NACRTI ZAKONA O POREZIMA NA EMISIJE GASOVA SA EFEKTOM STAKLENE BAŠTE I NA UVOZ UGLJENIČNO INTENZIVNIH PROIZVODA: Elektroenergetski subjekti koji investiraju u zelene projekte mogu da ostvare poreski kredit do 80 odsto svoje obaveze. Uvoznici će plaćati u skladu sa emisijama ugrađenim u proizvodnju uvezene robe, ali će moći da koriste poreske kredite ako je u zemlji porekla već plaćena naknada za emisije

Ministarstvo finansija Vlade Republike Srbije saopštilo je da je pokrenulo javnu raspravu o Nacrtu zakona o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i Nacrtu zakona o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda - dva ključna zakona za zelenu tranziciju Srbije.

Ovi propisi imaju za cilj smanjenje zagađenja, unapređenje energetske efikasnosti i obezbeđivanje ravnopravnijeg položaja srpske industrije na domaćem i međunarodnom tržištu.

Takođe, oni uvode mehanizme koji će podstaći kompanije da ulažu u obnovljive izvore energije, zelenu gradnju i dekarbonizaciju industrije, pri čemu se očekuje da će doprineti čistijem vazduhu i smanjiti rizike po zdravlje građana, obezbediti fer uslove između domaćih proizvođača i uvoznika i približiti Srbiju evropskim klimatskim politikama i tržištu Evropske unije.

Cilj Ministarstva finansija, kao predlagača zakona, jeste da podrži kompanije koje ulažu u zelenu tranziciju i istovremeno zaštiti zdravlje građana i privredu.

Ključne novine su porez na emisije GHG koji se odnosi na velike industrijske emitere (cement, đubriva, gvožđe i čelik, aluminijum, energetika). Elektroenergetski subjekti koji investiraju u zelene projekte mogu da ostvare poreski kredit do 80 odsto svoje obaveze.

Takođe, porez na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda primenjuje se na uvoz gvožđa, čelika, cementa, đubriva i aluminijuma. Uvoznici će plaćati u skladu sa emisijama ugrađenim u proizvodnju uvezene robe, ali će moći da koriste poreske kredite ako je u zemlji porekla već plaćena naknada za emisije. Obaveza se odnosi samo na uvoznike koji uvoze više od pet tona obuhvaćenih proizvoda.

Ministarstvo je definisalo i šta dobijaju građani i privreda. Kako je ova obaveza već definisana propisima EU, a umanjuje se za iznos plaćen u Srbiji, sredstva koja bi završila u budžetu EU na ovaj način ostaju u Srbiji i koriste se za čistiju životnu sredinu i zdraviji život, više investicija u zelene projekte i energetsku efikasnost, jačanje konkurentnosti srpske industrije na EU tržištu i zaštitu domaćih proizvođača od nelojalne konkurencije iz uvoza.

Javna rasprava će trajati 20 dana i obuhvatiće dva okrugla stola i dva onlajn sastanka sa zainteresovanom javnošću, navodi se u saopštenju i dodaje da je predviđeno da zakoni počnu da se primenjuju od 1. januara 2026. godine.

Izvor: Vebsajt Vlade, 01.10.2025.
Naslov: Redakcija