ODLUKA O PRIVREMENIM MERAMA ZA BANKE KOJE SE ODNOSE NA STAMBENE KREDITE FIZIČKIM LICIMA: Rate za stambene kredite će biti manje od 10 do 25 odsto u odnosu na prethodnu

Građanima Srbije, koji otplaćuju stambene kredite po promenljivim kamatnim stopama, od ovog meseca rate će biti manje od 10 do 25 odsto u odnosu na prethodnu. Privremena mera NBS, kojom se ograničava visina maksimalne kamatne stope koju banke mogu da naplaćuju na 4,08 odsto primenjuje se od 1. oktobra. Ova odluka odnosi se na sve koji su pozajmice uzeli do 31. januara 2022. godine i važi do kraja 2024. Građani navode da su dobili informaciju od svojih banka kolika će im biti rata u narednom periodu, a umanjenja se kreću od 16 do 84 evra, za kredite koji su u proseku iznosili od oko 40.000 do 55.000 evra.

Bankar i finansijski konsultant Vladimir Vasić objašnjava da nova vrednost rata zavisi od toga kada je neko uzeo pozajmicu, kolika je bila rata i koliko je kredita otplaćeno.

- Suštinski sada će plaćati 10 do 25 odsto manje u odnosu na prethodnu ratu - navodi Vasić. - Od 154.000 stambenih kredita podignutih u Srbiji, više je od 95 odsto sa varijabilnom kamatnom stopom, a isključivo na njih se odnosi privremena odluka NBS o ograničenju rasta kamate.

On ukazuje da taj broj obuhvata i one koji imaju dve stambene pozajmice, i podseća da se mera važi samo za prvi kredit u jednoj banci. Ali, smatra da je to veoma mali procenat korisnika. Prema njegovoj oceni, iz ugla građana, odluka NBS je dobra, jer se niko nije nadao ovolikom rastu euribora. Značajna je, kako dodaje, i za finansijsku stabilnost.

- Ukoliko bi se trend rasta kamata nastavio i doveo veći broj građana u situaciju da nisu u mogućnosti da ga otplaćuju, banke bi morale da aktiviraju mehanizam prodaje nekretnina, a to nije dobro, niti je to posao banaka, i oduzimanje stanova bi dovelo u pitanje njihovu reputaciju - navodi Vasić. - Sa druge strane, odnosno sa stanovišta ekonomije i tržišta, najbolji je mehanizam ponude i tražnje. Zato je dobro što je ovo privremena mera. Nadam se da će doći do stabilizacije i da će posle 15 meseci tržišni mehanizam ponovo početi da deluje.

Objašnjavajući zašto se odluka NBS odnosi na stambene kredite odobrene do 31. jula 2022. godine, Vasić navodi da je taj datum uzet jer je od tada počela oštrija monetarna politika, značajnije oscilacije kamata i smatra se da su oni koji su se od tog perioda odlučivali za pozajmicu svesno ušli u rizik u okolnostima kada je izvesno da kamatne stope rastu. On podseća da cena novca na tržištu raste kao posledica kovida i dodatnog štampanja i ubacivanja novca, kako bi se poreknula potrošnja, što je na kraju pokrenulo inflaciju, a što se prelilo na sve koji imaju kredite.

Svako ima mogućnost da bira fiksnu, varijabilnu ili kombinovanu kamatnu stopu. Kod kombinovane kamate, gde građani u jednom periodu otplaćuju fiksnu, a u drugom varijabilnu, ukoliko klijent trenutno otplaćuje pozajmicu po varijabilnoj, takva kamata ne može biti viša od 4,08 odsto. Ukoliko korisnik kredita trenutno otplaćuje kredit po fiksnoj kamatnoj stopi, nije predviđeno zamrzavanje takve kamate. Za stambene kredite sa fiksnom kamatom koji se odobravaju u periodu primene odluke NBS, ona ne može da bude viša od 5,03 odsto. Takođe, za ugovaranje novih stambenih pozajmica s promenljivom kamatom, marža banke ne može biti viša od 1,1 odsto tokom važenja mere NBS.

Prema rečima finansijskog konsultanta Vladimira Vasića, moglo bi da se desi da će u ovoj situaciji, tokom primene mere NBS koja ograničava visinu kamatnih stopa, bankari nastojati da deo izgubljenog profita nadoknade.

- To bi mogli da urade kroz poskupljenje drugih proizvoda, kao što su, na primer, gotovinski krediti, dozvoljeni minus ili naknade banaka - navodi Vasić. - Isto kao što se dešava kada je u pitanju roba, pa trgovci i proizvođači gubitke na jednoj strani pokrivaju poskupljenjem na drugoj.

Izvor: Vebsajt Novosti, E.B.T. - M.S., 03.10.2023.
Naslov: Redakcija