Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PATENTIMA


Član 1.

U Zakonu o patentima ("Službeni glasnik RS", br. 99/11 i 113/17 - dr. zakon) član 2. stav 1. tačka 6) menja se i glasi:

"6) registar je zbirka podataka koju u elektronskom obliku vodi i održava nadležni organ, a koja se odnosi na podnete prijave, priznate patente sa sertifikatima o dodatnoj zaštiti, male patente i zastupnike stranog fizičkog ili pravnog lica koje nema sedište ili prebivalište na teritoriji Republike Srbije;".

U tački 9) posle reči: "po prijavi," reči: "patentu ili malom patentu" zamenjuju se rečima: "zahtevu za priznanje sertifikata o dodatnoj zaštiti, patentu, malom patentu, sertifikatu o dodatnoj zaštiti ili zahtevu za upis evropskog patenta u Registar patenata".

Tačka 20) menja se i glasi:

"20) lek znači svaku supstancu ili kombinaciju supstanci namenjenih za lečenje ili sprečavanje bolesti kod ljudi ili životinja i svaku supstancu ili kombinaciju supstanci koja se može primeniti na ljudima ili životinjama u svrhu postavljanja medicinske dijagnoze ili ponovnog uspostavljanja, ispravljanja ili izmene fizioloških funkcija kod ljudi ili životinja;".

Tačka 21) menja se i glasi:

"21) osnovni patent znači patent koji je u zahtevu za priznanje sertifikata određen od strane nosioca patenta, a kojim se štiti proizvod iz člana 113. stav 2. ovog zakona, preparat iz tačke 25. ovog člana, postupak za dobijanje proizvoda ili primena proizvoda;".

U tački 22) podtačka (4) reči: "ili njihovih delova" brišu se, a tačka na kraju zamenjuje se tačkom zapetom.

Posle podtačke (4) dodaje se podtačka (5), koja glasi:

"(5) uništavanje delova biljaka, kontrola ili sprečavanje neželjenog rasta biljaka;"

Tačka 24) menja se i glasi:

"24) aktivna supstanca je supstanca ili mikroorganizam, uključujući viruse, koja ima opšte ili specifično dejstvo na štetne organizme, bilje, delove biljaka ili biljne proizvode;".

Tačka 25) menja se i glasi:

"25) preparat je mešavina ili rastvor dve ili više supstanci, od kojih je najmanje jedna aktivna supstanca, namenjenih za primenu kao sredstvo za zaštitu bilja;

U tački 26) reči: "voće, povrće" zamenjuju se rečju: "plodove".

U tački 27) posle reči: "bilje" dodaju se reči: "iz tačke 26) ovog člana". U tački 28) posle reči: "carstvu" dodaju se zapeta i reči: "kao i virusi,

bakterije i mikoplazme", a tačka na kraju zamenjuje se tačkom zapetom.

Posle tačke 28) dodaju se tačke 29) i 30), koje glase:

"29) podaci o podnosiocu prijave, nosiocu patenta, podnosiocu zahteva ili predloga, sticaocu prava ili licence, zalogodavcu i založnom poveriocu su: lično ime i adresa fizičkog lica, odnosno poslovno ime i sedište pravnog lica.

30) podaci o zastupniku su: lično ime i sedište zastupničke kancelarije fizičkog lica, odnosno poslovno ime i sedište pravnog lica."

Član 2.

Posle člana 2. dodaju se nazivi iznad članova i čl. 2a i 2b, koji glase:

"Prikupljanje, obrada i zaštita podataka

Član 2a

Nadležni organ prilikom prikupljanja i obrade podataka o ličnosti postupa u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

Pristup informacijama od javnog značaja

Član 2b

Pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja sadržanim u prijavi patenta, registrima iz člana 70. ovog zakona, spisima objavljenih prijava patenata, priznatih patenata, malih patenata, sertifikata o dodatnoj zaštiti i drugim informacijama kojima raspolaže nadležni organ, ostvaruje se u skladu sa zakonom koji uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja."

Član 3.

U članu 9. stav 1. tačka 3) posle reči: "ili životinje" dodaju se zapeta i reči: "kao i biljke ili životinje dobijene isključivo bitno biološkim postupkom".

Član 4.

U članu 10. stav 3. reči: "koje se primenjuju" zamenjuju se rečima: "za upotrebu".

Član 5.

U članu 11. stav 3. briše se.

Član 6.

U članu 25. stav 1. posle reči: "sorti" zapeta i reči: "s tim da se tako dobijeni proizvodi ne mogu koristiti u komercijalne svrhe" brišu se.

U stavu 2. posle reči: "saglasnost," dodaje se reč: " poljoprivredni".

Član 7.

Naziv iznad člana i član 29. menjaju se i glase:

"Unakrsna prinudna licenca

Član 29.

Kad oplemenjivač biljaka ne može da stekne ili koristi pravo oplemenjivača biljne sorte, a da time ne povredi raniji patent, on može organu državne uprave nadležnom za poslove poljoprivrede podneti zahtev za izdavanje prinudne licence za korišćenje zaštićenog pronalaska u obimu koji je neophodan za korišćenje prava oplemenjivača biljne sorte.

Ako prinudna licenca bude izdata, nosilac patenta ima pravo na unakrsnu prinudnu licencu za korišćenje zaštićene biljne sorte, pod razumnim uslovima.

Kad nosilac patenta koji se odnosi na biotehnološki pronalazak ne može da koristi svoje pravo, a da time ne povredi ranije pravo oplemenjivača biljne sorte, može podneti organu državne uprave nadležnom za poslove poljoprivrede zahtev za izdavanje prinudne licence za korišćenje zaštićene biljne sorte.

Ako prinudna licenca bude izdata, nosilac prava oplemenjivača biljne sorte ima pravo na unakrsnu prinudnu licencu za korišćenje zaštićenog pronalaska, pod razumnim uslovima.

Prinudna licenca iz st. 1. i 3. ovog člana ne može biti isključiva.

Podnosilac zahteva za prinudnu licencu iz st. 1. i 3. ovog člana mora dokazati:

1) da je bezuspešno pokušao da pribavi ugovornu licencu;

2) da biljna sorta ili pronalazak predstavlja značajan tehnički napredak od posebnog ekonomskog interesa, u odnosu na pronalazak zaštićen patentom ili zaštićenu biljnu sortu.

Prinudna licenca iz st. 1. i 3. ovog člana može se prenositi samo zajedno sa proizvodnim pogonom u kojem se iskorišćava pronalazak za koji je izdata.

Za prinudnu licencu iz st. 1. i 3. ovog člana sticalac licence dužan je da plaća odgovarajuću naknadu."

Član 8.

U članu 67. stav 2. menja se i glasi:

"Protiv odluka nadležnog organa iz stava 1. ovog člana, može se izjaviti žalba Vladi u roku od 15 dana od dana prijema odluke, ako ovim zakonom nije drugačije propisano."

Stav 3. briše se.

Dosadašnji stav 4. postaje stav 3.

Član 9.

Naziv iznad člana i član 69. menjaju se i glase:

"Takse

Član 69.

U upravnom postupku pred nadležnim organom plaćaju se republičke administrativne takse, za koje se nadležnom organu dostavljaju dokazi o uplatama."

Član 10.

Član 70. menja se i glasi:

"Član 70.

Nadležni organ vodi Registar patenata i Registar malih patenata.

Registar patenata sadrži: broj prijave patenta; priznati datum podnošenja prijave; naziv pronalaska; oznake po međunarodnoj klasifikaciji patenata; podatke o pravu prvenstva; podatke o podnosiocu prijave, nosiocu patenta i pronalazaču ili podatak o dostavljenoj izjavi pronalazača da ne želi da bude naveden u prijavi; podatke o zastupniku; datum objave prijave patenta i broj službenog glasila; datum naknadne objave izveštaja o pretraživanju i broj službenog glasila; podatke o promenama koje se odnose na prijavu ili patent (prenos prava, licenca, zaloga i dr.); registarski broj patenta; datum objave patenta i broj službenog glasila; podatke o sertifikatu o dodatnoj zaštiti; kao i podatke o ishodu postupka po podnetim prijavama.

Pored podataka navedenih u stavu 2. ovog člana, za međunarodne prijave patenata, u Registar patenata upisuje se broj i datum podnošenja međunarodne prijave patenta i broj i datum međunarodne objave međunarodne prijave patenta.

Pored podataka iz st. 2. i 3. ovog člana, za proširene evropske patente i evropske patente, u Registar patenata upisuje se broj predmeta i datum podnošenja zahteva.

Registar malih patenata sadrži: broj prijave malog patenta; priznati datum podnošenja prijave; naziv pronalaska; oznake po međunarodnoj klasifikaciji patenata; podatke o pravu prvenstva; podatke o podnosiocu prijave, nosiocu malog patenta i pronalazaču ili podatak o dostavljenoj izjavi pronalazača da ne želi da bude naveden u prijavi; podatke o zastupniku; podatke o promenama koje se odnose na prijavu ili mali patent (prenos prava, licenca, zaloga i dr.); registarski broj malog patenta; datum objave malog patenta i broj službenog glasila; podatak o izdatoj potvrdi o ispitivanju priznatog malog patenta; podatke o ishodu postupka po podnetim prijavama."

Član 11.

Član 73. menja se i glasi:

"Član 73.

Ako podnosilac prijave ili nosilac prava uprkos dužnoj pažnji koju su zahtevale okolnosti propusti da, u propisanom roku, preduzme neku radnju u postupku, čija je neposredna pravna posledica gubitak priznatog datuma podnošenja, prava iz prijave ili priznatog prava, nadležni organ rešenjem dozvoljava ponovno uspostavljanje prava, ako podnosilac prijave ili nosilac prava u propisanom roku:

1) podnese predlog za ponovno uspostavljanje prava u pisanoj formi i preduzme sve propuštene radnje;

2) navede razloge zbog kojih je bio sprečen da u roku preduzme propuštene radnje i učini te razloge verovatnim;

3) dostavi dokaz o plaćenoj republičkoj administrativnoj taksi.

Ako nadležni organ dozvoli ponovno uspostavljanje prava, poništava odluku koju je doneo u vezi sa propuštanjem.

Predlog za ponovno uspostavljanje prava podnosi se u roku od tri meseca od dana kad je prestao razlog koji je prouzrokovao propuštanje, a ako je podnosilac predloga kasnije saznao za propuštanje, od dana saznanja za propuštanje, ali ne po proteku roka od 12 meseci od dana propuštanja roka ili ako se predlog odnosi na neplaćanje takse za održavanje prava, najkasnije 12 meseci od dana isteka dodatnog roka za plaćanje iz člana 40. stava 5. ovog zakona.

Predlog za ponovno uspostavljanje prava podnet nakon isteka roka iz stava 2. ovog člana nadležni organ odbacuje.

Ako predlog za ponovno uspostavljanje prava ne ispunjava propisane uslove u pogledu sadržine ili ako nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. tač. 1) i

3) ovog člana, nadležni organ pisanim putem poziva podnosioca predloga da otkloni nedostatke u primerenom roku.

Ako podnosilac predloga ne postupi po pozivu iz stava 5. ovog člana nadležni, organ predlog za ponovno uspostavljanje prava odbacuje.

Predlog za ponovno uspostavljanje prava ne može se podneti zbog propuštanja roka za preduzimanje sledećih radnji u postupku:

1) podnošenje predloga iz stava 1. ovog člana;

2) podnošenje zahteva za produženje roka;

3) podnošenje zahteva za nastavak postupka;

4) radnji u postupcima pred nadležnim organom u kojima učestvuje više stranaka;

5) podnošenje zahteva za obnovu prava prvenstva i zahteva za ispravljanje ili dopunu zahteva za priznanje prava prvenstva.

Predlog za ponovno uspostavljanje prava podnet zbog propuštanja radnji navedenih u stavu 7. ovog člana nadležni organ odbacuje.

Nadležni organ ne može odbiti predlog iz stava 1. ovog člana, u celosti ili delimično, ukoliko prethodno ne obavesti podnosioca predloga o razlozima odbijanja i ne pozove ga da se u roku od dva meseca pismeno izjasni o tim razlozima.

Svako savesno lice koje je otpočelo korišćenje u proizvodnji pronalaska koji je predmet objavljene prijave ili koje je izvršilo sve neophodne pripreme za otpočinjanje takvog korišćenja u vremenu između gubitka prava i objave podataka o usvajanju predloga za ponovno uspostavljanje prava, ima pravo da nastavi korišćenje pronalaska isključivo u proizvodne svrhe, u svom pogonu ili u tuđem pogonu za sopstvene potrebe."

Član 12.

Član 74. menja se i glasi:

"Član 74.

Ako je podnosilac prijave ili nosilac prava propustio rok određen od strane nadležnog organa za preduzimanje radnje u postupku pred nadležnim organom u vezi sa prijavom ili priznatim pravom iz člana 107. stav 6, člana 149. stav 8. i člana 120. stav 3. ovog zakona, može podneti zahtev za nastavak postupka u vezi sa prijavom ili priznatim pravom, a nadležni organ rešenjem odobrava nastavak postupka, pod uslovom da podnosilac prijave ili nosilac prava:

1) podnese zahtev za nastavak postupka u pisanoj formi i izvrši sve propuštene radnje u propisanom roku;

2) dostavi dokaz o plaćenoj republičkoj administrativnoj taksi.

Ako nadležni organ dozvoli nastavak postupka, poništava odluku koju je doneo u vezi sa propuštanjem.

Zahtev za nastavak postupka može se podneti u roku od tri meseca od dana prijema obaveštenja nadležnog organa o propuštanju roka određenog od strane nadležnog organa ili od prijema obaveštenja o gubitku prava kao neposrednoj pravnoj posledici propuštanja roka.

Zahtev za nastavak postupka podnet nakon isteka roka iz stava 3. ovog člana nadležni organ odbacuje.

Ako propuštene radnje nisu izvršene u roku iz stava 3. ovog člana, nadležni organ zahtev za nastavak postupka odbacuje.

Ako zahtev za nastavak postupka ne ispunjava propisane uslove u pogledu sadržine ili ako nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana, nadležni organ pisanim putem poziva podnosioca zahteva da otkloni nedostatke u primerenom roku.

Ako podnosilac zahteva ne postupi po pozivu iz stava 6. ovog člana, nadležni organ zahtev za nastavak postupka odbacuje.

Zahtev za nastavak postupka ne može se podneti ako je propušten rok:

1) iz stava 3. ovog člana;

2) za podnošenje zahteva za obnovu prava prvenstva i zahteva za ispravljanje ili dopunu zahteva za priznanje prava prvenstva;

3) za podnošenje predloga za ponovno uspostavljanje prava iz člana 73. ovog zakona;

4) za podnošenje drugog ili bilo kog kasnijeg zahteva za produženje roka;

5) za radnje u postupcima pred nadležnim organom u kojima učestvuje više stranaka.

Zahtev za nastavak postupka podnet zbog propuštanja rokova navedenih u stavu 8. ovog člana nadležni organ odbacuje.

Ako je nadležni organ usvojio zahtev iz stava 1. ovog člana na odgovarajući način primenjuje se odredba člana 73. stav 10. ovog zakona."

Član 13.

U članu 75. stav 1. posle reči: "adrese nosioca prava ili podnosioca prijave" dodaju se zapeta i reči: "kao i druge promene".

Stav 2. menja se i glasi:

"Zahtev za upis promene iz stava 1. ovog člana sadrži: registarski broj patenta ili malog patenta, broj prijave, podatke o nosiocu prava i podnosiocu prijave i naznačenje vrste promene."

U stavu 5. reč: "propisane" zamenjuje se rečima: "republičke administrativne".

Posle stava 9. dodaje se novi stav 10, koji glasi:

"Pravo da podnesu zahtev za promenu imena i adrese pronalazača imaju podnosilac prijave, nosilac prava i pronalazač."

Stav 10. briše se.

Član 14.

Član 76. menja se i glasi:

"Član 76.

Jezičke greške, greške u pisanju, kao i druge slične neispravnosti u podnescima i aktima, ispravljaju se na osnovu pisanog zahteva podnosioca prijave, nosioca prava ili po službenoj dužnosti."

Član 15.

U članu 80. stav 1. menja se i glasi:

"Zahtev za priznanje prava sadrži izričito naznačenje da se traži priznanje patenta ili malog patenta, podatke o podnosiocu prijave, podatke o pronalazaču, odnosno napomenu o izjavi da pronalazač ne želi da bude naveden u prijavi, naziv pronalaska koji jasno i sažeto izražava suštinu pronalaska i koji ne sme da sadrži izmišljene ili komercijalne nazive, žigove, imena šifre, skraćenice za uobičajene proizvode i sl; zahtev sa podacima o zatraženom pravu prvenstva: datum, broj prijave i zemlja u kojoj je podneta prijava koja služi kao osnov za priznanje prava prvenstva; podatke o izlaganju na međunarodnoj izložbi ako je pronalazak bio izlagan; broj prvobitne prijave, u slučaju podnošenja izdvojene prijave; broj osnovne prijave ili osnovnog patenta u slučaju podnošenja dopunske prijave patenta; podatke o ostalim delovima prijave (broj stranica opisa pronalaska, broj patentnih zahteva i broj stranica nacrta); potpis podnosioca prijave."

Stav 4. menja se i glasi:

"Ako pronalazač ne želi da njegovo ime bude navedeno u zahtevu za priznanje prava, registrima, kao ni u drugim ispravama predviđenim ovim zakonom, podnosilac prijave je dužan da dostavi nadležnom organu pisanu izjavu pronalazača o tome."

Stav 6. menja se i glasi:

"Nadležni organ bliže određuje priloge koji se podnose uz zahtev za priznanje prava."

Član 16.

Član 82. menja se i glasi:

"Član 82.

Pronalazak mora biti opisan potpuno i jasno, tako da ga stručnjak iz odgovarajuće oblasti može izvesti.

Ako pronalazak obuhvata upotrebu biološkog materijala ili se odnosi na biološki materijal koji nije dostupan javnosti i koji ne može biti opisan u prijavi patenta na način koji omogućava stručnjaku iz odgovarajuće oblasti da pronalazak izvede, smatraće se da opis pronalaska ispunjava uslov iz stava 1. ovog člana ako:

1) je uzorak biološkog materijala deponovan, najkasnije na datum podnošenja prijave patenta u nadležnoj depozitnoj ustanovi;

2) prijava patenta sadrži sve informacije o karakteristikama deponovanog biološkog materijala koje su dostupne podnosiocu prijave do dana podnošenja prijave;

3) su u prijavi patenta naznačeni naziv i adresa nadležne depozitne ustanove, broj pod kojim je biološki materijal deponovan i datum deponovanja. Podaci o izvršenom deponovanju se mogu dostaviti naknadno do završetka tehničkih priprema za objavu prijave patenta ili do dana podnošenja zahteva za prevremenu objavu.

Nadležna ustanova iz stava 2. ovog člana je ustanova koja je određena na osnovu Zakona o potvrđivanju Budimpeštanskog sporazuma o međunarodnom priznavanju depozita mikroorganizama radi postupka patentiranja ("Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori", broj 3/93).

Nadležni organ bliže propisuje sadržinu i način opisa pronalaska, uslove za izdavanje uzorka deponovanog biološkog materijala, ponovno deponovanje biološkog materijala, kao i način dostavljanja popisa sekvenci otkrivenih u opisu pronalaska."

Član 17.

U članu 86. stav 1. tačka 3) reči: "i u slučaju da opis ne ispunjava propisane uslove" brišu se.

Član 18.

Član 88. menja se i glasi:

"Član 88.

Ako podnosilac prijave patenta ili nosilac patenta dopuni ili usavrši pronalazak koji je predmet osnovne prijave ili osnovnog patenta, za izvršenu dopunu, ili usavršavanje, može podneti dopunsku prijavu koja ne zadržava datum podnošenja osnovne prijave.

Dopunska prijava patenta se može podneti na osnovnu prijavu ili na osnovni patent.

Odustankom od osnovne prijave patenta obustavlja se postupak po dopunskoj prijavi. Ako se postupak po osnovnoj prijavi obustavi iz bilo kog drugog razloga, podnosilac prijave ima pravo, u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti odluke o obustavi postupka, da podnese nadležnom organu zahtev da dopunska prijava postane osnovna.

Ako podnosilac prijave ne podnese u propisanom roku zahtev da dopunska prijava postane osnovna, nadležni organ obustavlja postupak po dopunskoj prijavi.

Na osnovu dopunske prijave, može se steći dopunski patent, s tim što on ne može biti priznat pre priznanja osnovnog patenta.

Ako osnovni patent prestane da važi ili rešenje o njegovom priznanju bude poništeno, nosilac patenta ima pravo da u roku od tri meseca od datuma prestanka patenta ili pravnosnažnosti odgovarajućeg rešenja, podnese nadležnom organu zahtev da dopunski patent postane osnovni.

Ako nosilac patenta ne podnese u propisanom roku zahtev da dopunski patent postane osnovni, nadležni organ donosi rešenje o prestanku važenja dopunskog patenta.

Ako postoji više dopunskih prijava ili patenata, samo jedan od njih postaje osnovni, a ostali se, kao dopunski, na zahtev podnosioca prijave ili nosioca patenta, koji se podnosi u roku iz stava 6. ovog člana, vezuju za osnovnu prijavu ili patent."

Član 19.

Član 97. menja se i glasi:

"Član 97.

Po prijemu prijave, nadležni organ ispituje da li su ispunjeni uslovi iz člana 86. ovog zakona za priznanje datuma podnošenja prijave.

Ako nadležni organ, prilikom priznavanja datuma podnošenja prijave patenta, utvrdi da u prijavi patenta nedostaje deo opisa ili da prijava patenta sadrži poziv na nacrt koji nedostaje, poziva podnosioca prijave da u roku od dva meseca od prijema poziva dostavi deo opisa odnosno nacrt, koji nedostaje.

Ako podnosilac prijave dostavi deo opisa odnosno nacrt koji je nedostajao, u roku od dva meseca od podnošenja prijave patenta ili u roku iz stava 2. ovog člana u slučaju kada je nadležni organ pozvao podnosioca prijave da dostavi deo opisa odnosno nacrt, nadležni organ priznaje kao datum podnošenja prijave patenta, datum kada je podnosilac prijave dostavio deo opisa odnosno nacrt, koji je nedostajao.

Ako podnosilac prijave dostavi deo opisa, odnosno nacrt koji je nedostajao, u roku iz stava 2. ovog člana, a pri podnošenju prijave patenta je zahtevao pravo prvenstva, priznati datum podnošenja prijave patenta ostaje datum kada su ispunjeni uslovi iz člana 86. ovog zakona, pod uslovom da je deo opisa, odnosno nacrt, koji je nedostajao u potpunosti sadržan u ranijoj prijavi patenta.

Ako podnosilac prijave ne postupi po pozivu nadležnog organa u roku iz stava 2. ovog člana, smatraće se da se nije ni pozvao na deo opisa ili na nacrt.

Ako podnosilac prijave otkloni nedostatke u roku iz stava 2. ovog člana, nadležni organ kao datum podnošenja prijave priznaje datum kad je podnosilac prijave otklonio uočene nedostatke.

Ako prijava sadrži poziv na nacrt koji nije sadržan u prijavi, nadležni organ poziva podnosioca prijave da dostavi nacrt u roku od dva meseca. Ako podnosilac dostavi nacrt u propisanom roku, datumom podnošenja prijave smatraće se datum prijema nacrta. Ukoliko nacrt ne bude dostavljen, smatraće se da se podnosilac na nacrt nije ni pozvao.

Prijava kojoj je priznat datum podnošenja, upisuje se u Registar patenata ili Registar malih patenata.

Ako podnosilac prijave ne otkloni nedostatke u roku iz stava 2. ovog člana, nadležni organ prijavu odbacuje."

Član 20.

U članu 98. stav 3. reč: "naročito" briše se. Stav 4. briše se.

Član21.

Član 99. menja se i glasi:

"Član 99.

Posle priznanja datuma podnošenja prijave, nadležni organ ispituje da li je:

1) plaćena taksa za podnošenje prijave i dostavljen dokaz o uplati republičke administrativne takse;

2) dostavljeno uredno punomoćje zastupnika ili izjava o zajedničkom predstavniku, u odgovarajućem slučaju;

3) u prijavi naznačen pronalazač, odnosno da li postoji njegova izjava da ne želi da bude naveden u prijavi;

4) podnet uredan zahtev za priznanje prava prvenstva;

5) dostavljena izjava o osnovu sticanja prava na podnošenje prijave;

6) ako je podnosilac prijave strano lice, prijava podneta u skladu sa članom 5. ovog zakona;

7) sadržaj prijave u skladu sa članom 79. ovog zakona;

8) zadovoljena forma spisa u prijavi;

9) nacrt sačinjen u skladu sa članom 85. ovog zakona;

10) apstrakt sačinjen u skladu sa članom 84. ovog zakona;

Ako se ispitivanjem iz stava 1. ovog člana utvrdi da prijava nije sastavljena u skladu s odredbom stava 1. ovog člana, nadležni organ, uz navođenje razloga, poziva podnosioca prijave da u roku koji ne može biti kraći od dva meseca, niti duži od tri meseca otkloni nedostatke.

Na obrazloženi zahtev podnosioca prijave, nadležni organ može produžiti rok iz stava 2. ovog člana za vreme koje smatra opravdanim, ali ne duže od tri meseca.

Ako podnosilac prijave ne otkloni nedostatke iz stava 2. ovog člana, osim u slučaju nedostavljanja izjave o zajedničkom predstavniku, nadležni organ prijavu odbacuje.

Nadležni organ bliže propisuje formu spisa u prijavi iz stava 1. tačka 8) ovog člana."

Član 22.

U članu 100. stav 10. reči: "sadržinu zahteva za izradu izveštaja o pretraživanju i" brišu se.

Član 23.

Član 102. menja se i glasi:

"Član 102.

Prijava patenta objavljuje se u službenom glasilu u najkraćem roku, i to:

1) nakon isteka roka od 18 meseci, računajući od datuma podnošenja prijave, a ako je zatraženo pravo prvenstva, računajući od datuma tog prvenstva ili

2) na zahtev podnosioca prijave, prijava patenta može se objaviti i ranije.

Prijava patenta se objavljuje istovremeno kada se izdaje i patentni spis, ukoliko odluka o priznanju patenta stupi na snagu pre isteka roka navedenog u stavu 1. tačka 1) ovog člana.

Prijava patenta se ne objavljuje ako podnosilac odustane od prijave ili je prijava patenta odbačena pre završetka tehničkih priprema za njenu objavu.

Nadležni organ bliže propisuje kada se tehničke pripreme za objavu prijave patenta smatraju završenim, kao i sadržinu objave prijave patenta.

Za svaki broj službenog glasila nadležni organ na svojoj internet stranici objavljuje kada se tehničke pripreme za objavu prijave patenta smatraju završenim."

Član 24.

U članu 103. stav 1. reči: "dostavljanja izveštaja o pretraživanju" zamenjuju se rečima "objave izveštaja o pretraživanju u službenom glasilu."

Član 25.

U članu 104. stav 5. menja se i glasi:

"Ako nadležni organ utvrdi da predmet prijave ne ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana, obaveštava podnosioca prijave o rezultatima ispitivanja i poziva da otkloni konstatovane nedostatke, odnosno da se izjasni o razlozima zbog kojih se patent ne može priznati, u roku koji ne može biti kraći od dva meseca niti duži od tri meseca."

Član 26.

Posle člana 112. dodaje se član 112a, koji glasi:

"Član 112a

Nadležni organ bliže uređuje način pretraživanja stanja tehnike i redosled radnji službenog lica u postupku suštinskog ispitivanja prijave patenta."

Član 27.

Naziv iznad člana 113. menja se i glasi: "Oblast primene".

U članu 113. stav 2. reč: "mešavina" zamenjuje se rečju: "kombinacija".

Član 28.

Član 114. menja se i glasi:

"Član 114.

U okviru zaštite priznate osnovnim patentom, zaštita priznata sertifikatom odnosi se samo na proizvod obuhvaćen dozvolom za stavljanje u promet odgovarajućeg leka za ljude ili životinje i na svaku primenu proizvoda kao leka za koju je dozvola izdata pre isteka roka važenja sertifikata.

U okviru zaštite priznate osnovnim patentom, zaštita priznata sertifikatom odnosi se samo na proizvod obuhvaćen dozvolom za stavljanje odgovarajućeg sredstva za zaštitu bilja u promet i na svaku primenu proizvoda kao sredstva za zaštitu bilja za koju je dozvola izdata pre isteka roka važenja sertifikata.

U skladu sa odredbama st. 1. i 2. ovog člana, sertifikat obezbeđuje ista prava kao i osnovni patent i podleže istim ograničenjima i istim obavezama."

Član 116. menja se i glasi:

Član 29.

"Član 116.

Sertifikat se priznaje na osnovu podnetog zahteva, ako su na dan njegovog podnošenja ispunjeni sledeći uslovi:

1) da je proizvod zaštićen osnovnim patentom koji je na snazi;

2) da je u skladu sa posebnim propisima izdata važeća dozvola za stavljanje proizvoda u promet kao leka za ljude ili životinje, odnosno sredstva za zaštitu bilja;

3) da proizvod već nije bio predmet zaštite sertifikatom;

4) da je dozvola iz tačke 2) ovog člana prva dozvola za stavljanje proizvoda u promet kao leka za ljude ili životinje ili sredstva za zaštitu bilja na teritoriji Republike Srbije;

5) da je prva dozvola izdata posle 1. januara 2005. godine."

Član 30.

U članu 117. stav 2. reči: "objave podataka o priznanju patenta iz člana

111. ovog zakona" zamenjuju se rečima: "priznanja patenta".

Član 31.

Član 118. menja se i glasi:

"Član 118.

Zahtev za priznanje sertifikata sadrži:

1) podatke o podnosiocu zahteva: ime, prezime i adresu ako je u pitanju fizičko lice ili naziv i sedište ako je u pitanju pravno lice;

2) podatke o zastupniku, ukoliko je imenovan;

3) broj priznatog osnovnog patenta i naziv pronalaska;

4) broj i datum prve dozvole za stavljanje proizvoda u promet izdate od strane organa nadležnog za stavljanje u promet proizvoda na teritoriji Republike Srbije.

Uz zahtev za priznanje sertifikata podnosi se:

1) dozvola za stavljanje proizvoda u promet izdata od strane organa nadležnog za stavljanje u promet proizvoda na teritoriji Republike Srbije, kao i sažetak karakteristika proizvoda;

2) dokaz o uplaćenoj republičkoj administrativnoj taksi.

Podaci o zahtevu za priznanje sertifikata upisuju se u Registar patenata nadležnog organa."

Član 32.

Član 119. menja se i glasi:

"Član 119.

U postupku odlučivanja o zahtevu za priznanje sertifikata nadležni organ utvrđuje sledeće:

1) da li je zahtev podnet u roku propisanom članom 117. ovog zakona;

2) da li je zahtev podnet u propisanoj formi i da li sadrži sve podatke i priloge propisane članom 118. st. 1. i 2. ovog zakona;

3) da li je osnovni patent bio važeći u vreme podnošenja zahteva za priznanje sertifikata i da li je podnosilac zahteva istovremeno i nosilac osnovnog patenta.

Ako zahtev za priznanje sertifikata ne ispunjava sve uslove iz stava 1. ovog člana, nadležni organ poziva podnosioca zahteva da u roku od 30 dana od dana prijema poziva otkloni nedostatke navedene u pozivu, odnosno da se o njima izjasni.

Ako podnosilac zahteva u propisanom roku ne otkloni nedostatke navedene u pozivu, odnosno o njima se ne izjasni, nadležni organ zahtev za priznanje sertifikata odbacuje.

Ako su ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana ili ako podnosilac zahteva otkloni nedostatke u roku iz stava 2. ovog člana, nadležni organ priznaje kao datum podnošenja zahteva za priznanje sertifikata datum kada je sertifikat podnet nadležnom organu.

Nakon priznanja datuma podnošenja prijave nadležni organ odbija promenu zahteva za priznanje sertifikata u pogledu osnovnog patenta.

Ako zahtev za priznanje sertifikata ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana, nadležni organ utvrđuje da li su na dan podnošenja zahteva ispunjeni svi uslovi za priznanje sertifikata propisani ovim zakonom.

Ako nadležni organ utvrdi da nisu ispunjeni uslovi za priznanje sertifikata propisani ovim zakonom, obaveštava podnosioca o rezultatima ispitivanja i poziva da otkloni utvrđene nedostatke, odnosno da se izjasni o razlozima zbog kojih se sertifikat ne može priznati, u roku od dva meseca od dana prijema obaveštenja.

Na obrazloženi zahtev podnosioca, nadležni organ donosi zaključak o produženju roka iz stava 2. ovog člana za vreme koje smatra opravdanim, ali ne duže od tri meseca, pod uslovom da je dostavljen dokaz o uplati republičke administrativne takse.

Ako podnosilac zahteva propusti da u ostavljenom roku odgovori na obaveštenje o rezultatima ispitivanja iz stava 2. ovog člana, nadležni organ odbacuje zahtev za priznanje sertifikata.

Ako nadležni organ utvrdi da nisu ispunjeni uslovi za priznanje sertifikata propisani ovim zakonom, donosi rešenje o odbijanju zahteva za priznanje sertifikata."

Član 33.

Član 120. menja se i glasi:

"Član 120.

Ako su ispunjeni uslovi za priznanje sertifikata propisani ovim zakonom i ako je dostavljen dokaz o uplati troškova objave, nadležni organ donosi rešenje o priznanju sertifikata kojim se određuje njegovo trajanje.

Ako je istekao zakonski rok važenja osnovnog patenta, nadležni organ donosi rešenje iz stava 1. ovog člana, ukoliko su plaćene i sve dospele godišnje takse za održavanje sertifikata kojima je istekao dodatni rok za plaćanje.

Ukoliko podnosilac zahteva ne plati takse iz st. 1. i 2. ovog člana u roku koji je za to određen, nadležni organ zahtev odbacuje."

Član 34.

Član 121. menja se i glasi:

"Član 121.

Nadležni organ u službenom glasilu objavljuje podatke iz zahteva za priznanje sertifikata propisane članom 118. stav 1. ovog zakona, podatke o sertifikatu, podatak o odbijanju ili odbacivanju sertifikata, kao i o podatak o prestanku važenja sertifikata."

Član 35.

U članu 123. posle stava 2. dodaje se stav 3, koji glasi:

"U svrhu određivanja važenja sertifikata iz stava 1. ovog člana, za proizvod koji je obuhvaćen dozvolom za stavljanje u promet sredstva za zaštitu bilja, uzima se datum izdavanja prve privremene dozvole za stavljanje u promet, samo ako je privremena dozvola neposredno praćena konačnom dozvolom za stavljanje u promet za isti proizvod."

Član 36.

Posle člana 123. dodaju se naziv iznad člana i član 123a, koji glase:

"Produženje važenja sertifikata

Član 123a

Važenje sertifikata za lek iz člana 123. st. 1. i 2. ovog zakona može se produžiti za šest meseci, ako su za lek završena sva potrebna ispitivanja po odobrenom pedijatrijskom istraživačkom planu u državama članicama Evropske unije, pod uslovom da je dozvola za stavljanje leka u promet izdata u svim državama članicama Evropske unije, u skladu sa posebnim propisima."

Član 37.

Član 124. menja se i glasi:

"Član 124.

Za održavanje važenja sertifikata plaća se republička administrativna taksa, računajući od datuma početka važenja sertifikata."

Član 38.

Član 125. menja se i glasi:

"Član 125.

Sertifikat prestaje da važi:

1) istekom vremenskog perioda iz člana 123. ovog zakona;

2) ako se nosilac odrekne sertifikata, sertifikat prestaje da važi narednog dana od dana dostavljanja nadležnom organu pisane izjave o odricanju;

3) ako godišnja taksa iz člana 124. ovog zakona nije blagovremeno plaćena i nije dostavljen dokaz o izvršenoj uplati, narednog dana od dana isteka roka iz člana 124. ovog zakona;

4) ako proizvod za koji je priznat sertifikat više ne može biti u prometu zbog prestanka važenja dozvole iz bilo kog razloga.

Nadležni organ odlučuje o prestanku sertifikata u slučaju iz stava 1. tačka 4) ovog člana po službenoj dužnosti, ili na zahtev.

O prestanku važenja sertifikata nadležni organ donosi rešenje.

Rešenje doneto u slučajevima iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor."

Član 39.

Član 127. menja se i glasi:

"Član 127.

Rešenje o priznanju sertifikata o dodatnoj zaštiti oglašava se ništavim:

1) ako je sertifikat priznat protivno uslovima propisanim ovim zakonom;

2) ako je osnovni patent prestao da važi u skladu sa čl. 41, 42. i 43. ovog zakona;

3) ako je osnovni patent oglašen ništavim u potpunosti ili delimično, zbog čega proizvod za koji je sertifikat izdat više nije obuhvaćen patentnim zahtevima ili ako nakon prestanka osnovnog patenta postoje razlozi koji bi takav poništaj opravdali.

Na oglašavanje ništavim sertifikata o dodatnoj zaštiti shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na postupak po predlogu za oglašavanje ništavim rešenja o priznanju patenta.

Ako je osnovni patent oglašen ništavim u potpunosti ili delimično, nadležni organ može po službenoj dužnosti oglasiti ništavim i sertifikat."

Član 40.

U članu 130. stav 3. reč: "propisane" zamenjuje se rečima: "republičke administrativne".

U stavu 10. posle reči: "predloga" dodaju se reči: "i pozvati ga da u roku iz stava 5. ovog člana dostavi obrazložene primedbe".

Stav 11. menja se i glasi:

"Ukoliko nosilac prava ne dostavi patentne zahteve u izmenjenom obliku ili ga nadležni organ nije pozvao da dostavi patentne zahteve u izmenjenom obliku, nadležni organ obaveštava stranke u postupku o tekstu patentnih zahteva sa kojim namerava da održi patent ili mali patent u važnosti u izmenjenom obliku i poziva ih da podnesu obrazložene primedbe u roku iz stava 5. ovog člana."

Posle stava 13. dodaje se novi stav 14, koji glasi:

"Na obrazloženi zahtev nosioca prava ili podnosioca predloga, uz koji se dostavlja dokaz o uplati republičke administrativne takse, nadležni organ produžava rok iz stava 5. ovog člana za vreme koje smatra primerenim."

Dosadašnji st. 14. i 15. postaju st. 15. i 16.

Dosadašnji stav 16, koji postaje stav 17, menja se i glasi:

"Rešenje o delimičnom oglašavanju ništavim patenta ili malog patenta nadležni organ donosi pod uslovom da je plaćena republička administrativna taksa za objavu propisanih podataka iz rešenja o delimičnom oglašavanju ništavim patenta ili malog patenta i taksa štampanja patentnog spisa u izmenjenom obliku."

U dosadašnjem stavu 17, koji postaje stav 18, broj: "16." zamenjuje se brojem: "17.".

Dosadašnji stav 18. postaje stav 19.

Član 41.

Naziv iznad člana i član 132. menjaju se i glase:

"Povreda prava i pravo na tužbu

Član 132.

Povredom prava iz objavljene prijave patenta, patenta ili malog patenta smatra se svako neovlašćeno preduzimanje radnji iz čl. 14. i 15. ovog zakona.

Tužbu zbog povrede prava ili postojanja ozbiljne opasnosti da će pravo biti povređeno nadležnom sudu može da podnese: podnosilac prijave patenta, nosilac prava ili sticalac licence.

Podnosilac prijave ili sticalac licence ima pravo na tužbu nakon objave prijave patenta.

Sticalac licence može da podnese tužbu nadležnom sudu zbog povrede prava u obimu u kome je na osnovu zakona ili ugovora stekao pravo na iskorišćavanje pronalaska, ukoliko drugačije nije ugovoreno.

Ako su više lica nosioci prava ili nosioci prava iz objavljene prijave patenta na istom pronalasku svaki od njih je ovlašćen da u svoje ime i za svoj račun zahteva građansko-pravnu zaštitu."

Član 42.

Član 133. menja se i glasi:

"Član 133.

Tužbom se može zahtevati naročito:

1) utvrđenje povrede prava ili ozbiljne opasnosti da će pravo biti povređeno;

2) zabrana radnji kojima se povređuje pravo ili radnji koje predstavljaju ozbiljnu opasnost da će pravo biti povređeno, kao i zabrana ponavljanja takvih ili sličnih radnji pod pretnjom novčane kazne;

3) naknada štete zbog povrede prava;

4) objavljivanje presude o trošku tuženog;

5) oduzimanje, odnosno trajno isključenje iz prometa ili uništenje, ili preinačenje bez bilo kakve naknade, proizvoda koji su nastali ili stečeni povredom prava;

6) zabrana otuđenja, oduzimanje ili uništenje, bez bilo kakve naknade, materijala i predmeta (pribor, alat) koji su pretežno upotrebljeni u stvaranju proizvoda kojima se povređuje pravo.

U slučaju povrede prava tužba se može podneti i protiv lica čije su usluge korišćene pri povredi prava (posrednik).

Pri odlučivanju o tužbenom zahtevu iz stava 1. tačka 4) ovog člana, sud odlučuje u kojem će sredstvu javnog informisanja biti objavljena presuda. Ako sud odluči da se objavi samo deo presude, pri odlučivanju o tužbenom zahtevu, odrediće da se objavi izreka i prema potrebi onaj deo presude iz kojeg je vidljivo o kakvoj se povredi radi i ko je izvršio povredu.

Pri razmatranju tužbenih zahteva iz stava 1. tač. 5) i 6) ovog člana, sud uzima u obzir srazmeru između ozbiljnosti povrede i tužbenih zahteva, kao i interes trećih lica.

Podnosilac prijave ima pravo na naknadu štete od datuma objave.

Na pitanja u vezi sa naknadom štete nanete povredom prava, koja nisu uređena ovim zakonom, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi."

Član 43.

Posle člana 133. dodaju se naziv iznad člana i član 133a, koji glase:

"Naknada štete

Član 133a

Oštećeni ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete.

Pri određivanju visine naknade štete sud uzima u obzir sve okolnosti konkretnog slučaja, kao što su negativne ekonomske posledice koje trpi oštećeni, uključujući izgubljenu dobit i dobit koju je štetnik ostvario povredom prava.

Sud može umesto naknade štete iz stava 1. ovog člana, kada okolnosti slučaja to opravdavaju, da dosudi oštećenom paušalnu naknadu koja ne može biti niža od naknade koju bi primio za konkretni oblik korišćenja predmeta zaštite, da je to korišćenje bilo zakonito.

Lice koje povredu prava nije učinilo namerno ili krajnjom nepažnjom, dužno je da oštećenom nadoknadi štetu samo u visini dobiti koju je ostvarilo povredom prava."

Član 44.

Član 134. menja se i glasi:

"Član 134.

Na predlog lica koje učini verovatnim da je njegovo pravo povređeno ili da postoji ozbiljna opasnost da će biti povređeno, sud može odrediti privremenu meru:

1) oduzimanja, odnosno isključenja iz prometa proizvoda kojima se povređuje pravo;

2) oduzimanja ili zabranu otuđenja materijala i predmeta (pribor, alat) pretežno upotrebljenih u stvaranju proizvoda kojima se povređuje pravo, odnosno pretežno namenjenih stvaranju proizvoda kojima se povređuje pravo;

3) zabrane preduzimanja radnji kojima se povređuje pravo ili koje predstavljaju ozbiljnu opasnost da će pravo biti povređeno.

Privremena mera se može, pod istim uslovima, odrediti i protiv svakog lica čije usluge je koristilo lice koje vređa pravo (posrednik).

Na predlog lica koje učini verovatnim da je njegovo pravo povređeno ili da postoji ozbiljna opasnost da će biti povređeno prilikom obavljanja privredne delatnosti i koje učini verovatnim postojanje opasnosti koja bi osujetila ili znatno otežala naknadu štete, sud može, pored privremenih mera iz stava 1. ovog člana, odrediti i privremenu meru:

1) zaplene pokretne i nepokretne imovine lica protiv koga se privremena mera predlaže;

2) zabrane isplata novčanih sredstava sa računa lica protiv koga se privremena mera predlaže.

Radi određivanja i sprovođenja privremene mere iz stava 3. ovog člana sud može naložiti dostavljanje bankarskih, finansijskih, poslovnih ili drugih dokumenata i podataka ili naložiti da se omogući pristup tim dokumentima i podacima.

Na lice kome je izrečena zabrana iz stava 1. tač. 2) i 3) i stava 3. tačka

2) ovog člana, kao i nalog iz stava 4. ovog člana, a koje ne postupi po zabrani, odnosno nalogu, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje."

Član 45.

Naziv iznad člana i član 135. menjaju se i glase:

"Postupak za određivanje privremene mere

Član 135.

Sud može odrediti privremenu meru odmah po prijemu predloga za određivanje privremene mere i bez prethodnog izjašnjenja protivne stranke, a naročito ako postoji opasnost da zbog odlaganja predlagač pretrpi nenadoknadivu štetu.

Rešenje kojim je određena privremena mera, u slučaju iz stava 1. ovog člana, dostavlja se strankama u postupku bez odlaganja, a najkasnije odmah po sprovođenju mere.

Kada je privremena mera određena pre pokretanja parničnog ili drugog postupka, tužba, odnosno predlog za pokretanje drugog postupka radi opravdanja mere, mora se podneti u roku od 30 dana od dana donošenja rešenja o određivanju privremene mere."

Član 46.

Posle člana 135. dodaju se nazivi iznad članova i čl. 135a i 135b, koji glase:

"Ukidanje privremene mere i naknada štete

Član 135a

Ako u roku iz člana 135. stav 3. ovog zakona tužba ne bude podneta, odnosno ne bude pokrenut drugi postupak radi opravdanja privremene mere, sud na predlog lica protiv koga je privremena mera određena obustavlja postupak i ukida sprovedene radnje.

Ako postupak po privremenoj meri bude obustavljen i sprovedene radnje budu ukinute u skladu sa ovim članom, ili ako sud utvrdi da povreda prava nije učinjena ili da nije postojala ozbiljna opasnost da će pravo biti povređeno, lice protiv koga je određena privremena mera ima pravo na naknadu štete koja joj je naneta privremenom merom.

Sud može usloviti određivanje privremene mere polaganjem odgovarajućeg iznosa kao sredstva obezbeđenja u slučaju nastanka štete iz stava 2. ovog člana.

Shodna primena zakona kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje

Član 135b

Na pitanja u vezi sa postupkom određivanja privremene mere, koja nisu uređena ovim zakonom, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju izvršenje i obezbeđenje."

Član 47.

Član 136. menja se i glasi:

"Član 136.

Na predlog lica koje učini verovatnim da je njegovo pravo povređeno ili da će biti povređeno, sud može u toku, kao i pre pokretanja parničnog postupka, odrediti obezbeđenje dokaza, pod uslovom da poverljive informacije budu zaštićene.

Obezbeđenjem dokaza u smislu stava 1. ovog člana smatra se:

1) uzimanje detaljnog opisa proizvoda kojima se povređuje pravo, sa ili bez uzimanja uzoraka tih proizvoda;

2) oduzimanje proizvoda ili dela proizvoda kojima se povređuje pravo, a ako je to opravdano, i oduzimanje materijala i predmeta (pribor, alat) pretežno upotrebljenih u stvaranju ili stavljanju u promet proizvoda kojima se povređuje pravo, kao i dokumenata koji se odnose na navedeno."

Član 48.

Posle člana 136. dodaju se nazivi iznad članova i čl. 136a-136g, koji glase:

"Postupak za obezbeđenje dokaza

Član 136a

Sud može odrediti obezbeđenje dokaza odmah po prijemu predloga za obezbeđenje dokaza i bez izjašnjenja protivne stranke, a naročito ako postoji opasnost da zbog odlaganja predlagač pretrpi nenadoknadivu štetu ili ako postoji očigledna opasnost da će dokazi biti uništeni.

Rešenje kojim je određeno obezbeđenje dokaza, u slučaju iz stava 1. ovog člana, dostavlja se strankama u postupku bez odlaganja, a najkasnije odmah po sprovođenju mere.

Kada je obezbeđenje dokaza određeno pre pokretanja parničnog postupka, tužba se mora podneti u roku od 30 dana od dana donošenja rešenja o određivanju obezbeđenja dokaza.

Ukidanje obezbeđenja dokaza i naknada štete Član 136b

Ako u roku iz člana 136a stav 3. ovog zakona tužba ne bude podneta, sud na predlog protivne stranke obustavlja postupak i ukida sprovedene radnje.

Ako postupak obezbeđenja dokaza bude obustavljen i sprovedene radnje budu ukinute, ili ako sud utvrdi da povreda prava nije učinjena ili da nije postojala ozbiljna opasnost da će pravo biti povređeno, protivna stranka ima pravo na naknadu štete koja mu je naneta obezbeđenjem dokaza.

Sud može usloviti određivanje obezbeđenja dokaza polaganjem odgovarajućeg novčanog iznosa kao sredstva obezbeđenja u slučaju nastanka štete iz stava 2. ovog člana.

Pribavljanje dokaza

Član 136v

Ako se stranka u postupku koja je učinila verovatnim svoje tvrdnje poziva na dokaz koji se nalazi u posedu protivne stranke, sud protivnoj stranci nalaže da dostavi taj dokaz vodeći računa o primeni propisa o zaštiti poverljivih informacija.

Pod uslovima iz stava 1. ovog člana, u slučaju da je pravo povređeno prilikom obavljanja privredne delatnosti, sud, na predlog jedne stranke u postupku, poziva drugu stranku da dostavi bankarske, finansijske i poslovne dokumente koji se nalaze u njenom posedu, pod uslovom da poverljive informacije budu zaštićene.

Shodna primena zakona kojim se uređuje parnični postupak Član 136g

Na pitanja u vezi sa postupkom za obezbeđenje dokaza, koja nisu uređena ovim zakonom, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak."

Član 49.

Član 139. menja se i glasi:

"Član 139.

Sud može, na opravdan zahtev lica čije je pravo povređeno, naložiti licu koje je izvršilo povredu prava da pruži informacije o licima koja su učestvovala u povredi prava, kao i o poreklu i distributivnim kanalima proizvoda ili usluga kojima se povređuje pravo, kao i da preda dokumente koji su u vezi sa povredom prava.

Dostavljanje informacija iz stava 1. ovog člana sud može naložiti i drugom licu:

1) kod koga su pronađeni proizvodi kojima se povređuje pravo prilikom obavljanja privredne delatnosti;

2) koje koristi usluge kojima se pravo povređuje prilikom obavljanja privredne delatnosti;

3) koje prilikom obavljanja privredne delatnosti pruža usluge koje se koriste u aktivnostima koje povređuju pravo;

4) koje je lice iz tač. 1), 2) ili 3) ovog stava navelo kao lice uključeno u proizvodnju ili distribuciju proizvoda ili pružanje usluga kojima se povređuje pravo.

Pod informacijama iz stava 1. ovog člana smatraju se naročito:

1) podaci o proizvođačima, distributerima, dobavljačima i drugim licima koja su prethodno bila uključena u proizvodnju ili distribuciju proizvoda ili pružanje usluga, kao i podaci o prodavcima koji te proizvode prodaju;

2) podaci o količini proizvedenih, isporučenih ili naručenih proizvoda ili usluga, kao i podaci o cenama ostvarenim za te proizvode ili usluge.

Ako lica iz st. 1. i 2. ovog člana iz neopravdanih razloga ne postupe po nalogu suda i ne dostave tražene informacije, odgovaraće za štetu koja na taj način nastane."

Član 50.

Član 149. menja se i glasi:

"Član 149.

"Evropski patent u kome je naznačena Republika Srbija, pod uslovima iz st. 2-6. ovog člana, od datuma kada je od strane Evropskog zavoda za patente objavljen podatak o priznanju evropskog patenta, obezbeđuje jednaka prava kao i nacionalni patent u skladu sa ovim zakonom.

U roku od tri meseca od datuma objave podataka o priznanju evropskog patenta, nosilac patenta dostavlja nadležnom organu:

1) zahtev za upis evropskog patenta u registar patenata;

2) patentni spis kako je objavljen u službenom glasilu Evropskog zavoda za patente preveden na srpski jezik;

3) dokaz o plaćenim troškovima objave.

Ako Evropski zavod za patente održi evropski patent na snazi sa izmenjenim patentnim zahtevima, nosilac patenta dostavlja nadležnom organu prevod izmenjenog patentnog spisa na srpski jezik i dokaz o plaćenoj republičkoj administrativnoj taksi za objavu, u roku od tri meseca od datuma objave u službenom glasilu Evropskog zavoda za patente, podatka o odluci da evropski patent sa izmenama ostaje na snazi.

Nadležni organ objavljuje svaki prevod koji je blagovremeno podnet na osnovu odredaba stava 2. ili stava 3. ovog člana.

Ako prevod iz stava 2. ili stava 3. ovog člana nije podnet blagovremeno ili ako republičke administrativne takse nisu plaćene u rokovima iz st, 2. i 3. ovog člana, evropski patent za Republiku Srbiju se smatra nevažećim od početka.

Smatra se da evropski patent i prijava na kojoj je on zasnovan od početka nisu imali dejstva iz stava 1. ovog člana i člana 148. stav 2. ovog zakona, u obimu u kojem je taj patent pred Evropskim zavodom za patente oglašen ništavim, kao i u obimu u kome je oglašen ništavim na osnovu rešenja iz člana 131. ovog zakona.

Nadležni organ donosi rešenje o upisu evropskog patenta u Registar patenata pod uslovom da su dostavljeni dokazi o plaćenom trošku štampanja patentnog spisa na srpski jezik.

Ukoliko podnosilac zahteva za upis evropskog patenta u Registar patenata ne dostavi dokaz o plaćenom trošku iz stava 7. ovog člana u ostavljenom roku od dana prijema poziva za plaćanje troška, nadležni organ zahtev za upis evropskog patenta u Registar patenata odbacuje zaključkom.

Prevod ispravljenog patentnog spisa, onako kako je objavljen od strane Evropskog zavoda za patente, nadležni organ objavljuje na pisani zahtev nosioca prava, uz dostavljanje dokaza o uplati propisanih troškova objave i njegovog prevoda.

Podaci o evropskom patentu, upisani u registar patenata objavljuju se u službenom glasilu nadležnog organa."

Član 51.

U članu 160. stav 1. reč: "i" zamenjuje se rečju: "ili".

Član 52.

Naziv iznad člana i član 162. menjaju se i glase:

"Organ za međunarodno pretraživanje i međunarodno prethodno ispitivanje Član 162.

Za međunarodne prijave podnete nadležnom organu kao organu primaocu, podnosilac prijave može naznačiti organ za međunarodno pretraživanje i međunarodno prethodno ispitivanje u skladu sa potpisanim međunarodnim ugovorima."

Član 53.

U članu 164. stav 1. menja se i glasi:

"Ako nadležni organ utvrdi da prijava malog patenta ispunjava uslove iz člana 163. st. 2-6, člana 99. i člana 104. st. 1. tač. 1), 2) i 4) ovog zakona, pod uslovom da su dostavljeni dokazi o izvršenim uplatama taksi iz člana

107. stav 5. ovog zakona, donosi rešenje o priznanju malog patenta. U postupku priznanja malog patenta, predmet pronalaska koji je naveden u prijavi se ne ispituje na novost, inventivni nivo i industrijsku primenljivost."

U stavu 5. posle reči: "odbaciti" reči: "zaključkom, protiv koga se može izjaviti žalba Vladi u roku od 15 dana od dana njegovog prijema" brišu se.

Stav 6. briše se.

Dosadašnji stav 7. postaje stav 6.

Član 54.

U članu 165. stav 6. posle reči: "ili" dodaje se reč: "pravnosnažna". Stav 8. briše se.

Član 55.

Član 166. menja se i glasi:

"Član 166.

Do donošenja rešenja o priznanju prava, podnosilac prijave može podneti zahtev za pretvaranje prijave malog patenta u prijavu patenta ili dizajna i obrnuto.

Pretvorena prijava zadržava priznati datum podnošenja prijave iz koje je pretvorena."

Član 56.

Član 168. menja se i glasi:

"Član 168.

U Registar zastupnika iz člana 5. ovog zakona mogu se upisati fizička lica koja su državljani Republike Srbije, koja imaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije, koja znaju jedan svetski jezik, koja se zastupanjem bave u vidu zanimanja i koja ispunjavaju sledeće uslove:

1) da nisu osuđivana za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili za kažnjivo delo koje ih čini nedostojnim za obavljanje poslova zastupnika;

2) da imaju završen jedan od fakulteta tehničko-tehnoloških ili prirodno-matematičkih nauka, farmaceutski fakultet ili pravni fakultet;

3) da imaju najmanje tri godine radnog iskustva na poslovima industrijske svojine i položen stručni ispit u nadležnom organu ili najmanje pet godina radnog iskustva na poslovima industrijske svojine u nadležnom organu.

U registar zastupnika iz člana 5. ovog zakona mogu se upisati i pravna lica koja imaju sedište u Republici Srbiji i koja zapošljavaju najmanje jedno lice sa završenim pravnim fakultetom i jedno lice sa završenim jednim od fakulteta tehničko-tehnoloških ili prirodno-matematičkih nauka ili farmaceutski fakultet koja ispunjavaju uslove iz stava 1. ovog člana.

Lica iz st. 1. i 2. ovog člana dostavljaju nadležnom organu adresu sedišta zastupničke kancelarije.

Stručni ispit iz stava 1. tačka 3) ovog člana polaže se pred ispitnom komisijom koju obrazuje nadležni organ.

Za polaganje stručnog ispita plaća se republička administrativna taksa.

Nadležni organ izdaje uverenje o položenom stručnom ispitu. Nadležni organ bliže propisuje program i način polaganja stručnog ispita."

Član 57.

Posle člana 168. dodaju se nazivi iznad članova i čl. 168a i 168b, koji glase:

"Upis u Registar zastupnika

Član 168a

Upis u Registar zastupnika, koji sadrži redni broj zastupnika, podatke

o zastupniku i datum upisa u registar vrši se na osnovu pisanog zahteva fizičkog, odnosno pravnog lica.

Podnosilac zahteva iz stava 1. ovog člana dužan je da uz zahtev za upis dostavi dokaze o ispunjenosti uslova iz člana 168. ovog zakona i dokaz o uplati republičke administrativne takse.

Ako uz zahtev za upis nisu dostavljeni dokazi o ispunjenosti uslova ili dokaz o uplati republičke administrativne takse, nadležni organ odbacuje zahtev.

Ako lice iz stava 1. ovog člana ispunjava uslove za upis u Registar zastupnika, nadležni organ donosi rešenje o upisu.

Nadležni organ donosi rešenje o odbijanju zahteva za upis u Registar zastupnika ako nisu ispunjeni uslovi propisani članom 168. ovog zakona.

Na pisani zahtev, uz koji se dostavlja dokaz o uplati republičke administrativne takse, nadležni organ upisuje promenu podataka upisanih u Registar zastupnika.

Upis u Registar zastupnika objavljuje se u službenom glasilu.

Produženje važenja upisa

Član 168b

Upis u Registar zastupnika produžava se svake godine, računajući od datuma upisa.

Upis u Registar zastupnika produžava se na pisani zahtev u kome se potvrđuje ispunjenost uslova iz člana 168. ovog zakona i dostavlja dokaz o uplati republičke administrativne takse.

Lice upisano u Registar zastupnika briše se iz Registra zastupnika:

1) na zahtev registrovanog zastupnika;

2) po službenoj dužnosti bez odlaganja od saznanja za nastupanje okolnosti kao što su:

(1) smrt fizičkog lica ili prestanak postojanja pravnog lica;

(2) lišenje poslovne sposobnosti;

(3) prestanak državljanstva Republike Srbije fizičkog lica ili osude za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili za kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje poslova zastupnika;

3) ako nije produžen upis u registar zastupnika.

Lice koje je brisano iz Registra zastupnika može pokrenuti postupak za ponovni upis u ovaj registar podnošenjem pisanog zahteva i dokaza o plaćenoj republičkoj administrativnoj taksi za upis u Registar zastupnika.

O brisanju i ponovnom upisu u Registar zastupnika nadležni organ donosi rešenje.

Brisanje i ponovni upis u Registar zastupnika objavljuju se u službenom glasilu."

Član 58.

Posle člana 171. dodaju se naziv glave XIXa INFORMACIONO- OBRAZOVNI POSLOVI i član 171a, koji glase:

"Član 171a

Nadležni organ obavlja informaciono-obrazovne poslove u oblasti pravne zaštite pronalazaka i drugih prava intelektualne svojine: sprovodi obuke zainteresovanim licima, pruža stručnu pomoć organima nadležnim za prinudno sprovođenje prava intelektualne svojine, vrši dijagnostiku intelektualne svojine u privrednim subjektima, objavljuje publikacije iz oblasti intelektualne svojine i vrši pretraživanje i izdaje izveštaje o pretraživanju raspoloživih baza podataka industrijske svojine.

Za obavljanje informaciono-obrazovnih poslova, nadležnom organu plaćaju se republičke administrativne takse."

Član 59.

Registar prijava patenata i Registar patenata, ustanovljeni Zakonom o patentima ("Službeni glasnik RS", br. 99/11 i 113/17 - dr. zakon), nastavljaju da se vode kao Registar patenata, u skladu sa ovim zakonom.

Registar prijava malih patenata i Registar malih patenata ustanovljeni Zakonom o patentima ("Službeni glasnik RS", br. 99/11 i 113/17 - dr. zakon), nastavljaju da se vode kao Registar malih patenata, u skladu sa ovim zakonom.

Član 60.

Podzakonski propisi kojima se izvršava ovaj zakon doneće se u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Podzakonski akt iz člana 26. ovog zakona doneće se u roku od devet meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do donošenja podzakonskih propisa iz st. 1. i 2. ovog člana, primenjuju se podzakonski propisi doneti na osnovu Zakona o patentima ("Službeni glasnik RS", br. 99/11 i 113/17 - dr. zakon), ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

Član 61.

Od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, odredbe čl. 16. i 22. Zakona o patentima ("Službeni glasnik RS", br. 99/11 i 113/17 - dr. zakon) primenjivaće se i u slučaju da je nosilac prava ili lice koje je on ovlastio stavilo zaštićeni proizvod u promet u državi članici Evropske unije ili Evropskog ekonomskog prostora.

Član 62.

Danom pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji prestaju da važe odredbe Zakona o patentima ("Službeni glasnik RS", br. 99/11 i 113/17 - dr. zakon) kojima je uređen sertifikat o dodatnoj zaštiti, kao i odredbe člana 1. ovog zakona u delu koji se odnosi na tač. 20)-22) i 24)-28).

Odredba člana 36. ovog zakona primenjuje se od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

Član 63.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

O B R A Z L O Ž E NJ E

I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona iz oblasti intelektalne svojine sadržan je u odredbi člana 97. stav 1. tačka 7. Ustava Republike Srbije, na osnovu koje Republika Srbija uređuje i obezbeđuje svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine.

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA I CILJEVI KOJI SE NJIME ŽELE OSTVARITI

Oblast zaštite pronalazaka uređena je Zakonom o patentima ("Službeni glasnik RS", br. 99/11 i 113/17 - dr. zakon) - u daljem tekstu: Zakon.

Cilj predloženih izmena i dopuna Zakona je da se otklone izvesni nedostaci koji su uočeni tokom njegove primene. Izmene koje se tiču odredaba kojima je uređena građansko-pravna zaštita imaju za cilj uspostavljanje efikasnijeg sistema zaštite pronalazaka. Takođe, predloženim izmenama i dopunama se uspostavlja efikasnija upravna kontrola nad odlukama nadležnog organa (Zavoda za intelektualnu svojinu) tako što se uvodi pravo na žalbu na sve odluke nadležnog organa kojima se postupak okončava.

Predloženim izmenama i dopunama propisuju se i usluge nadležnog organa iz oblasti pružanja informacija i širenja znanja iz oblasti intelektualne svojine koje imaju za cilj da se boljim korišćenjem sistema intelektualne svojine unapredi konkurentnost srpskih privrednih subjekata, kao i da se pruži stručna pomoć organima za prinudno sprovođenje prava intelektualne svojine. Ove usluge su u skladu sa ovlašćenjima iz člana 31. stav 1. Zakona o ministarstvima ("Službeni glasnik RS", br. 44/14, 14/15, 54/15 i 96/15 - dr. zakon) na osnovu kojih Zavod za intelektualnu svojinu obavlja informaciono-obrazovne poslove.

Izmene i dopune koje se odnose na zastupanje stranaka pred nadležnim organom imaju za cilj da se unapredi profesionalnost i stručnost u radu zastupnika upisanih u Registar zastupnika koji zastupaju u oblasti intelektualne svojine.

Predloženim izmenama i dopunama vrši se i dodatno usklađivanje važećeg zakona sa relevantnim propisima EU i to sa Direktivom 98/44/EZ Evropskog parlamenta i saveta od 30. jula 1998. godine o pravnoj zaštiti biotehnoloških pronalazaka (u daljem tekstu: Direktiva 98/44/EZ) i sa Direktivom broj 2004/48/EZ Evropskog parlamenta i saveta od 29. aprila 2004. godine o sprovođenju prava intelektualne svojine (u daljem tekstu: Direktiva 2004/48/EZ).

Izmene i dopune u delu kojim se uređuje sertifikat dodatne zaštite imaju za cilj dodatno usklađivanje sa Uredbom (EZ) broj 1610/96 Evropskog parlamenta i saveta od 23. jula 1996. godine o stvaranju sertifikata o dodatnoj zaštiti za sredstva za zaštitu bilja (u daljem tekstu: Uredba (EZ) 1610/96) i Uredbom (EZ) broj 469/2009 Evropskog parlamenta i saveta od 6. maja 2009. godine o sertifikatu o dodatnoj zaštiti za medicinske proizvode (u daljem tekstu: Uredba (EZ) 469/2009). Takođe je Zakonom o izmenama i dopunama detaljnije uređeno postupanje nadležnog organa po zahtevima za priznanje sertifikata o dodatnoj zaštiti.

Pored navedenih propisa, u pripremi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima korišćena su i pojedina rešenja iz Zakona o potvrđivanju Konvencije o priznavanju evropskih patenata - Konvencija o evropskom patentu od 5. oktobra 1973, sa izmenama člana 63. Konvencije o evropskom patentu od 17. decembra 1991. godine i izmenama od 29. novembra 2000. godine ("Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori" br. 5/10) (u daljem tekstu: Konvencija o evropskom patentu) i Zakona o potvrđivanju Ugovora o saradnji u oblasti patenata, sa pravilnikom za sprovođenje ugovora o saradnji u oblasti patenta - PCT ("Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori", br. 3/96) (u daljem tekstu: Ugovor o saradnji u oblasti patenata), Zakona o potvrđivanju ugovora o patentnom pravu ("Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori" br. 19/10) (u daljem tekstu: Ugovor o patentnom pravu) i iz uporednog prava. Za rešenja koja uređuju materiju zaštite sertifikatom o dodatnoj zaštiti korišćeno je uporedno pravo sledećih zemalja: Velike Britanije, Danske, Švajcarske, Mađarske, Bugarske, Slovačke, Slovenije, Hrvatske, dok je za rešenja iz materije sprovođenja prava intelektualne svojine korišćeno uporedno pravo sledećih zemalja: Nemačke, Rumunije, Hrvatske i Slovačke.

III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH REŠENJA

Članom 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima (u daljem tekstu: Predlog zakona) izmenjen je i dopunjen član 2. Zakona kojim se propisuje značenje pojedinih izraza upotrebljenih u važećem zakonu.

Izmenom člana 2. tačka 6) Zakona propisano je da se registar vodi u elektronskom obliku, kao i da se vodi i za zastupnike, s obzirom da nadležni organ i sada vodi evidenciju podataka o zastupnicima na osnovu člana 5. važećeg zakona.

Dopunom tačke 9) istog člana precizira se da postupak pred nadležnim organom podrazumeva i svaku radnju u postupku po zahtevu za priznanje sertifikata o dodatnoj zaštiti, patentu, malom patentu, sertifikatu o dodatnoj zaštiti ili zahtevu za upis evropskog patenta u registar patenata.

Izmenom tačke 20) istog člana značenje izraza "lek" usaglašeno je sa članom 1(a) Uredbe (EZ) 469/2009 i terminološki usklađeno sa članom 14. stav 1. Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima Republike Srbije.

Značenje izraza "osnovni patent" izmenom tačke 21) istog člana usaglašeno je sa članom 1.9 Uredbe (EZ) 1610/96, tako da se pod osnovnim patentom, pored navedenog, smatra i patent kojim se štiti preparat kako je definisan u članu 2. tačka 25) Zakona o patentima.

U tački 22) izvršeno je usaglašavanje značenja izraza "sredstvo za zaštitu bilja" sa članom 1.1(e) Uredbe (EZ) 1610/96 kojim je sada obuhvaćeno i sredstvo koje je namenjeno za uništavanje delova biljaka, kontrolu ili sprečavanje neželjenog rasta biljaka.

Izmenom tačke 24) istog člana značenje izraza "aktivna supstanca" terminološki je usaglašeno sa članom 1.3 Uredbe (EZ) 1610/96. Aktivna supstanca sada uključuje i viruse i ima opšte ili specifično dejstvo na štetne organizme, bilje, delove biljaka ili biljne proizvode.

U tački 25) istog člana značenje izraza "preparat" usaglašeno je sa članom 1.4 Uredbe (EZ) 1610/96, tako da je jasno definisano da u preparatu koji je mešavina ili rastvor dve ili više supstanci, najmanje jedna supstanca je aktivna supstanca, i koje su namenjene za primenu kao sredstvo za zaštitu bilja.

U tački 26) istog člana izvršeno je terminološko usklađivanje sa članom 1.5 Uredbe (EZ) 1610/96 tako što se reči "voće, povrće" zamenjuju rečju

"plodove", dok je dopunom tačke 27) istog člana izvršeno usaglašavanje sa članom 1.6 Uredbe (EZ) 1610/96, tako što se, radi preciznosti, za pojam bilja upućuje na tačku 26) ovog člana.

U tački 28) istog člana izvršeno je usaglašavanje sa članom 1.7 Uredbe (EZ) 1610/96, dopunom prema kojoj se u štetne organizme ubrajaju, pored navedenih, i virusi, bakterije i mikoplazme.

Novim tač. 29) i 30) propisano je koji se podaci smatraju podacima o podnosiocu prijave, nosiocu patenta, podnosiocu zahteva ili predloga, sticaocu prava ili licence, zalogodavcu, založnom poveriocu i zastupniku u smislu ovog zakona.

Članom 2. Predloga zakona propisani su novi čl. 2a i 2b kojima se utvrđuje obaveza Zavoda za intelektualnu svojinu da prilikom prikupljanja i obrade podataka o ličnosti postupa u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti imajući u vidu da podnosioci prijave za zaštitu svojih pronalazaka dostavljaju lične podatke, kao i pristup informacijama od javnog značaja sadržanim u evidencijama i podacima kojima raspolaže Zavod za intelektualnu svojinu.

Članom 3. Predloga zakona izvršeno je usklađivanje sa Konvencijom o evropskom patentu i čl. 27. i 28. Pravilnika za sprovođenje Konvencije.

Članom 4. Predloga zakona, u članu 10. Zakona reči: "koje se primenjuju" zamenjuju se rečima "za upotrebu" imajući u vidu da se radi o jasnijoj i preciznijoj formulaciji.

Članom 5. Predloga zakona predlaže se brisanje stava 3. u članu 11. važećeg zakona. Ovim stavom propisano je da sadržinu potvrde o izlaganju pronalaska na međunarodnoj izložbi propisuje nadležni organ podzakonskim aktom što nije u saglasnosti sa zakonom koji uređuje zaštitu podataka o ličnosti, jer se podaci o ličnosti koji se prikupljaju i obrađuju mogu propisati samo zakonom a ne i podzakonskim propisom.

Članom 6. Predloga zakona izmenjen je član 25. Zakona kojim se propisuje ograničenje prava u vezi sa biološkim materijalom.

Predloženom izmenom stava 1. ovog člana brišu se reči: "s tim da se tako dobijeni proizvodi ne mogu koristiti u komercijalne svrhe" čime se postiže potpuna usaglašenost sa članom 11.1 Direktive 98/44/EZ u smislu da su prava u tom delu definisana zakonom koji reguliše zaštitu prava oplemenjivača biljnih sorti. Takođe, radi usaglašavanja sa navedenom direktivom izmenjen je i stav. 2 ovog člana zakona, te je dopunjen rečju poljoprivredni.

Članom 7. Predloga zakona menja se naziv člana i član 29. Zakona kojim se propisuje unakrsna prinudna licenca u korist oplemenjivača biljne sorte i nosioca patenta koji se odnosi na biotehnološki pronalazak.

Izmenom stava 1. ovog člana brišu se reči: "koji se odnosi na biotehnološki pronalazak", čime se vrši terminološko usklađivanje sa članom 12.1. Direktive 98/44/EZ, jer istim nije predviđeno posebno pozivanje na biotehnološki pronalazak. U st. 2. i 3. istog člana, umesto prinudne licence za korišćenje prava oplemenjivača biljne sorte, u cilju usklađivanja sa čl. 12.1 i 12.3 Direktive 98/44/EZ, predviđa se prinudna licenca za korišćenje zaštićene biljne sorte. Ostalim izmenama ovog člana ne menja se suština odredaba, već iste doprinose jasnoći odredaba kojima se reguliše unakrsna prinudna licenca u korist oplemenjivača biljne sorte i nosioca patenta koji se odnosi na biotehnološki pronalazak.

Članom 8. Predloga zakona propisana je izmena člana 67. Zakona tako što se predviđa efikasnija upravna kontrola nad odlukama nadležnog organa

- Zavoda za intelektualnu svojinu. Naime, predloženom izmenom propisano je da se protiv odluka organa uprave nadležnog za poslove intelektualne svojine može izjaviti posebna žalba, osim ako predloženim zakonom nije drugačije propisano. Stav 3. ovog člana propisuje da se protiv odluke Vlade o žalbi može pokrenuti upravni spor. Predložene izmene i dopune Zakona o patentima imaju za cilj uspostavljanja efikasnije upravne kontrole nad svim odlukama nadležnog organa kojima se postupak okončava omogućavanjem izjavljivanja žalbe protiv odluka kojima se okončava postupak. Osim toga, cilj izmena i dopuna Zakona o patentima je i usklađivanje ovog zakona sa ostalim propisima koji regulišu industrijsku svojinu, a kojima je omogućeno izjavljivanje žalbe protiv svih odluka nadležnog organa.

Uvođenje prava na žalbu i žalbenog postupka na sve odluke nadležnog organa kojima se postupak okončava je u skladu sa načelom dvostepenosti u odlučivanju, kao jednim od osnovnih načela upravnog postupka. Predložena rešenja imaće direktan uticaj i na stranke u postupku kojima će biti omogućena efikasnija pravna zaštita.

Članom 9. Predloga zakona izmenjen je član 69. Zakona kojim se propisuju takse i naknade troškova u upravnom postupku pred nadležnim organom.

Navedenom izmenom izostavljaju se radnje za koje se ne plaćaju naknade troškova. Članom 43. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 - ispravka, 108/13, 142/14, 68/15 - dr. zakon, 103/15 i 99/2016) propisano da korisnici sredstava budžeta Republike Srbije, koji su visinu takse utvrdili primenom metodologije iz člana 17. Zakona o budžetskom sistemu dužni su da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona iniciraju dopunu zakona kojim se uređuju republičke administrativne takse, radi propisivanja tim zakonom visine taksi za javne usluge koje pružaju fizičkim i pravnim licima. S tim u vezi Odluka o visini i načinu plaćanja troškova postupka i troškova za pružanje informacionih usluga Zavoda za intelektualnu svojinu ("Službeni glasnik RS", broj 113/2013) integrisana je u tekst Tarife Zakona o republičkim administrativnim taksama, te se u postupku pred Zavodom za intelektualnu svojinu plaćaju republičke administrativne takse.

Članom 10. Predloga zakona menja se član 70. Zakona kojim se propisuju vrste registara koje nadležni organ vodi i njihova sadržina. U odnosu na važeći zakon predloženo je da organ nadležan za poslove intelektualne svojine vodi dva registra i to: Registar patenata i Registar malih patenata umesto četiri registra kao što je do sada bilo. Nadležni organ trenutno vodi: Registar prijava patenata, Registar patenata, Registar prijava malih patenata i Registar malih patenata. Predloženo rešenje ima za cilj da se jasno vidi, u jednom registru, celokupan postupak po prijavi patenta, odnosno malog patenta, te su radi preglednosti podataka i jasnoće i predložene navedene izmene. Takođe, predloženim odredbama ovog člana propisuje se sadržina svakog od navedenih registara, a ne podzakonskim aktom kako je to do sada bilo uređeno.

Članom 11. Predloga zakona izmenjen je član 73. Zakona kojim se reguliše institut ponovnog uspostavljanja prava.

Predloženim izmenama, član 73. Zakona usklađuje se sa Konvencijom o evropskom patentu, Ugovorom o patentnom pravu i praksom nadležnog organa. Predloženim rešenjima omogućava se lakše ostvarivanje ovog prava.

Za razliku od važećeg zakonskog rešenja izmenama stava 1. člana 73. omogućava se podnošenje predloga za ponovno uspostavljanje i pre objave prijave patenta, odnosno sticanja prava iz prijave patenta. Konvencija o evropskom patentu i Ugovor o patentnom pravu predviđaju mogućnost upotrebe ovog instituta tokom celog postupka za priznanje patenta.

Izmenama se predviđa da je podnosilac predloga dužan da okolnosti zbog kojih je bio sprečen da u roku preduzme propuštenu radnju učini verovatnim, za razliku od važećeg člana koji predviđa da te okolnosti treba dokazati. Na ovaj način podnosiocima prijava ili nosiocima prava olakšava se ostvarivanje ovog prava jer navedene okolnosti nije potrebno dokazati pisanim dokaznim sredstvom već je dovoljno pred organom učiniti verovatnim postojanje navedenih okolnosti.

Novinu predstavlja odredba stava 2. kojom se propisuje da će nadležni organ ako usvoji predlog za ponovno uspostavljanje prava poništiti odluku koju je doneo u vezi sa propuštanjem. Rešenjem ili zaključkom koji nadležni organ donosi u vezi sa propuštanjem, postupak pred nadležnim organom se okončava. Poništenjem odluke kojom je postupak okončan poništavaju se pravne posledice koje je odluka proizvela od trenutka njegovog donošenja i onemogućava se njihovo dejstvo za ubuduće. Navedeno rešenje predviđeno je i članom 122. Konvencije o evropskom patentu kojim je propisano da će se u slučaju ponovnog uspostavljanja prava smatrati da nema pravnih posledica propuštanja.

Predloženom izmenom člana 73. Zakona propisuje se obaveza nadležnog organa da ako predlog ne ispunjava propisane uslove u pogledu sadržine ili ako nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. istog člana pozove podnosioca predloga da otkloni nedostatke u primerenom roku. Navedena obaveza propisana je pravilom 15. Pravilnika o Ugovoru o patentnom pravu i u interesu je podnosioca prijave.

Članom 12. Predloga zakona menja se član 74. Zakona kojim se reguliše institut nastavka postupka.

U skladu sa predloženom izmenom, nadležni organ će u slučaju usvajanja zahteva za nastavak postupka poništiti zaključak koji je doneo u vezi sa propuštanjem iz razloga navedenih u prethodnom članu ovog obrazloženja.

Takođe, propisuje se obaveza nadležnog organa da ako predlog ne ispunjava propisane uslove u pogledu sadržine ili ako nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. istog člana pozove podnosioca zahteva da otkloni nedostatke u roku od dva meseca od dana prijema poziva. Navedena obaveza propisana je Ugovorom o patentnom pravu i u interesu je podnosioca prijave.

Pored navedenog, brišu se odredbe koje se odnose na odbijanje zahteva za nastavak postupka, s obzirom da prilikom odlučivanja o zahtevu nadležni organ ispituje ispunjenost samo formalnih uslova.

Članom 13. Predloga zakona menja se član 75. Zakona kojim je propisan postupak promene imena i adrese podnosioca prijave ili nosioca prava, kao i upis navedene promene u odgovarajući registar nadležnog organa.

Predloženim izmenama briše se uslov da podnosilac prijave ili nosilac prava treba da dostavi dokaz o promeni imena, s obzirom da je Ugovorom o patentnom pravu državama ugovornicama izričito zabranjeno da zahtevaju bilo kakvu potvrdu o promeni. Pored toga, zahtev za promenu imena i adrese pronalazača može da podnese podnosilac prijave, nosilac prava i pronalazač čime se omogućava ažurno vođenje podataka.

Članom 14. Predloga zakona izvršene su izmene člana 76. Zakona imajući u vidu da je Zavod za intelektualnu svojinu dužan da svoje evidencije vodi ažurno, te da po službenoj dužnosti ispravlja jezičke greške, greške u pisanju kao i druge slične neispravnosti bez naplaćivanja takse. Predloženom izmenom, briše se i stav 2. ovog člana iz razloga što je sadržina zahteva koji se podnosi u upravnom postupku propisana zakonom koji uređuje opšti upravni postupak, te nema potrebe propisivati istu podzakonskim propisom.

Članom 15. Predloga zakona menja se član 80. Zakona tako što su u stavu 1. ovog člana taksativno navedeni podaci koje zahtev za priznanje prava treba da sadrži. Stav 4. ovog člana dopunjen je rečju "registri" iz razloga što je potrebno da podatak da pronalazač ne želi da njegovo ime bude navedeno u prijavi bude vidljiv i u registrima koji su javno dostupne baze podataka koje vodi nadležni organ. Iz stava 6. člana 80. Zakona brisano je propisivanje sadržine zahteva za priznanje prava jer je isto propisano stavom 1. u članu 80. Predloga zakona.

Članom 16. Predloga zakona menja se član 82. Zakona kojim se propisuje opis pronalaska.

Izmene člana 82. Zakona odnose se na ispunjenost uslova da je pronalazak potpuno i jasno opisan, kada su u pitanju pronalasci koji se odnose na biološki materijal. Stav 2. važećeg člana Zakona na predloženi način se usklađuje sa Direktivom 98/44/EZ koja predviđa uslove koji moraju biti kumulativno ispunjeni da bi se pronalazak koji se odnosi na biološki materijal smatrao dovoljno opisanim, a nije ga moguće izvesti na osnovu opisa pronalaska. Pored navedenog, predloženom izmenom se predviđa da nadležni organ bliže propiše uslove za izdavanje uzorka deponovanog biološkog materijala, ponovno deponovanje biološkog materijala, kao i način dostavljanja popisa sekvenci otkrivenih u opisu pronalaska, a što je u skladu sa Direktivom 98/44/EZ.

Članom 17. Predloga zakona izmenjen je član 86. Zakona kojim se propisuje sadržina prijave za zaštitu pronalaska koja je potrebna za priznanje datuma podnošenja.

Ovim članom je predloženo da se u članu 86. stav 1. tačka 3) Zakona briše "i u slučaju da opis ne ispunjava propisane uslove". Predložena izmena je u interesu podnosioca prijava radi ostvarivanja prava na zaštitu jer je otkrivanje pronalaska prilikom podnošenja prijave ključna za priznanje patenta ili malog patenta. Smisao predložene izmene je, da se za razliku od važećeg rešenja, nedvosmisleno istakne značaj otkrivanja pronalaska na dan podnošenja prijave, a prilikom priznavanja datuma podnošenja prijave, na osnovu člana 97. važećeg zakona, u skladu sa uspostavljenom praksom neće se ulaziti u ispunjenost svih formalnih uslova koje opis pronalaska treba da ispuni. Predloženom izmenom je takođe izvršeno usklađivanje sa pravilom 40. stav 1. tačka (c) Konvencije o evropskom patentu i članom 5. stav 1. tačka (iii) Ugovora o patentnom pravu. Navedenom odredbom Konvencije o evropskom patentu je propisano da prijava za priznanje datuma podnošenja mora da sadrži opis pronalaska ili pozivanje na prethodno podnetu prijavu kao što je predviđeno predloženom izmenom, dok je navedenom odredbom Ugovora o patentnom pravu propisano da prijava mora da sadrži deo koji na prvi pogled predstavlja opis pronalaska odnosno njegovo otkrivanje, što je smisao predložene izmene.

Članom 18. Predloga zakona menja se član 88. Zakona kojim se propisuje dopunska prijava patenta.

Predloženom izmenom predviđa se da nadležni organ obustavlja postupak po dopunskoj prijavi u slučaju da podnosilac prijave ne podnese u propisanom roku zahtev da dopunska prijava postane osnovna.

Takođe, Nacrtom zakona je predviđeno postupanje nadležnog organa u slučaju kada nosilac patenta ne podnese u propisanom roku zahtev da dopunski patent postane osnovni.

Članom 19. Predloga zakona menja se član 97. Zakona kojim se propisuje postupak priznanja datuma podnošenja prijave.

Predložena izmena sadrži nove odredbe koje propisuju postupanje nadležnog organa u slučaju kada podnosilac prijave naknadno dostavi deo opisa ili nacrt. Ako nadležni organ prilikom utvrđivanja datuma podnošenja prijave, utvrdi da u prijavi nedostaje deo opisa ili da prijava sadrži poziv na nacrt koji nedostaje poziva podnosioca da dostavi nedostajuće delove prijave u roku od dva meseca od prijema poziva. Stav 3. ovog člana propisuje da se kao datum podnošenja prijave utvrđuje datum kada je podnosilac dostavio delove prijave koji nedostaju, dok stav 4. propisuje koji se datum utvrđuje ukoliko se podnosilac prijave zahtevao pravo prvenstva. Stavom 5. ovog člana propisano je da ukoliko podnosilac prijave ne postupi po pozivu nadležnog organa smatraće se da se na deo opisa ili na nacrt nije ni pozvao.

Članom 20. Predloga zakona izmenjen je član 98. Zakona tako što je stav 4. brisan radi usklađivanja sa drugim zakonima. Naime, sadržina zahteva koji se podnosi u upravnom postupku propisan je zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak, kao i sadržina uverenja. Takođe, ovaj stav je brisan jer se podzakonskim propisom ne mogu propisati podaci o ličnosti, a što je u skladu sa zakonom koji uređuje postupanje sa podacima o ličnosti.

Članom 21. Predloga zakona menja se član 99. Zakona kojim se propisuje formalno ispitivanje prijave pronalaska.

Predloženom izmenom vrši se usklađivanje ovog člana Zakona sa članom 81. Zakona koji propisuje da će nadležni organ, u slučaju da prijava sadrži zabranjene navode prilikom objavljivanja prijave izostaviti sadržaj koji je zabranjeno navoditi u prijavi). Pored toga, vrši se usklađivanje sa praksom nadležnog organa, s obzirom da se u fazi formalnog ispitivanja ne proverava da li tekst prijave sadrži neke zabranjene navode. Navedeno se utvrđuje prilikom pripreme za objavu.

Član 99. Zakona dopunjen je na način da nadležni organ neće odbaciti prijavu u slučaju kada je u prijavi navedeno više podnosilaca prijave, a nije dostavljena izjava o zajedničkom predstavniku. Naime, u navedenom slučaju u interesu stranaka je da se primene odredbe člana 46. Zakona o opštem upravnom postupku kojim je propisano da će organ koji vodi postupak, ako stranke po pozivu organa ne postave zajedničkog predstavnika, sam odrediti zajedničkog predstavnika.

Članom 22. Predloga zakona menja se član 100. Zakona tako što je iz stava 10. brisan deo koji propisuje da nadležni organ podzakonskim propisom propisuje sadržinu zahteva za izradu izveštaja o pretraživanju stanja tehnike radi usklađivanja sa nacionalnim zakonodavstvom. Naime, sadržina zahteva koji se podnosi u upravnom postupku propisan je zakonom koji uređuje opšti upravni postupak. Takođe, ovaj stav je brisan jer se podzakonskim propisom ne mogu propisivati podaci o ličnosti, a što je u skladu sa zakonom koji uređuje postupanje sa podacima o ličnosti.

Članom 23. Predloga zakona menja se član 102. Zakona kojim se propisuje objava prijave patenta.

Izmenom u tački 2) ovog člana briše se rok od tri meseca od datuma podnošenja prijave, kao ograničenje za podnosioca prijave, kada prijavu patenta može objaviti pre isteka roka od 18 meseci od datuma podnošenja prijave (prevremena objava). Na ovaj način je propisana prevremena objava i u članu 93. stav 1. Konvencije o evropskom patentu. Podnosilac prijave će moći ranije da stekne privremena prava iz prijave a što je značajno zbog zaštite tih prava pred sudovima, te je ova izmena u interesu podnosioca prijave.

Predloženom izmenom člana 102. Zakona precizira se do kog trenutka podnosilac prijave može odustati od prijave patenta sa ciljem da ista ne bude objavljena i na taj način ne uđe u stanje tehnike. Potreba za ovakvim rešenjem je proistekla iz prakse nadležnog organa. Takođe, ovakvo rešenje predviđeno je i u drugim uporednim zakonodavstvima koja regulišu materiju zaštite pronalazaka kao i u Ugovoru o saradnji u oblasti patenata.

Pored navedenog, utvrđuje se i pravni osnov da nadležni organ bliže propiše kada se tehničke pripreme za objavu smatraju završenim. Ovakvo rešenje predviđeno je i u drugim uporednim zakonodavstvima koja regulišu materiju zaštite pronalazaka kao i u Konvenciji o evropskom patentu.

Članom 24. Predloga zakona izmenjen je član 103. Zakona kojim se propisuje objava prijave patenta. U odnosu na važeći zakon računanje šestomesečnog roka za podnošenje zahteva za suštinsko ispitivanje počinje da teče od objave izveštaja o pretraživanju u službenom glasilu, a ne od dostavljanja izveštaja podnosiocu prijave, kako je to ranije bilo propisano. Ovakvo rešenje je sadržano u pravilu 70. Pravilnika za sprovođenje Konvencije o evropskom patentu.

Članom 25. Predloga zakona menja se član 104. Zakona kojim se propisuje suštinsko ispitivanje prijave patenta.

Izmenom stava 5. člana 104. važećeg zakona postojeća odredba se preciznije formuliše radi usklađivanja sa praksom nadležnog organa u slučaju kada se u toku suštinskog ispitivanja prijave patenta konstatuju nedostaci. Osim navedenog, važeća odredba dopunjuje se propisivanjem da će nadležni organ u postupku suštinskog ispitivanja prijave patenta, ukoliko su utvrđeni nedostaci, podnosioca prijave pozivati da se o tome izjasni, sa ciljem da se odluka o odbijanju prijave patenta donosi nakon izjašnjenja podnosioca prijave. Navedeno je u skladu sa članom 94. stav 3. Konvencije o evropskom patentu.

Članom 26. Predloga zakona dodaje se novi člana 112a koji se utvrđuje ovlašćenje za nadležni organ da bliže uredi način pretraživanja stanja tehnike i redosled radnji službenog lica u postupku suštinskog ispitivanja prijave patenta.

Čl. 27. do 39. Predloga Zakona izmenjena je i dopunjena glava XI koja se odnosi na sertifikat o dodatnoj zaštiti. Izmene i dopune u delu kojim se uređuje sertifikat dodatne zaštite imaju za cilj dodatno usklađivanje sa Uredbom (EZ) broj 1610/96 i Uredbom (EZ) broj 469/2009. Takođe, Predlogom zakona je detaljnije uređeno postupanje nadležnog organa po zahtevima za priznanje sertifikata o dodatnoj zaštiti. Za rešenja koja uređuju materiju zaštite sertifikatom o dodatnoj zaštiti korišćeno je uporedno pravo sledećih zemalja: Velike Britanije, Danske, Švajcarske, Mađarske, Bugarske, Slovačke, Slovenije, Hrvatske.

Članom 27. Predloga zakona izmenjen je naziv člana 113. važećeg člana tako da u odnosu na raniji naziv: "Stavljanje u promet leka za ljude ili životinje i proizvoda za zaštitu bilja", sada glasi: "Oblast primene", čime je izražena suština navedenog člana.

U stavu 2. člana 113. važećeg zakona reč "mešavina" zamenjena je rečju "kombinacija", jer termin kombinacija odgovara značenju iz člana 1(b) Uredbe (EZ) 469/09 i člana 1.8 Uredbe (EZ) 1610/96, zbog toga što kombinacija ima šire značenje od mešavine, tj. obuhvata svaku kombinaciju aktivnih supstanci bez obzira na oblik kombinacije (rastvor, mešavina, itd).

Članom 28. Predloga zakona izmenjen je i dopunjen član 114. Zakona kojim je propisan predmet i pravno dejstvo zaštite sertifikatom.

Predlogom zakona, u članu 114. stav 1. važećeg zakona podeljen je na dva stava kako bi se naglasilo da kada je sertifikatom obuhvaćen proizvod koji je lek, ta zaštita se odnosi i na njegovu primenu samo kao leka. Isto se odnosi i na sertifikat za sredstvo za zaštitu bilja.

Članom 29. Predloga zakona menja se član 116. Zakona kojim se propisuju uslovi za priznanje sertifikata.

Izmene sadržane u tački 1) ovog člana izvršene su zbog terminološkog usaglašavanja sa propisima Evropske Unije. Tačkom 2) definisano je da je jedan od uslova za priznanje sertifikata taj da je na dan podnošenja zahteva izdata važeća dozvola za stavljanje u promet leka za ljude ili životinje ili sredstva za zaštitu bilja i da je ista na snazi. Pod važećom dozvolom se podrazumeva da je dozvola na snazi, te se, s tim u vezi, predlaže brisanje reči "i da je na snazi".

Izmenama tačke 4) ovog člana vrši se terminološko usaglašavanje sa članom 113. važećeg zakona koji propisuje da svaki proizvod zaštićen patentom na teritoriji Republike Srbije čije stavljanje u promet kao leka za ljude ili životinje ili kao sredstva za zaštitu bilja podleže obavezi dobijanja dozvole od strane organa nadležnog za stavljanje u promet proizvoda na teritoriji Republike Srbije, može, pod uslovima predviđenim ovim zakonom, da bude predmet zaštite sertifikatom. S tim u vezi reči "u promet leka za ljude ili životinje ili sredstva za zaštitu bilja" zamenjuju se rečima "proizvoda u promet kao leka za ljude ili životinje ili sredstva za zaštitu bilja na teritoriji Republike Srbije ".

Članom 30. Predloga zakona izmenjen je član 117. Zakona kojim se propisuje rok za podnošenje prijave sertifikata.

Izmena stava 2. ovog člana Zakona predlaže se u cilju usklađivanja sa odredbom člana 7.2 Uredbe (EZ) 469/2009 i člana 7.2 Uredbe (EZ) 1610/96 i usvajanja komentara datog od strane EK u vezi sa istim. Konkretno, prema čl. 7.2 navedenih uredbi, ako je dozvola za stavljanje proizvoda u promet priznata pre priznanja osnovnog patenta, prijava za priznanje sertifikata podnosi se u roku od šest meseci od datuma priznanja patenta. Prema odredbi člana 117. stav 2. važećeg zakona u navedenom slučaju zahtev za priznanje sertifikata podnosi se u roku od šest meseci od datuma objave podataka o priznanju patenta iz člana 111. važećeg zakona. Odredbom člana 111. važećeg zakona propisano je u stavu 2. da rešenje o priznanju patenta ili malog patenta ima pravno dejstvo od datuma objave priznatog prava. Tumačenja člana 7.2 navedenih uredbi, koja su dala pojedine zemlje Evropske unije koje imaju obavezu da direktno primenjuju navedene uredbe, kao relevantan datum za datum priznanja patenta uzima se datum objave priznatog patenta.

Članom 31. Predloga zakona menja se član 118. Zakona kojim se propisuje sadržina zahteva za priznanje sertifikata i prilozi koji se podnose uz taj zahtev.

U članu 118. stav 1. tačka 4) važećeg zakona brisane su reči: "ili ukoliko to nije prva dozvola za stavljanje u promet broj i datum te dozvole" čime se vrši usaglašavanje sa članom 116. tačka 4) važećeg zakona. Član 116. važećeg zakona propisuje uslove za priznanje sertifikata. Prema tački 4) člana 116. važećeg zakona, da bi se priznao sertifikat, potrebno je da je na dan podnošenja zahteva za priznanje sertifikata dozvola za stavljanje proizvoda u promet kao leka za ljude ili životinje ili sredstva za zaštitu bilja na teritoriji Republike Srbije prva dozvola. Takođe, brisana je i odredba koja predviđa priloge u slučaju kada dozvola nije prva dozvola za stavljanje proizvoda u promet. Kako od nadležnog organa za izdavanje dozvola za stavljanje u promet leka za ljude ili životinje ili sredstva za zaštitu bilja može biti izdata samo jedna prva dozvola za stavljanje proizvoda u promet na teritoriji Republike Srbije i kako se sertifikat može priznati samo ako je navedena dozvola prva dozvola, potrebno je brisati napred navedeno.

Novina u odnosu na važeći Zakon jeste odredba koja propisuje da se nadležnom organu dostavlja dozvola za stavljanje proizvoda u promet, u kojoj je proizvod identifikovan, koja sadrži naročito broj i datum dozvole, kao i sažetak karakteristika proizvoda. Smisao izmene jeste usklađivanje sa članom 8.1 (b) Uredbe (EZ) 469/2009 i Uredbe (EZ) 1610/96, a čime se postupak pojednostavljuje. Deo u st. 4. i 5. važećeg člana koji se odnose na objavu zahteva za priznanje sertifikata brišu se u skladu sa izmenama predloženim u članu 121.

Članom 32. Predloga zakona izmenjen je i dopunjen član 119. važećeg zakona kojim se propisuje postupak po zahtevu za priznanje sertifikata.

Izmene se sastoje u tome što se navedenim članom propisuje postupak od prijema zahteva za priznanje do objave, odnosno do faze ispitivanja uslova za priznanje sertifikata.

Predloženom izmenom briše se da u postupku odlučivanja o zahtevu za priznanje sertifikata nadležni organ utvrđuje da li zahtev sadrži priloge propisane članom 118. stav 3. važećeg Zakona, a što proizlazi iz izmena člana 118. Zakona. Takođe, u skladu sa članom 115. stav 1. važećeg zakona predloženom izmenom predviđa se da nadležni organ u postupku odlučivanja o zahtevu za priznanje sertifikata utvrđuje da li je podnosilac zahteva za priznanje sertifikata istovremeno i nosilac osnovnog patenta. Izmenom stava 2. istog člana važeća odredba se dopunjuje propisivanjem da će nadležni organ u postupku odlučivanja po zahtevu za priznanje sertifikata, ukoliko se utvrđeni nedostaci ne mogu otkloniti, podnosioca prijave pozivati da se o tome izjasni, sa ciljem da se odluka o odbijanju zahteva za priznanje sertifikata donosi nakon izjašnjenja podnosioca zahteva.

Predloženim izmenama propisano je takođe da je za priznanje datuma podnošenja zahteva za priznanje sertifikata potrebno da su ispunjeni uslovi iz stava 1. istog člana. Cilj predloženog jeste da se definišu minimalni uslovi koje zahtev za priznanje sertifikata mora da ispuni kako bi nadležni organ započeo postupak ispitivanja ispunjenosti uslova za priznanje sertifikata, kao i da se definiše postupanje nadležnog organa prilikom utvrđivanja priznatog datuma podnošenja zahteva. Stavom 5. istog člana predviđeno je da kada nadležni organ utvrdi priznati datum podnošenja, podnosilac više nema mogućnost promene osnovnog patenta, zbog toga što bi promena osnovnog patenta činila nov zahtev za sertifikat o dodatnoj zaštiti. Ovo proizlazi iz činjenice da su prava koja proističu iz sertifikata ista kao u odgovarajućem osnovnom patentu i stupila bi na snagu istekom zakonskog roka trajanja osnovnog patenta. Rezultat ovoga je, takođe, da se očekuje od podnosioca zahteva za sertifikat da, ako nije siguran koji patent je odgovarajući osnovni patent za odobrenje sertifikata, podnese više zahteva zasnovanih na svakom patentu.

Novim odredbama u člana 119. Zakona detaljnije se propisuje način postupanja nadležnog organa prilikom ispitivanja zahteva za priznanje sertifikata, odnosno kada se priznaje sertifikat a u kom slučaju nadležni organ donosi rešenje o odbijanju zahteva za priznanje sertifikata.

Članom 33. Predloga zakona menja se član 120. Zakona kojim je propisana sadržina rešenja o priznanju sertifikata.

Izmene su sadržane u stavu 1. ovog člana kojim se propisuju preduslovi za donošenje rešenja o priznanju sertifikata shodno odredbama koje su propisane za rešenje o priznanju patenta u članu 107. stav. 5. važećeg zakona, a tiču se obaveze dostavljanja dokaza o uplati troškova objave podataka o priznatom sertifikatu. Takođe, novim stavom 2. ovog člana predviđa se da ako je istekao zakonski rok važenja osnovnog patenta, nadležni organ donosi rešenje o priznanju sertifikata ukoliko su plaćene i sve dospele godišnje takse za održavanje sertifikata kojima je istekao dodatni rok za plaćanje. Plaćanjem dospelih taksi kojima je istekao dodatni rok za plaćanje, prijavilac stavlja do znanja da i dalje ima interes za dobijanje sertifikata koji, u slučaju da je u toku postupka po prijavi sertifikata istekao zakonski rok trajanja osnovnog patenta, počinje da važi nakon što rešenje o priznanju sertifikata bude doneto. Predloženo rešenje proizlazi iz odredbe člana 123. stav 1. važećeg zakona, koja je u potpunosti usklađena sa članom 13. stav 1. Uredbe (EZ) 469/2009 i Uredbe (EZ) 1610/96, prema kojoj se period važenja sertifikata računa od dana isteka zakonskog roka trajanja osnovnog patenta. Na ovaj način se izbegava donošenje rešenja o priznanju sertifikata za koje podnosilac prijave možda nema interes da bude doneto. Takođe, predložena je i nova odredba (stav 3.) koja predviđa da nadležni organ odbacuje zahtev za priznanje sertifikata u slučaju da troškovi i takse ne budu plaćene i ne bude dostavljen dokaz o njihovom plaćanju, a po analogiji sa članom 107. stav 6. važećeg zakona koji se odnosi na prijave patenata.

Članom 34. Predloga zakona menja se član 121. Zakona kojim je propisano koje podatke objavljuje nadležni organ u službenom glasilu, a odnose se na zahtev za priznanje sertifikata, sertifikat, odbijanje ili odbacivanje sertfikata, kao i podatak o prestanku važenja sertfikata. Ovaj član je izmenjen i dopunjen radi dodatnog usklađivanja sa Uredbom (EZ) broj 1610/96 i Uredbom (EZ) broj 469/2009 koje propisuju, obe u članu 11, koji se podaci o sertifikatu objavljuju.

Članom 35. Predloga zakona menja se član 123. Zakona kojim se propisuje trajanje zaštite.

Novim stavom 3. u članu 123. Zakona propisuje se da se u svrhu određivanja važenja sertifikata za proizvod koji je obuhvaćen dozvolom za stavljanje u promet sredstva za zaštitu bilja uzima datum izdavanja prve privremene dozvole za stavljanje u promet, samo ako je privremena dozvola neposredno praćena konačnom dozvolom za stavljanje u promet za isti proizvod. Propisivanjem navedenog stava Zakon o patentima se u potpunosti usklađuje sa odredbom člana 13.3 Uredbe (EZ) 1610/96.

Članom 36. Predloga zakona dodaje se novi član 123a koji uređuje produženje važenja sertifikata. Predloženom odredbom je propisano da se važenje sertfikata može produžiti za šest meseci, ako su za lek završena sva potrebna ispitivanja po odobrenom pedijatrijskom istraživačkom planu u državama članicama Evropske unije, pod uslovom da je dozvola za stavljanje leka u promet izdata u svim članicama Evropske unije, u skladu sa posebnim propisima. Propisivanjem ovog člana izvršeno je usklađivanje sa Uredbom (EZ) broj 469/2009 i Uredbom (EZ) broj 1901/2006 koje propisuju su neophodne uslove za produženje sertifikata za još šest meseci, s tim što je u prelaznim odredbama propisano da će se ova odredba primenjivati od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

Članom 37. Predloga zakona menja se se član 124. Zakona kojim se propisuje održavanje važenja sertifikata.

Predloženom izmenom umesto dosadašnjeg rešenja da se za održavanje važenja sertifikata plaća propisana godišnja taksa koja dospeva na početku svake godine važenja sertifikata, precizira se da takse za održavanje sertifikata dospevaju svake godine na dan početka važenja sertifikata. Novina je i da se dozvoljava plaćanje takse u dodatnom roku, a što je u interesu stranaka i u skladu je sa odredbama koje regulišu plaćanje takse za održavanje prava iz patenta ili malog patenta.

Članom 38. Predloga zakona menja se član 125. Zakona kojim se propisuje prestanak važenja sertifikata.

Izmenom se precizira datum prestanka važenja sertifikata u slučaju da nije plaćena taksa za održavanje prava iz sertifikata. Predložena izmena posledica je uvođenja dodatnog roka za plaćanje takse za održavanje važenja sertifikata. Ukoliko dodatna taksa ne bude plaćena sertifikatu se ne može priznati važenje za period za koji taksa nije plaćena.

Izmenjeni stav 2. važećeg člana usklađen je sa članom 14.1(d) Uredbe (EZ) 469/2009 i Uredbe (EZ) 1610/96 kojima je propisano da u slučaju iz člana 125. stava 1. tačka 4) važećeg zakona, nadležni organ može odlučiti o prestanku važenja sertifikata na sopstvenu inicijativu ili na zahtev trećeg lica.

Novim stavom 3. utvrđeno je da nadležni organ donosi rešenje o prestanku važenja sertifikata u svim navedenim slučajevima predviđenim ovim članom osim kada je u pitanju prestanak važenja sertifikata zbog isteka roka trajanja sertifikata, a koje se ne donosi ni kada je u pitanju istek roka trajanja patenta.

Novim stavom 4. se u istom članu po analogiji sa postupkom za sticanje patenta predviđa upravni spor kao jedini redovni pravni lek na rešenje o prestanku važenja sertifikata donetom zbog odustanka nosioca prava od sertifikata kao i zbog neplaćanja takse za održavanje prava, a u cilju usklađivanja sa odredbom člana 18. Uredbe (EZ) 469/2009 i člana 17.1 Uredbe (EZ) 1610/96 kojima je propisano da se na odluke u vezi sa sertifikatom imaju primeniti isti pravni lekovi kao oni koji se dozvoljavaju kod sličnih odluka koje se odnose na prijave pronalazaka.

Članom 39. Predloga zakona menja se član 127. Zakona kojim se propisuje oglašavanje ništavim rešenja o priznanju sertifikata o dodatnoj zaštiti.

Izmena je sadržana u stavu 1. tačka 1. ovog člana te je dodata reč "sertifikat" na odgovarajućem mestu radi jasnije formulacije odredbe, dok se u st. 2. i 3. istog člana reči "patent koji obuhvata predmet zaštite sertifikata" zamenjuju rečima "osnovni patent" čime se postiže usaglašenost sa članom 15.1(b) i (c) Uredbe (EZ) 469/2009 i Uredbe (EZ) 1610/96. Ova promena ima kao rezultat preciznu primenu norme, tj. da se sertifikat o dodatnoj zaštiti oglašava ništavim u slučaju kada osnovni patent više nije na snazi, čime se izbegava mogućnost tumačenja važeće odredbe da se norma može primeniti i kada bilo koji patent kojim je obuhvaćen proizvod za koji je odobren sertifikat prestane da važi. Takođe, predložena je i nova odredba koja propisuje da nadležni organ može po službenoj dužnosti oglasiti ništavim rešenje o priznanju sertifikata ako osnovni patent bude oglašen ništavim. Cilj propisivanja navedene odredbe jeste u tome da se ne dozvoli važenje sertifikata ukoliko se osnovni patent oglasi ništavim, jer je priznat protivno uslovima propisanim za njegovo priznanje.

Članom 40. Predloga zakona izmenjen je i dopunjen član 130. Zakona kojim se propisuje postupak po podnetom predlogu za oglašavanje ništavim rešenja o priznanju prava.

Predloženim dopunama u stavu 10. Zakona precizirano je da će nadležni organ podnosioca predloga za oglašavanje ništavim rešenja o priznanju patenta pozvati da dostavi obrazložene primedbe na patentne zahteve u izmenjenom obliku koje je dostavio nosilac patenta.

Takođe, izmenama i dopunama važećeg člana 130. omogućeno je stranama u postupku oglašavanja ništavim da produže rok za dostavljanje odgovora na predlog za oglašavanje ništavim i drugih podnesaka po pozivu nadležnog organa. Navedena odredba je proistekla iz potrebe prakse nadležnog organa, a u interesu je stranaka, kao i pravilnog i potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja u postupku oglašavanja ništavim. Pored toga, izmenom stava 11. ovog člana izvršeno je usaglašavanje sa prethodnim stavom koji predviđa da nadležni organ može pozvati nosioca prava da dostavi izmenjene patentne zahteve.

Čl. 41-49. Predloga zakona izmenjena je i dopunjena glava XIII koja se odnosi na građansko-pravnu zaštitu prava iz objavljene prijave ili priznatog prava koje imaju za cilj uspostavljanje efikasnijeg i delotvornijeg sistema građansko-pravne zaštite usklađenog sa Direktivom 2004/48. Takođe, navedene izmene imaju za cilj i da otklone određene nejasnoće i time olakšaju primenu odredaba o građansko pravnoj zaštiti od strane sudova u postupcima po tužbi zbog povrede prava iz patenta ili malog patenta. Najvažnije izmene i dopune u delu kojim se uređuje građansko-pravna zaštita odnose se na dodatno preciziranje tužbenih zahteva, kao i jasnije i metodološki preglednije propisivanje privremenih mera i mera obezbeđenja dokaza. Za rešenja koja uređuju materiju građansko pravne zaštite korišćeno je uporedno pravo sledećih zemalja: Nemačke, Rumunije, Hrvatske i Slovačke, a uzeto je u obzir i pravno mišljenje eksperata Max Planck instituta za intelektualnu svojinu i pravo konkurencije, iz Minhena.

Članom 41. Predloga zakona menja se naziv i član 132. Zakona kojim se propisuje povreda prava i pravo na tužbu.

Izmenama člana 132. izričito se propisuje, za razliku od važećeg rešenja, šta se smatra povredom prava. Predlaže se nova odredba koja propisuje da podnosilac prijave patenta, nosilac prava ili sticalac licence mogu nadležnom sudu da podnesu tužbu zbog povrede prava ili postojanja ozbiljne opasnosti da će pravo biti povređeno. Time je izvršeno usklađivanje sa predloženom izmenom u članu 133. Zakona kojom se tužbeni zahtevi proširuju i na tužbene zahteve zbog postojanja ozbiljne pretnje da će pravo biti povređeno. Pored navedenog, izričito se propisuje obim u kome sticalac licence ima pravo na tužbu, s obzirom da sticaocu ne moraju sva prava iz patenta da budu ustupljena ugovorom o licenci.

Članom 42. Predloga zakona menja se član 133. Zakona kojim se propisuju tužbeni zahtevi.

Izmenama se predviđaju mere koje u potpunosti mogu da ostvare osnovni cilj zbog koga se tužba podnosi, na taj način što se tužbeni zahtevi proširuju i na slučajeve kada postoji ozbiljna opasnost da će do povrede prava doći. Predviđa se da se tužbom može tražiti utvrđenje postojanja ozbiljne pretnje da će pravo biti povređeno, zabrana radnji koje predstavljaju ozbiljnu pretnju da će pravo biti povređeno, kao i zabrana ponavljanja radnji kojima se povređuje pravo ili koje predstavljaju ozbiljnu pretnju da će pravo biti povređeno pod pretnjom novčane kazne. Na ovaj način izvršeno je usklađivanje sa odredbama o privremenoj meri, obezbeđenjem dokaza i članom 11. Direktive 2004/48. Odredbama kojima je propisana privremena mera i obezbeđenje dokaza predviđeno je da na predlog lica koje učini verovatnim da je njegovo pravo povređeno ili da će biti povređeno, sud može odrediti privremenu meru i obezbeđenje dokaza. U slučaju kada je privremena mera određena pre pokretanja parničnog postupka ili drugog postupka, tužba odnosno predlog za pokretanje drugog postupka u cilju opravdanja privremene mere mora biti podneta u roku od 30 dana od dana određivanja privremene mere. Iz propisanog sledi da se privremena mera može odrediti i kad do povrede prava još nije došlo, te je potrebno omogućiti pravo na podnošenje tužbe i pre nego što do povrede prava dođe i na taj način obezbediti efikasnu zaštitu prava intelektualne svojine. Takođe, isto rešenje je sadržano i u uporednom zakonodavstvu. Pored toga, tužbeni zahtevi se proširuju i na isključenje iz prometa proizvoda kojima se povređuje pravo, kao i na zabranu prometa materijala i predmeta koji su pretežno upotrebljeni u stvaranju proizvoda kojima se povređuje pravo čime se odredbe ovog člana usklađuju sa članom 10.1. Direktive 2004/48, a u cilju ostvarivanja efikasne zaštite prava. Takođe, bitnu izmenu predstavlja i mogućnost da se tužbom traži preinačenje proizvoda kojima se povređuje pravo. Naime, nije potrebno da se određeni proizvodi oduzimaju i uništavaju, ako se isti mogu preinačiti i na taj način ne bi se više vršila povreda prava. Tačka 7) u stavu 1. ovog člana brisana je iz razloga što je članom 139. detaljno propisano davanje informacija o trećim licima koje su učestvovale u povredi prava. Dosadašnji stav 2. ovog člana, radi bolje preglednosti odredaba, sadržan je u novom članu 133a koji reguliše pitanje naknade štete u slučaju povrede prava.

Članom 43. Predloga zakona dodaje se novi član 133a kojim se propisuje određivanje visine naknade štete u slučaju povrede prava.

Predloženim stavom 1. ovog člana propisano je da oštećeni ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete.

Stavom 2. ovog člana propisani su kriterijumi koje sud uzima u obzir prilikom određivanja iznosa naknade štete čime se vrši dodatno usklađivanje sa odredbom člana 13. Direktive 2004/48, dok je u stavu 3. ovog člana predviđeno da sud može da dosudi oštećenom paušalnu naknadu koja ne može biti niža od uobičajene naknade koju bi primio za konkretni oblik korišćenja predmeta zaštite, da je to korišćenje bilo zakonito. Na ovaj način omogućava se bolje ostvarivanje zaštite prava u slučaju povrede, a istovremeno se vrši i dodatno usklađivanje sa navedenom odredbom Direktive. Slično rešenje je sadržano u članu 133. stav 2. važećeg zakona. Umesto naknade do trostrukog iznosa uobičajene licencne naknade za korišćenje pronalaska predviđena je paušalna naknada u iznosu koji ne može biti niži od naknade koju bi oštećeni primio za konkretni oblik korišćenja predmeta zaštite. Stavom 4. predloženog člana propisano je da lice koje povredu prava nije učinilo namerno ili krajnjom nepažnjom, dužno je da oštećenom nadoknadi štetu samo u visini dobiti koju je ostvarilo povredom prava.

Članom 44. Predloga zakona menja se član 134. Zakona kojim se propisuju privremene mere.

Izmenama i dopunama člana 134. izvršeno je usklađivanje sa članom 9. Direktive 2004/48, kao i sa odredbom člana 285. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Izmenama se izostavljaju odredbe da sud može odrediti privremenu meru do pravosnažnosti presude. Time se omogućava određivanje privremene mere po okončanju sudskog ili upravnog postupka, sve dok izvršenje ne bude sprovedeno u skladu sa odredbom člana 285. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, čime se omogućava efikasnija zaštita prava intelektualne svojine. Pored navedenog, izmenama i dopunama se predviđa širi krug privremenih mera koje sud može odrediti na predlog lica koje učini verovatnim da je njegovo pravo povređeno ili da će biti povređeno kao što je mera zabrane preduzimanja radnji koje predstavljaju ozbiljnu pretnju da će pravo biti povređeno ili koje predstavljaju ozbiljnu opasnost da će pravo biti povređeno, čime se postiže efikasnija zaštita intelektualne svojine. Takođe, predviđeno je da se privremene mere mogu odrediti i ne samo protiv lica koje vrši povredu prava već i protiv posrednika čije usluge se koriste da bi se izvršila povreda prava, tj. protiv posrednika. Novinu predstavljaju i privremene mere koje se mogu odrediti na predlog lica koje učini verovatnim da je njegovo pravo povređeno ili da će biti povređeno prilikom obavljanja privredne delatnosti i učini verovatnim postojanje okolnosti koje bi osujetile naknadu štete. U cilju ostvarivanja efikasne zaštite prava predlaže se mogućnost izricanja novčane kazne protiv lica koje ne postupi po zabrani ili nalogu suda.

Članom 45. Predloga zakona menja se član 135. Zakona kojim se propisuje postupak za određivanje privremene mere.

Novim članom 135. predviđa se da u situaciji kada je na osnovu rešenja suda određena privremena mera, lice na čiji je predlog određena mora da opravda njeno određivanje podnošenjem tužbe ili predloga za pokretanje drugog postupka u roku od 30 dana od dana donošenja rešenja o određivanju privremene mere. Slično rešenje sadržano je u članu 134. stav 2. važećeg zakona. Međutim, navedena odredba ograničena je samo na rok za podnošenje tužbe. Kako se predloženim izmenama uvodi mogućnost da se određivanje privremene mere traži i nakon okončanja parničnog postupka to je važeće rešenje dopunjeno i rokom za podnošenje predloga za pokretanje drugog postupka. Takođe, otklanja se nejasnoća u važećem zakonu u pogledu predloga za određivanje privremene mere koji se može podneti pre podnošenja tužbe, pod uslovom da tužba bude podneta u roku od 30 dana od dana donošenja rešenja o određivanju privremene mere, jer u trenutku određivanja privremene mere ne zna se da li će tužba biti podneta u navedenom roku. Predloženim članom 135. vrši se potpuno usklađivanje sa odredbom člana 9.4. Direktive 2004/48. Navedena direktiva predviđa da države članice moraju da osiguraju da u određenim slučajevima privremene mere budu donete bez saslušanja protivne stranke, posebno onda kada postoji opasnost da predlagač zbog odlaganja pretrpi nenadoknadivu štetu, a ne kao što je u članu 134. stav 3. važećeg zakona predviđeno i kada postoji opasnost od uništenja dokaza, jer u tom slučaju traži se obezbeđenje dokaza. Takođe, ovaj član uređuje pitanje ukidanja privremene mere zbog nepodnošenja tužbe, odnosno nepokretanja drugog postupka radi opravdanja privremene mere.

Članom 46. Predloga zakona dodaju se novi čl. 135a i 135b kojima se uređuje ukidanje privremene mere i pitanje naknade štete.

Odredbama člana 135a stav 2. uređeno je pitanje naknade štete licu protiv koga je privremena mera određena u slučaju ako postupak po privremenoj meri bude obustavljen i sprovedene radnje budu ukinute ili ako sud utvrdi da povreda prava nije učinjena ili da nije postojala ozbiljna pretnja da će pravo biti povređeno. Navedenim izmenama vrši se usklađivanje sa članom 9.7 Direktive 2004/48.

Odredbom stava 3. ovog člana propisuje se da sud može usloviti određivanje privremene mere polaganjem odgovarajućeg iznosa kao sredstva obezbeđenja u slučaju štete iz stava 2. ovog člana. Član 135. važećeg zakona predviđa da sud može odrediti da tužilac ili lice koje je podnelo predlog za određivanje privremene mere položi odgovarajući novčani iznos kao sredstvo obezbeđenja za slučaj neosnovanosti zahteva. Izmenama izvršeno je usklađivanje važećeg rešenja sa članom 9.6. Direktive 2004/48. Za razliku od važećeg rešenja Direktivom je precizirano da sud može odrediti polaganje novčanog iznosa kao uslova za određivanje privremene mere u slučaju štete prouzrokovane određivanjem privremene mere, ako postupak bude obustavljen i sprovedene radnje budu ukinute ili ako sud utvrdi da povreda prava nije učinjena ili da nije postojala ozbiljna pretnja da će pravo biti povređeno.

Odredbom člana 135b predviđeno je da se na pitanja u vezi sa postupkom određivanja privremene mere, koja nisu uređena ovim zakonom, shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju izvršenje i obezbeđenje.

Članom 47. Predloga zakona menja se član 136. Zakona kojim se propisuje obezbeđenje dokaza.

Članom 136. važećeg zakona regulišu se uslovi za određivanje obezbeđenja dokaza, kao i šta se smatra obezbeđenjem dokaza u smislu ovog zakona.

Predloženim izmenama u stavu 1. ovog člana Zakona precizira se kada sud može odrediti obezbeđenje dokaza, a u skladu sa Zakonom o parničnom postupku i članom 7.1. Direktive 2004/48. Takođe, određivanje obezbeđenja dokaza u smislu ovog zakona uslovljava se zaštitom poverljivih informacija čime je izvršeno usklađivanje sa članom 7.1. Direktive 2004/48.

Važećim stavom 2. člana 136. određuje se šta se smatra obezbeđenjem dokaza u smislu ovog zakona. Prema navedenom stavu obezbeđenjem dokaza u smislu ovog zakona smatra se saslušanje svedoka i veštaka, pregled prostorija, knjiga itd, odnosno izvođenje dokaza predviđenih Zakonom o parničnom postupku. Izmenama kao obezbeđenje dokaza propisuje se uzimanje detaljnog opisa proizvoda kojima se povređuje pravo, sa ili bez uzimanja uzorka i oduzimanje proizvoda ili dela proizvoda kojima se povređuje pravo, a ako je to opravdano i oduzimanje materijala i predmeta pretežno upotrebljenih u stvaranju ili stavljanju u promet proizvoda kojima se povređuje pravo, kao i dokumenata koji se odnose na navedeno. Ovakvim zakonskim rešenjem vrši se usklađivanje sa navedenim članom Direktive, a izmenama i dopunama važećeg zakona ostavlja se mogućnost da se obezbeđenje dokaza vrši izvođenjem dokaza predviđenih Zakonom o parničnom postupku.

Članom 48. Predloga zakona dodaju se novi čl. 136a, 136b, 136v i 136g kojima se propisuje postupak za obezbeđenje dokaza, ukidanje obezbeđenja dokaza i naknada štete, zatim pribavljanje dokaza, kao i shodna primena zakona kojima se uređuje parnični postupak.

Članom 136a predviđa se kao i kod privremene mere da lice na čiji je predlog određeno obezbeđenje dokaza mora opravdati njegovo određivanje podnošenjem tužbe u roku od 30 dana od dana donošenja rešenja o određivanju obezbeđenja dokaza. Ovo rešenje takođe preuzeto je iz člana 136. stav 5. važećeg zakona i propisano novim članom u cilju bolje preglednosti odredaba. Takođe, otklanja se jezička nelogičnost da se obezbeđenje dokaza može tražiti i pre podnošenja tužbe, pod uslovom da tužba bude podneta u roku od 30 dana od dana donošenja rešenja o određivanju obezbeđenja dokaza jer u trenutku određivanja privremene mere ne zna se da li će tužba biti podneta u navedenom roku.

U skladu sa predloženim članom sud može odrediti obezbeđenje dokaza bez saslušanja protivne stranke, posebno ako postoji opasnost da zbog odlaganja predlagač pretrpi nenadoknadivu štetu ili ako postoji očigledan rizik da će dokaz biti uništen. Ovo rešenje preuzeto je iz člana 136. stav 3. važećeg zakona i propisano novim članom u cilju bolje preglednosti odredaba. Stavom 2. ovog člana propisuje se da se rešenje kojim je određeno obezbeđenje dokaza, u slučaju iz stava 1. ovog člana, dostavlja strankama u postupku bez odlaganja, a najkasnije po sprovođenju mere čime se vrši usklađivanje sa članom 7.1. Direktive 2004/48.

Predloženim članom 136b uređuje se pitanje ukidanja obezbeđenja dokaza zbog ne podnošenja tužbe u propisanom roku i pitanje naknade štete nanete licu od koga se dokazi prikupljaju određivanjem obezbeđenja dokaza ako postupak bude obustavljen i sprovedene radnje budu ukinute ili ako sud utvrdi da povreda prava nije učinjena ili da nije postojala ozbiljna pretnja da će pravo biti povređeno.

Član 136v propisuje pribavljanje dokaza i ovaj član po svojoj suštini odgovara članu 135. važećeg zakona ali se uvodi novi institut kojim se reguliše prikupljanje dokaza koji se ne nalaze u posedu ili pod kontrolom stranke koja se na njih poziva, već druge stranke. Sud u tom slučaju može da naloži stranci u čijem posedu se dokaz nalazi ili pod čijom kontrolom je dostavljanje tog dokaza, pod uslovom da se time ne naruši tajnost podataka. Na predloženi način vrši se usklađivanje sa odredbom člana 6. Direktive 2004/48. Odredba člana 135. važećeg zakona koja regulišu pitanje polaganja novčanog iznosa kao sredstva obezbeđenja je predloženim izmenama brisana. Polaganje novčanog iznosa kao sredstva obezbeđenja u slučaju pokretanja postupka za određivanje privremene mere izmenjeno je u skladu sa navedenom Direktivom.

Članom 136g propisuje se shodna primena odredbi zakona kojim se uređuje parnični postupak na pitanja u vezi sa postupkom za obezbeđenje dokaza, koja nisu uređena ovim zakonom,

Članom 49. Predloga zakona menja se član 139. Zakona kojim se propisuje obaveza pružanja informacija. Predloženim izmenama obezbeđuje se usklađivanje sa članom 8. Direktive 2004/48.

Članom 50. Predloga zakona menja se član 149. Zakona kojim se propisuje dejstvo evropskog patenta i postupak za upis evropskog patenta u Registar patenata.

Izmenama koje su sadržane u stavu 3. ovog člana umesto važeće formulacije: "Ako kao rezultat postupka po prigovoru izjavljenom Evropskom zavodu za patente, evropski patent ostane na snazi sa izmenjenim patentnim zahtevima ili kao rezultat zahteva za ograničenje iz člana 105a Konvencije o evropskom patentu, evropski patent bude ograničen izmenom patentnih zahteva" data je uopštena formulacija: "Ako Evropski zavod za patente održi evropski patent na snazi sa izmenjenim patentnim zahtevima" u odnosu na sadašnju čime se obuhvataju i ostali slučajevi propisani Konvencijom o evropskom patentu kada evropski patent ostaje na snazi sa izmenjenim patentnim zahtevima, kao npr. po odluci Žalbenog veća ili u ponovljenom postupku pred instancom koja je donela odluku koja se pobija žalbom. Ovim stavom predviđa se da nosilac patenta mora da dostavi izmenjeni patentni spis za razliku od rešenja iz stava 3. važeće odredbe koja predviđa obavezu dostavljanja samo izmenjenih patentnih zahteva. Uvođenjem obaveze dostavljanja izmenjenog patentnog spisa vrši se usklađivanje sa Konvencijom o evropskom patentu, i to sa čl. 103. i 105c. S obzirom da se predloženim izmenama predviđa dostavljanje celog spisa stav 4. važećeg člana briše se. Takođe, predviđeno je i postupanje nadležnog organa sa dokumentima B8 i B9 Evropskog zavoda za patente, a koji predstavljaju objavu ispravki grešaka u opisu, patentnim zahtevima ili nacrtu patentnog spisa kao i u bibliografskim podacima.

Članom 51. Predloga zakona izmenjen je i dopunjen član 160. Zakona kojim se propisuje međunarodna prijava koja se nadležnom organu podnosi kao organu primaocu.

Izmenom u stava 1. ovog člana vrši se usklađivanje sa članom 9. stav 1. Ugovora o saradnji u oblasti patenata kojim je propisano da svako lice koje ima prebivalište u jednoj državi ugovornici i svaki državljanin te države mogu podneti međunarodnu prijavu. Dakle prebivalište i državljanstvo su kao uslovi postavljeni alternativno, a ne kumulativno kako je propisano odredbom važećeg zakona.

Članom 52. Predloga zakona menja se član 162. Zakona tako što je propisano da podnosilac međunarodne prijave može pored Evropskog zavoda za patente naznačiti i druge organe za međunarodno pretraživanje i međunarodno prethodno ispitivanje u skladu sa potpisanim međunarodnim ugovorima. Naime, na listi Svetske organizacije za intelektualnu svojinu nalazi se trenutno 22 organa kojima je priznato svojstvo međunarodnog autoriteta za pretraživanje ili prethodno ispitivanje u skladu sa Ugovorom o saradnji u oblasti patenata. U zavisnosti od toga u kojim zemljama podnosilac međunarodne prijave želi da ostvari zaštitu može naznačiti organ za pretraživanje ili prethodno ispitivanje. Razlog za to je što nacionalni ili regionalni patentni zavodi koji izdaju rešenje o priznanju patenta uvažavaju međunarodni izveštaj o pretraživanju ili prethodnom ispitivanju u celini ili delimično. Ukoliko zavodi koji izdaju rešenje o priznanju patenta delimično uvažavaju međunarodni izveštaj o pretraživanju, podnosilac prijave je dužan da plati dodatno pretraživanje koje će izvršiti odnosni zavod. S tim u vezi propisana je izmena člana 162. važećeg zakona kako bi se domaći podnosioci međunarodnih prijava izlagali manjem trošku za izveštaj o pretraživanju stanja tehnike ili izveštaj o međunarodnom prethodnom ispitivanju, a imajući u vidu potpisane međunarodne ugovore.

Članom 53. Predloga zakona izmenjen je član 164. Zakona kojim se propisuje postupak priznanja malog patenta.

Izmene u stavu 1. ovog člana sastoje se u propisivanju obaveze dostavljanja dokaza o izvršenim uplatama takse za ispravu o priznatom pravu i troškova objave podataka o priznatom pravu kao uslova za donošenje rešenja o priznanju malog patenta. Navedeni uslov istovetan je uslovu propisanom i za rešenje o priznanju patenta, a u skladu je sa dosadašnjom praksom nadležnog organa po ovom pitanju.

Članom 54. Predloga zakona izmenjen je član 165. Zakona kojim se propisuje ispitivanje priznatog malog patenta. Predloženim dopunom u stavu 6. ovog člana vrši se preciziranje ove odredbe imajući u vidu da se pravnosnažna odluka o oglašavanju ništavim malog patenta objavljuje i upisuje u Registar malih patenata.

Članom 55. Predloga zakona menja se član 166. Zakona kojim se propisuje pretvaranje prijave.

Predloženom izmenom ovog člana Zakona precizira se da je moguće pretvaranje iz prijave patenta u prijavu malog patenta ili dizajna kao i obrnuto kako bi se otklonile dileme u tumačenju važeće odredbe. Predložena izmena je u skladu sa praksom nadležnog organa.

Članom 56. Predloga zakona menja se član 168. Zakona zakona kojim se propisuju uslovi za upis u Registar zastupnika.

Članom 168. važećeg zakona propisani su uslovi za upis fizičkih i pravnih lica u Registar zastupnika koji vodi nadležni organ. U odnosu na važeće odredbe zakona, u pogledu uslova koje treba da ispunjavaju fizička lica za upis u registar, izmenama i dopunama zakona predviđa se pooštravanje kriterijuma dodavanjem uslova da lice nije osuđivano za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili za kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje poslova zastupnika.

Cilj koji treba da bude postignut ovim izmenama je unapređenje profesionalnosti i stručnosti rada zastupnika koji postupaju pred nadležnim organom. U pogledu uslova neosuđivanosti, navedeno uslovljavanje je poznato i u drugim evropskim zemljama sa sličnom tradicijom u oblasti zaštite intelektualne svojine (Češka, Poljska, Rumunija, Mađarska, Estonija) u čijim propisima je ovaj uslov slično definisan. St. 3-6. istog člana uvode se odredbe o stručnom ispitu koji je jedan od uslova za upis u Registar zastupnika.

Članom 57. Predloga zakona dodaju se čl. 168a i 168b kojima se propisuju uslovi i postupak upisa u Registar zastupnika, upis promena podataka upisanih u u Registar zastupnika, kao i produženje važenja upisa u Registar zastupnika.

Novim članom 168a propisuje se postupak upisa u Registar zastupnika i upisa promene podataka, kao i odluke nadležnog organa koje mogu biti donete u postupku po zahtevu za upis. Istim članom propisuje se i obaveza objavljivanja u službenom glasilu.

Novim članom 168b propisuje se postupak produženja upisa i predviđa obaveza lica koja su upisana u Registar zastupnika da obnavljaju upis u Registar zastupnika svake godine. Pored toga, propisuju se uslovi i postupak brisanja i ponovnog upisa lica u Registar zastupnika, kao i obaveza objavljivanja u službenom glasilu. Ovim članovima propisuju se odredbe u pogledu radnji vezanih za Registar zastupnika koje su regulisane Uredbom o upisu u Registar zastupnika koji vodi Zavod za intelektualnu svojinu ("Službeni list SRJ", broj 39/95).

Članom 58. posle člana 171. Zakona dodaju se glava XIXa i član 171a kojim se predviđa da nadležni organ obavlja i informaciono-obrazovne poslove, između ostalih pružanje obuka zainteresovanim licima i stručne pomoći organima nadležnim za prinudno sprovođenje prava intelektualne svojine, kao i pružanje usluge dijagnostike intelektualne svojine u privrednim subjektima. Sadržina ove odredbe proizlazi iz odredbe člana

31. stav 1. Zakona o ministarstvima ("Službeni glasnik RS", br. 44/14, 14/15, 54/15 i 96/15 - dr. zakon) kojim je propisano da nadležni organ obavlja informaciono-obrazovne poslove u oblasti zaštite intelektualne svojine. Za obavljanje ovih poslova, nadležni organ naplaćuje takse saglasno posebnim propisima kojima se uređuju administrativne takse.

Čl. 59-63. Predloga zakona su prelazne i završne odredbe koje uređuju način vođenja odgovarajućih registara, prestanak važnosti pojedinih odredaba zakona, početak primene odgovarajućih odredaba zakona, rok za donošenje podzakonskih propisa, kao i stupanje na snagu ovog zakona.

IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE ZAKONA

Za realizaciju ovog zakona nije potrebno izdvajanje finansijskih sredstava iz budžeta Republike Srbije.

V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Strategijom razvoja intelektualne svojine za period od 2018. do 2022. godine ("Službeni glasnik RS, broj 78/18) utvrđeni su glavni ciljevi ove sratategije. Kao jedan od glavnih ciljeva jeste i harmonizacija nacionalnog sa evropskim zakonodavstvom u oblasti intelektualne svojine. Donošenje Predloga zakona o patentima jedna od mera za ostvarivanje glavnog cilja. S tim u vezi, Akcionim planom za sprovođenje Strategije razvoja intelektualne svojine za period od 2018. do 2022. godine, predviđeno je utvrđivanje Predloga ovog zakona za decembar 2018. godine. Polazeći od navedenog, predlaže se da se Zakon o izmenama i dopunama Zakona o patentima donese po hitnom postupku.

Nedonošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima po hitnom postupku moglo bi da se odrazi na pozitivnu ocenu za Poglavlje 7 - Intelektualna svojina u godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Republike Srbije u pogledu sprovođenja prava intelektualne svojine.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine republike Srbije, 19.11.2018.