ZAKON O NAUCI I ISTRAŽIVANJIMA: Neophodne izmene Zakona kako bi, od 1. januara 2024. godine, zaživeo novi sistem plata u nauci

Plata naučnog savetnika ubuduće bi trebalo da iznosi 151.200 dinara, plata višeg naučnog saradnika bila bi 126.200, zarada naučnog saradnika 107.000 dinara, dok bi plata za istraživača saradnika trebalo da bude 90.400 dinara. Uz korekcije zarada, novim predlogom Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja predviđeno je i ukidanje kategorija u nauci, kojih sada ima šest - od A1 do A6. Najmanje plate trenutno imaju oni koji su u A6 kategoriji i one su od 50.372 do 101.404.

Ubuduće će se plate određivati po zvanjima, a to znači jedna plata za jedno zvanje, kategorije neće postojati, pa se neće događati da neko sa višim zvanjem ima manju platu od kolege sa nižim zvanjem samo zato što je u drugoj kategoriji. Problem sa kategorizacijom, inače, traje od 2011. godine od kada naučnici nisu prebacivani iz jedne kategorije u drugu bez obzira na to što su u međuvremenu sticali viša zvanja.

Predlog je naučnoj zajednici predstavila ministarka dr Jelena Begović, a plan je da on zaživi od 1. januara 2024. godine.

Kako je rekla predsednica sindikata nauke dr Đurđica Jovović, novi sistem plata u nauci zasniva se na pet važnih principa:

- Prvi je uvođenje osnovnih zarada po zvanjima - jedna plata za jedno zvanje, drugi princip je povećanje najnižih plata, treći da plate neće biti smanjene, četvrti je postojanje finansijske motivacije za napredovanje u zvanjima, a peti je nagrađivanje najboljih, što podrazumeva konačno ukidanje kategorija koje su uvedene 2011. godine. Zbog toga što nije bilo nove evaluacije, više od 80 odsto istraživača je bilo oštećeno kada su u pitanju zarade.

Đurđica Jovović pojašnjava da je predlog ministarke da se najveće plate koje sada imaju istraživači u prethodnoj A1 kategoriji, "zalede", a da se ubuduće povećavaju plate istraživačima sa manjim platama iz nižih kategorija, dok ne dostignu taj najviši iznos.

Ona ističe da se Sindikat zalagao za neke od ovih principa godinama u pregovorima kako sa mnogim prethodnim ministrima, tako i sa premijerkom Brnabić.

- Kada je premijerka odbila zahtev da se plate istraživača zadrže u najvišoj kategoriji (A1/T1), za šta je tada bilo neophodno izdvojiti iz budžeta dodatne tri milijarde dinara i uvesti sistem osnovnih zarada po zvanjima, predstavnici Sindikata nauke su imali nove predloge, među kojima je bio i model sličan ovome koji je predložila ministarka Begović - kaže ona. - Ovaj model jeste, načelno, prihvatljiv za Sindikat, ali ostaje pitanje kako će se to u praksi primenjivati. Kako se radi o povećanjima koja idu iz budžeta, pitanje je kako će se to povećanje selektivno raspoređivati?

Đurđica Jovović ističe i da je ministarka najavila i uvođenje novog sistema stimulacije, odnosno nagrađivanje istraživača koji su postigli izuzetne rezultate u svom naučnom radu u prethodnom periodu.

- Zato će biti urađena nova evaluacija rezultata istraživača, a stimulacija za najbolje će iznositi 30 odsto na osnovnu zaradu po zvanjima - dodaje ona. - Na sastanku sa ministarkom se govorilo samo o novom sistemu plata za naučnike, ali su ostala otvorena pitanja finansiranja osoblja na institutima koje se ne bavi naučnim radom, kao i finansiranje materijalnih troškova neophodnih za naučnoistraživački rad.

Inače, naučna zajednica u Srbiji broji oko 12.000 istraživača što na institutima što na fakultetima, godinama je bila nezadovoljna sistemom obračuna plata, jer od 2011. godine nisu prebacivani u više naučne kategorije.

Novi sistem plata trebalo da počne da se primenjuje od 1. januara 2024. godine, ali je neophodno prethodno promeniti Zakon o nauci i istraživanjima ("Sl. glasnik RS", br. 49/2019).

- Verovatno će biti potrebno doneti i uredbu kojom bi se definisao novi sistem plata, kao i uvesti koeficijente za obračun osnovnih zarada po zvanjima i još mnogo detalja - kaže Đurđica Jovović.

Izvor: Vebsajt Novosti, Lj. Begenišić, 03.10.2023.
Naslov: Redakcija