OBRAZLOŽENJE IZMENA ZAKONA O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA I ZAKONA O DOPRINOSIMA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE: Uvodi se porez na prihod za one koji rade u seoskom turizmu

Izmenama zakona o porezu na dohodak građana, koji je u skupštinskoj proceduri, uvodi se porez na prihod za one koji rade u seoskom turizmu. Ukoliko se poslanici slože, on će iznositi pet odsto prosečne mesečne zarade po zaposlenom u prethodnoj godini, pomnožen brojem pojedinačnih ležajeva, odnosno kamp parcela i odgovarajućim koeficijentom prema kategoriji turističkog mesta. Prihod će se oporezivati godišnje, poreznici će donositi rešenje o porezu koji će se plaćati kvartalno.

Izmene zakona donose se na inicijativu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. Kako je obrazloženo, imajući u vidu izmene zakona u oblasti ugostiteljstva i turizma, izmenama zakona o porezu na dobit uređuje se poreski tretman prihoda, koje ostvari fizičko lice od pružanja ugostiteljskih usluga u objektu domaće radinosti i objektu seoskog turističkog domaćinstva. Cilj zakona je suzbijanje nelegalnog rada u seoskom turizmu.

Izmenama pomenutog zakona predviđa se i da zaposleni neke kompanije, koja emituje hartije od vrednosti pri njihovoj kupovini, pod povlašćenim uslovima, budu oslobođeni od poreza na zarade. Cilj ovoga je da se poveća motivacija i odgovornost zaposlenih prema poslodavcima, a sve radi postizanja boljih poslovnih rezultata. To je istovremeno pomoć kompanijama u ranijoj fazi poslovanja, ili razvoja projekta, da privuku visokokvalifikovanu radnu snagu nudeći akcije umesto zarade ili bonusa.

Takođe, u slučaju da se korisnik stambenog kredita, koji se smatra problematičnim, i banka vansudski "poravnaju", prihod koji onaj koji je uzeo kredit ostvari po osnovu otpisa dela potraživanja biće izuzet od oporezivanja. Ova izmena se radi u cilju smanjenja problematičnih kredita.

I solidarna pomoć koja se daje pri rođenju deteta do visine prosečne zarade biće oslobođena od poreza na zaradu, a to se čini radi stvaranja uslova za povećanje nataliteta.

Izmenama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje smanjuje se stopa doprinosa za osiguranje za slučaj nezaposlenosti, sa 1,5 na 0,75 odsto. To praktično znači da je poslodavac oslobođen plaćanja dela doprinosa, koji se obračunava i plaća na teret poslodavca, odnosno na teret zarade, a da doprinos od 0,75 odsto, koji se plaća na teret zaposlenog, iz zarade, ostaje. Na taj način manje su fiskalno opterećeni prihodi po osnovu rada i smanjuju se troškovi poslovanja za poslodavce.

Izmenama istog zakona, a zbog izmene metodologije koju Republički zavod za statistiku primenjuje kod utvrđivanja prosečne zarade, a zbog utvrđivanja najniže i najviše mesečne osnovice doprinosa kao i najviše godišnje osnovice, menja se period za koji se koristi podatak o prosečnoj mesečnoj zaradi u Republici. Zato što su sada podaci o prosečnoj zaradi dostupni 55 dana po isteku meseca, za obračun osnovice koristiće se podatak o prosečnoj zaradi u periodu za prethodnih 12 meseci, počev od oktobra umesto novembra prema sadašnjem rešenju prema objavljenim podacima Republičkog zavoda za statistiku.