiku Srbiju.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Članom 1. Predloga zakona propisano je da se ovaj zakon primenjuje na projekte izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju, vrši se određivanje projekta izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata koji su od posebnog značaja za Republiku Srbiju, uređuje se utvrđivanje javnog interesa za potpunu i nepotpunu eksproprijaciju i privremeno zauzimanje nepokretnosti za izgradnju i rekonstrukciju tih linijskih infrastrukturnih objekata, određivanje korisnika eksproprijacije, posebni postupak eksproprijacije, finansijska sredstava za realizaciju projekta, kao i posebni postupci i uslovi za pribavljanje potrebne dokumentacije, dozvola i odobrenja potrebnih radi izgradnje i rekonstrukcije ovih objekata.

Članom 2. Predloga zakona određuje se da je projekat izgradnje i rekonstrukcije javne linijske saobraćajne infrastrukture (putna, železnička, vodna i vazdušna) od posebnog značaja za Republiku Srbiju.

Članom 3. Predloga zakona definisani su pojmovi upotrebljeni u smislu ovog zakona.

Članom 4. Predloga zakona utvrđuje se javni interes za eksproprijaciju, administrativni prenos i nepotpunu eksproprijaciju nepokretnosti radi izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju.

Članom 5. Predloga zakona određuje se korisnik eksproprijacije u smislu odredbi ovog zakona.

Članom 6. Predloga zakona propisuje se kome se podnosi predlog za eksproprijaciju.

Članom 7. Predloga zakona propisano je vreme trajanja javnog interesa, administrativnog prenosa i nepotpune eksproprijacije u smislu odredaba ovog zakona, kao i dokazi koji se podnose uz predlog za eksproprijaciju, administrativni prenos i nepotpunu eksproprijaciju.

Članom 8. Predloga zakona propisano je da se za potrebe eksproprijacije za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata u cilju deobe katastarskih parcela izrađuje projekat parcelacije i preparcelacije za izgradnju određenog linijskog infrastrukturnog objekta koji je u skladu sa planskim dokumentom.

Članom 9. Predloga zakona definisan je postupak u slučajevima kada u toku izgradnje objekta, odnosno izvođenja radova, nastanu izmene u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu.

Čl. 10. i 11. Predloga zakona propisano je ko može biti stranka u postupku eksproprijacije.

Članom 12. Predloga zakona propisano je postupanje nadležnog organa nakon dobijanja predloga za eksproprijaciju.

Članom 13. Predloga zakona propisan je postupak po žalbi zbog "ćutanja administracije" u postupku eksproprijacije, kao i mogućnost pokretanja upravnog spora po donetom rešenju o žalbi iz ovog člana.

Članom 14. Predloga zakona propisano je da se po pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji, stiču uslovi za pokretanje postupka za sporazumno određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje eksproprijacija, kao i organ koji vrši procenu tržišne vrednosti zemljišta.

Članom 15. Predloga zakona propisan je način obezbeđivanja finansijskih sredstava.

Članom 16. Predloga zakona propisano je ko može biti investitor izgradnje linijskog infrastrukturnog objekta od posebnog značaja za Republiku Srbiju.

Članom 17. Predloga zakona propisana je stručna kontrola (revizija) idejnog projekta i studije opravdanosti.

Članom 18. Predloga zakona propisana je izgradnja linijskog infrastrukturnog objekta od posebnog značaja za Republiku Srbije.

Članom 19. Predloga zakona propisana je mogućnost izdavanja građevinske dozvole za ceo objekat, odnosno za deo objekta, ako taj deo predstavlja tehničku i funkcionalnu celinu, kao i izuzetak da se pripremni radovi mogu se izvoditi i na osnovu privremene građevinske dozvole.

Članom 20. Predloga zakona propisano je da ako u toku izgradnje objekta, odnosno izvođenja radova, nastanu izmene u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu i projekat za građevinsku dozvolu, investitor je dužan da podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole.

Članom 21. Predloga zakona propisano je da se rekonstrukcija linijskih infrastrukturnih objekata vrši na osnovu odobrenja za izvođenje radova i tehničke dokumentacije na način utvrđen zakonom kojim je uređena izgradnja objekata, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.

Članom 22. Predloga zakona propisan je poseban slučaj rekonstrukcije odnosno sanacije linijskog infrastrukturnog objekta od posebnog značaja za Republiku Srbiju.

Članom 23. Predloga zakona propisano je da ako prilikom izgradnje odnosno rekonstrukcije linijskog infrastrukturnog objekta, nastupi elementarna nepogoda ili drugi nepredviđeni događaj, odnosno okolnost kojim se ugrožava bezbednost i zdravlje ljudi, objekta i saobraćaja, radi njihovog sprečavanja ili ublažavanja štetnog dejstva, otklanjanja štetnih posledica od tih nepogoda, događaja odnosno okolnosti koja zahteva izmenu postojećih tehničkih rešenja, odnosno povećan obim radova, investitor može izvoditi radove bez prethodno pribavljenog rešenja o izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli, odnosno rešenja o odobrenju za izvođenje radova za taj objekat.

Članom 24. Predloga zakona propisani su dokazi koji se smatraju odgovarajućim pravom na zemljištu, odnosno objektu.

Članom 25. Predloga zakona propisano je da se ako je do podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole u katastru sprovedena parcelacija, odnosno preparcelacija u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima ili je promenjen broj parcele, odnosno parcela za koje su izdati lokacijski uslovi, uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole prilaže i dokaz o toj promeni to jest rešenje, odnosno uverenje organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra o izvršenoj parcelaciji, odnosno preparcelaciji, odnosno promeni broja parcele, odnosno parcela.

Članom 26. Predloga zakona propisana je prijava radova.

Članom 27. Predloga zakona propisan je postupak uklanjanja objekta.

Članom 28. Predloga zakona propisana je primena međunarodnih standarda.

Čl. 29 - 31. Predloga zakona propisan je pojam "Metroa", nadležnost za propisivanje tehničkih uslova i izdavanja dozvola za korišćenje vozila na metro sistemima, kao i uslovi za upravljanje infrastrukturom i obavljanje usluga prevoza metroom.

Čl. 32 - 36. Predloga zakona propisuju javne nabavke, način dokazivanja uslova za učešće u postupku javne nabavke, rok i poziv za podnošenje ponuda, zaštita prava, kao i primena drugog postupka javne nabavke.

Čl. 37 - 48. Predloga zakona propisan je izbor strateškog partnera, postupak izbora, javni poziv, kriterijumi za izbor, prijem i otvaranje prijava, izveštaj o sprovedenom postupku, kao i dostavljanje predloga o izboru i izbor.

Članom 49. Predloga zakona propisan je način rešavanja zahteva za izdavanje odobrenja za izgradnju, upotrebne dozvole i drugih zahteva za rešavanje o pojedinačnim pravima i obavezama, podnetih do dana stupanja na snagu ovog zakona, kao i rok za donošenje podzakonskih akata, te da će se upravni sporovi u vezi sa uklanjanjem objekta, ili posebnog dela objekta, odnosno konačnog rešenja kojim je odbijeno ozakonjenje objekta, a koji su započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona, okončati u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Članom 50. Predloga zakona propisano je stupanje na snagu ovog zakona.

V. ANALIZA EFEKATA PROPISA:

PRILOG 2: Ključna pitanja za analizu postojećeg stanja i pravilno definisanje promene koja se predlaže

1)         Koji pokazatelji se prate u oblasti, koji su razlozi zbog kojih se ovi pokazatelji prate i koje su njihove vrednosti?

Oblast putnih koridora, prati se kroz efekte iskazane u okviru:

•           poboljšanja pristupa i povezivanja delova Republike Srbije sa međunarodnim saobraćajnim koridorima (10 i 11);

•           pozitivnih efekata koji se ogledaju kroz vremenske uštede, snižavanje troškova transporta i poboljšanja pristupačnosti, kao posledično povećanje bezbednosti saobraćaja na celokupnoj mreži autoputeva u Republici Srbiji;

•           značajnog dodatnog pozitivnog efekta na saobraćajne tokove i regionalnu povezanost što će za rezultat imati veći prihod u budžet Republike Srbije i intenziviranje komercijalnih aktivnosti na izgrađenim putnim tokovima.

Efekti koji se očekuju biće praćeni kroz nabrojane pokazatelje, a očekuje se da će povećanje konkurentnosti privrede biti praćeno kroz indikatore privrednog i društvenog razvoja lokalnih samouprava (na primer, povećanje vrednosti BDP, povećanje broja novih privrednih subjekata, razvoj turizma i slično).

2)         Da li se u predmetnoj oblasti sprovodi ili se sprovodio dokument javne politike ili propis? Predstaviti rezultate sprovođenja tog dokumenta javne politike ili propisa i obrazložiti zbog čega dobijeni rezultati nisu u skladu sa planiranim vrednostima.

Dokument javne politike je Strategija razvoja železničkog, drumskog, vodnog, vazdušnog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji (2008-2015) ("Službeni glasnik RS", br. 55/05, 71/05 - ispravka i 101/07 - u daljem tekstu: Strategija).

3)         Koji su važeći propisi i dokumenti javnih politika od značaja za promenu koja se predlaže i u čemu se taj značaj ogleda?

Propisi koji su od značaja za predlog zakona su propisi koji uređuju oblast eksproprijacije, zatim oblast planiranja, projektovanja i izgradnje, javnih nabavki i carinski propisi.

4)         Da li su uočeni problemi u oblasti i na koga se oni odnose? Predstaviti uzroke i posledice problema.

Na osnovu dosadašnjeg iskustva u realizaciji ovih projekata, došlo se do zaključka da u procesu realizacije projekata puno vremena oduzima rešavanje imovinskopravnih odnosa pre izdavanja građevinske dozvole i da zbog toga radovi često kasne sa realizacijom. Tu se misli na izradu Projekata parcelacije i preparcelacije, zatim sprovođenje procedura u katastru po tim projektima i na kraju sam proces eksproprijacije, koji je dugotrajan za linijske infrastrukturne objekte (puteve, pruge i sl.), jer se ti objekti planiraju, projektuju i grade na više hiljada katastarskih parcela, za čije je rešavanje potrebno najmanje godinu dana, nekad i više, zavisno od problema na koje se naiđe u toku eksproprijacije (nelegalni objekti, čekanje rešavanja zahteva za legalizaciju za te objekte, neupisani objekti u katastru, raseljavanje stanovništva, žalbe na rešenja o upisu u katastar, žalbe na rešenja o eksproprijaciji i sl).

5)         Koja promena se predlaže?

Predmet uređivanja ovog zakona su postupci za koje je uočeno da usporavaju efikasnu realizaciju svih infrastrukturnih projekata. To se, pre svega, odnosi na postupke za utvrđivanje javnog interesa i pojedinačni postupci eksproprijacije, gde se predložene izmene odnose uglavnom na skraćivanje rokova propisanih Zakonom o eksproprijaciji, kao i na delove postupaka kojima se omogućava korišćenje pravnih sredstava koji nisu eksplicitno predviđeni materijalnim propisom. Posledica nedonošenja ovog zakona bila bi odlaganje početka radova na izgradnji infrastrukturnog koridora.

Dakle, više je promena kojima se na drugačiji način uređuju odnosi koji su uređeni drugim, posebnim propisima, a najčešća izmena se sastoji u skraćivanju rokova i neprimenjivanju pojedinih odredbi koje se odnose na carinske i poreske postupke, primenu međunarodnih standarda, kao i neprimenjivanje pojedinih odredbi zakona kojim se uređuju javne nabavke.

6)         Da li je promena zaista neophodna i u kom obimu?

U cilju efikasne izgradnje, koja će značajno uticati i na porast BDP i imati pozitivne efekte na rast lokalnih prihoda, privredu i građane ovog regiona, promena propisa je bila neophodna.

Obim predloženih promena srazmeran je pozitivnim efektima efikasne izgradnje linijskih infrastrukturnih objekata i u toj meri i predlaže drugačija rešenja od postojećih propisa koji se tiču ove oblasti.

Posebno se naglašava da donošenjem ovog zakona nisu ugrožena osnovna prava vlasnika eksproprisanih nepokretnosti, s obzirom da je u svim slučajevima zadržano načelo o određivanju tržišne vrednosti za eksproprisane nepokretnosti, te sistem javnih nabavki u Republici Srbiji, budući da se isti ne derogira, već samo propisuje na drugačiji način.

7)         Na koje ciljne grupe će uticati predložena promena? Utvrditi i predstaviti ciljne grupe na koje će promena imati neposredan odnosno posredan uticaj.

Predložena promena će neposredno imati pozitivan uticaj na građane i privredna društva i preduzetnike iz lokalnih samouprava kroz koje koridori prolaze, u vidu novog zapošljavanja, otvaranja novih privrednih zona, angažovanja lokalnih privrednih subjekta. Posredan pozitivan uticaj može se očekivati kroz povećanje BDP, čime se ostvaruju povoljni efekti na građane i privredna društva u Republici Srbiji.

8)         Da li postoje važeći dokumenti javnih politika kojima bi se mogla ostvariti željena promena i o kojim dokumentima se radi?

Ne postoje važeći dokumenti javnih politika čijim bi se sprovođenjem, a bez donošenja posebnog zakona za ovaj projekat, mogli ostariti ciljevi efikasnije realizacije projekata.

9)         Da li je promenu moguće ostvariti primenom važećih propisa?

Moguće je, ali bi rok realizacije, odnosno vreme početka i završetka ovih projekata bio značajno produžen i u nekim situacijama možda ne bi bile ispunjene preuzete obaveze iz potpisanih bilateralnih sporazuma.

10)       Kvantitativno (numerički, statistički) predstaviti očekivane trendove u predmetnoj oblasti, ukoliko se odustane od intervencije (status quo).

Primenom postojeće dinamike u kojoj je bez donošenja posebnog popisa moguće izgraditi koridore, ne bi na efikasan i u vremenskom roku svrsishodan način bilo moguće obezbediti uslove za pružanje najkvalitetnijih telekomunikacionih servisa, kako u samom pojasu autoputa, tako i u svim pomenutim mestima koja gravitiraju saobraćajnom koridoru. Posledično, neefikasan razvoj projekta bi obeshrabrilo privlačenje novih stranih i domaćih investicija.

11)       Kakvo je iskustvo u ostvarivanju ovakvih promena u poređenju sa iskustvom drugih država, odnosno lokalnih samouprava (ako je reč o javnoj politici ili aktu lokalne samouprave)?

Donošenje posebnog zakona za realizaciju određenog projekta nije usamljen u našem zakonodavstvu, jer su već doneti posebni zakoni za realizaciju projekta Beograd na vodi, izgradnju magistralnog gasovoda "Južni tok", realizaciju projekata koji su se ticali Železare Smederevo, zakon o realizaciji projekta izgradnje "Moravskog koridora" i dr.

 PRILOG 3: Ključna pitanja za utvrđivanje ciljeva

1)         Zbog čega je neophodno postići željenu promenu na nivou društva? (odgovorom na ovo pitanje definiše se opšti cilj).

Kompleksnost projekata i vremensko-ekonomsko efikasnost, jasno ukazuje da se radi o izuzetno kompleksnim i zahtevnim projektima u smislu planiranja, pripreme tehničke dokumentacije, finansiranja, kao i same realizacije ovog višekomponentnog infrastrukturnog projekta. Donošenje ovog zakona će doprineti završetku pripreme i realizacije projekata na najefikasniji i najbrži način, što će kao ishod imati alokaciju koristi za lokalno stanovništvo, lokalnu privredu i brži razvoj transportne mreže Republike Srbije u najkraćem roku.

Donošenjem ovog zakona bili bi rešeni problemi koji su se pojavili u praksi a koji se odnose na realizaciju i efikasnije sprovođenje projekata izvođenja radova u postupku izgradnje linijskih infrastrukturnih objekata.

Imajući u vidu da je Zakon o planiranju i izgradnji, već relaksirao postupke rešavanja imovinskopravnih odnosa na način da se ovaj proces odvija paralelno sa izgradnjom objekta, koja traje po nekoliko godina, a svaki investitor je u obavezi da do pribavljanja upotrebne dozvole reši kompletne imovinskopravne odnose i objedini katastarske parcele u jednu, na kojoj je izgrađen objekat, smatramo da je u cilju potpune efikasnosti realizacije ovih projekata neophodno i sve ostale postupke ubrzati i uslovno rečeno "skupiti" u jedan poseban zakon, kako bi svi organi i organizacije, koje učestvuju u postupku realizacije (u bilo kojoj njenoj fazi), postupali unificirano sa jasno definisanim procedurama, rokovima i sl.

2)         Šta se predmetnom promenom želi postići? (odgovorom na ovo pitanje definišu se posebni ciljevi, čije postizanje treba da dovode do ostvarenja opšteg cilja. U odnosu na posebne ciljeve, formulišu se mere za njihovo postizanje).

Predloženom promenom, u kojoj će se propisom na nivou zakona izvršiti skraćivanje određenih rokova koji su regulisani drugim propisima, obezbediće se:

Pravna sigurnost: od posebnog je značaja da se poštuju svi rokovi za postupke regulisane ovog zakona, kao i da se posebni postupci propisani ovim zakonom primenjuju na način, koji je razmatran i donet u Narodnoj Skupštini, uz poštovanje Ustava Republike Srbije i procedura; Posebno je važno napomenuti da je ovaj zakon donosi pro futuro, te da će započeti postupci biti rešavani po odredbama zakona po kojima su započeti;

Efikasnost: Veoma je važno da u situacijama, kada se vrši realizacija ovakvih projekata, vremenski okvir bude ispoštovan. Naime, finansiranje ovakvih projekata najčešće se vrši iz budžeta Republike Srbije, odnosno kreditnim zaduživanjem i stoga je posebno važno da se unapred može sagledati vremenski okvir neophodan za realizaciju svakog pojedinačnog projekta. Dosadašnja praksa je pokazala da kašnjenja mogu biti izražena i u godinama. Donošenjem posebnog zakona, ovakve situacije će ubuduće biti izbegnute.

3)         Da li su opšti i posebni ciljevi usklađeni sa važećim dokumentima javnih politika i postojećim pravnim okvirom, a pre svega sa prioritetnim ciljevima Vlade? /

4)         Na osnovu kojih pokazatelja učinka će biti moguće utvrditi da li je došlo do ostvarivanja opštih odnosno posebnih ciljeva?

Na osnovu vremena realizacije svakog pojedinačnog projekta izgradnje linijskih infrastrukturnih objekata.

PRILOG 4: Ključna pitanja za identifikovanje opcija javnih politika

1)         Koje relevantne opcije (alternativne mere, odnosno grupe mera) za ostvarenje cilja su uzete u razmatranje? Da li je razmatrana "status quo" opcija?

Razmatrane su različite opcije, čak su vršene izmene Zakona o planiranju i izgradnji u delu koji se tiče rešavanja imovinskopravnih odnosa na zemljištu u postupcima realizacije izgradnje linijskih infrastrukturnih objekata (koje su već dale pozitivne efekte), međutim došlo se do zaključka da nije dovoljno izmeniti samo jedan materijalni zakon, već da je izmena neophodna u nekoliko posebnih zakona. S tim u vezi donošenje jednog novog zakona, kojim bi sistemski bio rešen višedecenijski problem, ocenjeno je kao najbolja i najbrža opcija, koja svakako ima i najmanje negativnih efekata. U analizi svih opcija, polazeći od prethodno iznetog, jasno je da "status quo" opcija ne može doprineti efikasnoj realizaciji ovakvih projekata.

Ono što je posebno potrebno napomenuti je činjenica da je posebni zakon za realizaciju projekta izgradnje "Moravskog koridora", postigao sve očekivane efekte, za vrlo kratak period primene, te je dodatno uticao na to da se za izgradnju svih linijskih infrastrukturnih projekata donese jedan poseban zakon.

2)         Da li su, pored regulatornih mera, identifikovane i druge opcije za postizanje željene promene i analizirani njihovi potencijalni efekti?

Nisu identifikovane druge opcije.

3)         Da li su, pored restriktivnih mera (zabrane, ograničenja, sankcije i slično) ispitane i podsticajne mere za postizanje posebnog cilja?

Predlog zakona ne predviđa restriktivne mera (zabrane, ograničenja, sankcije i slično).

4)         Da li su u okviru razmatranih opcija identifikovane institucionalno upravljačko organizacione mere koje je neophodno sprovesti da bi se postigli posebni ciljevi?

Nisu identifikovane promene u već uspostavljenoj institucionalnoj upravljačkoj organizaciji.

5)         Da li se promena može postići kroz sprovođenje informativno-edukativnih mera?

Ne može, jer se radi o promeni koja zahteva regulisanje propisom na nivou zakona.

6)         Da li ciljne grupe i druge zainteresovane strane iz civilnog i privatnog sektora mogu da budu uključene u proces sprovođenja javne politike, odnosno propisa ili se problem može rešiti isključivo intervencijom javnog sektora?

Neophodna je intervencija javnog sektora.

7)         Da li postoje raspoloživi, odnosno potencijalni resursi za sprovođenje identifikovanih opcija?

Imajući u vidu da ovim zakonom nisu predviđene nove procedure, već se drugačije regulišu već postojeće uz skraćivanje rokova, nisu prepoznate nove obaveze za već postojeće resurse koje sprovode ove procedure. Predložene promene će biti sprovedene raspoloživim resursima.

8)         Koja opcija je izabrana za sprovođenje i na osnovu čega je procenjeno da će se tom opcijom postići željena promena i ostvarenje utvrđenih ciljeva?

Opcija koja je izabrana je donošenje posebnog zakona kojim se vrši određivanje projekta izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata koji su od posebnog značaja za Republiku Srbiju, uređuje se utvrđivanje javnog interesa za potpunu i nepotpunu eksproprijaciju i privremeno zauzimanje nepokretnosti za izgradnju i rekonstrukciju tih linijskih infrastrukturnih objekata, određivanje korisnika eksproprijacije, posebni postupak eksproprijacije, način obezbeđivanja finansijskih sredstava za realizaciju projekta, posebni postupci i uslovi za pribavljanje potrebne dokumentacije, dozvola i odobrenja potrebnih radi izgradnje, rekonstrukcije i rehabilitacije ovih objekata, kao i uređenje drugih pitanja u cilju efikasnije realizacije projekata izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju.

PRILOG 5: Ključna pitanja za analizu finansijskih efekata

1)         Kakve će efekte izabrana opcija imati na javne prihode i rashode u srednjem i dugom roku?

Rezultati neposrednog uticaja predloženih promena na javne prihode će biti vidljivi na srednji rok, jer će sama izgradnja i povećan broj građevinskih aktivnosti na ovom području imati pozitivan uticaj na javne prihode kroz uplatu poreza za finansijske transakcije koje će se odvijati tokom izgradnje koridora, angažovanjem lokalnih firmi u toku izgradnje, većim prisustvom građevinske operative koja povećava stepen korišćenja usluga i trgovine u lokalnim samoupravama u kojima se odvijaju radovi, korišćenjem kapaciteta za smeštaj radne snage i dr. Posredan pozitivan uticaj može se očekivati kroz stvaranje uslova za povećanje BDP, čime se ostvaruju pozitivni efekti na građane i privredna društva u Republici Srbiji.

U odnosu na javne rashode, predložena rešenja će uticati na efektivnije planiranje, uštedu finansijskih sredstva, bržu realizaciju projekata, kao i smanjivanje potencijalnog iznosa koji država plaća na ime penala za nepovlačenje finansijskih sredstava iz kredita tokom zastoja koji su se dešavali pri sprovođenju ovih projekata. Ovo će doprineti višestrukim uštedama u budžetu Republike Srbije i efikasnijem planiranju visine i trošenja budžetskih sredstava za realizaciju predmetnog projekta.

2)         Da li je finansijske resurse za sprovođenje izabrane opcije potrebno obezbediti u budžetu, ili iz drugih izvora finansiranja i kojih?

Nisu potrebna dodatna sredstva za sprovođenje ovog zakona.

3)         Kako će sprovođenje izabrane opcije uticati na međunarodne finansijske obaveze?

Postojanje ovakvog zakona (i dodela projekta u skladu sa međunarodno priznatim pravnim normama), pruža Republici Srbiji mogućnost za pristup međunarodnom finansiranju. To će dati Republici Srbiji mogućnost da na međunarodnom finansijskom tržištu potencijalno u celosti obezbedi sredstva neophodna za finansiranje i uspešnu realizaciju projekata.

4)         Koliki su procenjeni troškovi uvođenja promena koji proističu iz sprovođenja izabrane opcije (osnivanje novih institucija, restrukturiranje postojećih institucija i obuka državnih službenika) iskazani u kategorijama kapitalnih troškova, tekućih troškova i zarada?

Nije predviđeno osnivanje novih institucija, restrukturiranje postojećih institucija i obuka državnih službenika.

5)         Da li je moguće finansirati rashode izabrane opcije kroz redistribuciju postojećih sredstava? /

6)         Kakvi će biti efekti sprovođenja izabrane opcije na rashode drugih institucija?

Imajući u vidu celokupne efekte brže i efikasnije realizacije projekata očekuju se pozitivni efekti na rashode drugih institucija, jer se smanjuju rizici od naplate penala ili sporog povlačenja finansijskih sredstava za izvođenje radova i plaćanje drugih usluga predviđenih projektom (projektovanje i sl.)

PRILOG 6: Ključna pitanja za analizu ekonomskih efekata

1)         Koje troškove i koristi (materijalne i nematerijalne) će izabrana opcija prouzrokovati privredi, pojedinoj grani, odnosno određenoj kategoriji privrednih subjekata?

Izabrana opcija kroz donošenje posebnog zakona i u njemu predložena rešenja neće prouzrokovati nove troškove privredi u celini niti pojedinačnim privrednim subjektima.

2)         Da li izabrana opcija utiče na konkurentnost privrednih subjekata na domaćem i inostranom tržištu (uključujući i efekte na konkurentnost cena) i na koji način?

Za Republiku Srbiju je od strateškog značaja da ima savremene, moderne i bezbedne puteve, a donošenje ovog zakona će omoćiti brže postizanje ovog cilja.

3)         Da li izabrane opcije utiču na uslove konkurencije i na koji način? /

4)         Da li izabrana opcija utiče na transfer tehnologije i/ili primenu tehničko-tehnoloških, organizacionih i poslovnih inovacija i na koji način?

/

5)         Da li izabrana opcija utiče na društveno bogatstvo i njegovu raspodelu i na koji način? /

6)         Kakve će efekte izabrana opcija imati na kvalitet i status radne snage (prava, obaveze i odgovornosti), kao i prava, obaveze i odgovornosti poslodavaca? /

PRILOG 7: Ključna pitanja za analizu efekata na društvo

1)         Kolike troškove i koristi (materijalne i nematerijalne) će izabrana opcija prouzrokovati građanima?

Izabrana opcija kroz donošenje posebnog zakona i u njemu predložena rešenja neće prouzrokovati nove troškove građanima.

2)         Da li će efekti realizacije izabrane opcije štetno uticati na neku specifičnu grupu populacije i da li će to negativno uticati na uspešno sprovođenje te opcije, kao i koje mere treba preduzeti da bi se ovi rizici sveli na minimum?

/

3)         Na koje društvene grupe, a posebno na koje osetljive društvene grupe, bi uticale mere izabrane opcije i kako bi se taj uticaj ogledao (pre svega na siromašne i socijalno isključene pojedince i grupe, kao što su osobe sa invaliditetom, deca, mladi, žene, stariji preko 65 godina, pripadnici romske nacionalne manjine, neobrazovani, nezaposleni, izbegla i interno raseljena lica i stanovništvo ruralnih sredina i druge osetljive društvene grupe)? /

4)         Da li bi i na koji način izabrana opcija uticala na tržište rada i zapošljavanje, kao i na uslove za rad (npr, promene u stopama zaposlenosti, otpuštanje tehnoloških viškova, ukinuta ili novoformirana radna mesta, postojeća prava i obaveze radnika, potrebe za prekvalifikacijama ili dodatnim obukama koje nameće tržište rada, rodnu ravnopravnost, ranjive grupe i oblike njihovog zapošljavanja i slično)? /

5)         Da li izabrane opcije omogućavaju ravnopravan tretman, ili dovode do direktne ili indirektne diskriminacije različitih kategorija lica (npr, na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, jezika, pola, rodnog identiteta, invaliditeta, starosne dobi, seksualne orijentacije, bračnog statusa ili drugih ličnih svojstava)?

Izabrana opcija omogućava ravnopravan tretman svih kategorija lica, i ne pravi nikakvu razliku bilo direktnu ili indirektnu između različitih kategorija lica.

6)         Da li bi izabrana opcija mogla da utiče na cene roba i usluga i životni standard stanovništva, na koji način i u kojem obimu?

/

7)         Da li bi se realizacijom izabranih opcija pozitivno uticalo na promenu socijalne situacije u nekom određenom regionu ili okrugu i na koji način?

Izgradnja puteva stvara uslove za oživljavanje privredne aktivnosti i osnivanje novih privrednih subjekata, čime se šire mogućnosti za zapošljavanje i podizanje nivoa životnog standarda lokalnog stanovništva, što će imati značajne pozitivne efekte na socijalnu situaciju u regionu.

8)         Da li bi se realizacijom izabrane opcije uticalo na promene u finansiranju, kvalitetu ili dostupnosti sistema socijalne zaštite, zdravstvenog sistema ili sistema obrazovanja, posebno u smislu jednakog pristupa uslugama i pravima za osetljive grupe i na koji način? NE

PRILOG 8: Ključna pitanja za analizu efekata na životnu sredinu

1)         Da li izabrana opcija utiče i u kojem obimu utiče na životnu sredinu, uključujući efekte na kvalitet vode, vazduha i zemljišta, kvalitet hrane, urbanu ekologiju i upravljanje otpadom, sirovine, energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije?

Izabrana opcija donošenja posebnog zakona nema nikakav uticaj na životnu sredinu. Izgradnja linijskih infrastrukturnih objekata će se odvijati uz poštovanje svih propisa koji regulišu zaštitu životne sredine.

2)         Da li izabrana opcija utiče na kvalitet i strukturu ekosistema, uključujući i integritet i biodiverzitet ekosistema, kao i floru i faunu? Ne utiče.

3)         Da li izabrana opcija utiče na zdravlje ljudi? NE

4)         Da li izabrana opcija predstavlja rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi i da li se dopunskim merama može uticati na smanjenje tih rizika? Ne predstavlja.

5)         Da li izabrana opcija utiče na zaštitu i korišćenje zemljišta u skladu sa propisima koji uređuju predmetnu oblast? /

PRILOG 9: Ključna pitanja za analizu upravljačkih efekata

1)         Da li se izabranom opcijom uvode organizacione, upravljačke ili institucionalne promene i koje su to promene?

Izabranom opcijom se ne uvode organizacione, upravljačke ili institucionalne promene.

2)         Da li postojeća javna uprava ima kapacitet za sprovođenje izabrane opcije (uključujući i kvalitet i kvantitet raspoloživih kapaciteta) i da li je potrebno preduzeti određene mere za poboljšanje tih kapaciteta?

Imajući u vidu da ovim zakonom nisu predviđene nove procedure, već se drugačije regulišu već postojeće uz skraćivanje rokova, nisu prepoznate nove obaveze za već postojeće resurse koje sprovode ove procedure. Predložene promene će biti sprovedene raspoloživim resursima.

3)         Da li je za realizaciju izabrane opcije bilo potrebno izvršiti restrukturiranje postojećeg državnog organa, odnosno drugog subjekta javnog sektora (npr. proširenje, ukidanje, promene funkcija/hijerarhije, unapređenje tehničkih i ljudskih kapaciteta i sl.) i u kojem vremenskom periodu je to potrebno sprovesti?

Nije potrebno izvršiti restrukturiranje postojećeg državnog organa, odnosno drugog subjekta javnog sektora.

4)         Da li je izabrana opcija u saglasnosti sa važećim propisima, međunarodnim sporazumima i usvojenim dokumentima javnih politika?

Izabrana opcija je u saglasnosti sa važećim propisima, međunarodnim sporazumima i usvojenim dokumentima javnih politika, jer je Ustavom RS u odredbama člana 97. tačka 12. Ustava Republike Srbije, kojima se utvrđuje da Republika Srbija, između ostalog, uređuje i organizaciju i korišćenje prostora, dok pravni sistem Republike Srbije dozvoljava donošenje posebnih zakona - specijalnih zakona koji mogu derogirati opšti zakon (Lex specialis derogat legi generali) kojim pravilom je određeno da je zakon kojim se uređuje određena tema "jači" od zakona kojim se regulišu samo opšta pitanja. U slučaju sukoba posebnog i opšteg propisa, posebni propis derogira (ima prvenstvo primene) u odnosu na opšti, jer je njegovo polje primene uže postavljeno.

5)         Da li izabrana opcija utiče na vladavinu prava i bezbednost?

Izabrana opcija pozitivno utiče na pravnu sigurnost, imajući u vidu da je od posebnog značaja da se svi rokovi za postupke regulisane ovim zakonom ispoštuju, a to je svakako donošenje zakonskog akta o kome se razmatra i odlučuje u Narodnoj skupštini, poštujući Ustav i procedure.

6)         Da li izabrana opcija utiče na odgovornost i transparentnost rada javne uprave i na koji način?

Svi postupci predviđeni zakonom su transparentni jer predviđaju instrumente zaštite prava svih stranaka u postupku i ne predviđaju se procedure koje bi bile netransparente.

7)         Koje dodatne mere treba sprovesti i koliko vremena će biti potrebno da se sprovede izabrana opcija i obezbedi njeno kasnije dosledno sprovođenje, odnosno njena održivost?

Osim donošenja posebnog zakona dodatnih mera nema. Donošenjem zakona i podzakonskih akata, može se početi sa sprovođenjem.

PRILOG 10: Ključna pitanja za analizu rizika

1)         Da li je za sprovođenje izabrane opcije obezbeđena podrška svih ključnih zainteresovanih strana i ciljnih grupa? Da li je sprovođenje izabrane opcije prioritet za donosioce odluka u narednom periodu (Narodnu skupštinu, Vladu, državne organe i slično)?

Obezbeđena je podrška svih ključnih faktora i predstavlja apsolutni prioritet.

2)         Da li su obezbeđena finansijska sredstva za sprovođenje izabrane opcije? Da li je za sprovođenje izabrane opcije obezbeđeno dovoljno vremena za sprovođenje postupka javne nabavke ukoliko je ona potrebna?

Za donošenje posebnog zakona nisu potrebna dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije.

3)         Da li postoji još neki rizik za sprovođenje izabrane opcije?

Prilikom pripreme ovog zakona i razmatranja svih opcija, nisu uočeni još neki rizici za sprovođenje izabrane opcije, jer su ispoštovani principi pravne sigurnosti i Ustavom i zakonima propisane procedure za realizaciju izabrane opcije.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 02.12.2019.