NACRTI ZAKONA O ELEKTRONSKIM MEDIJIMA I O JAVNOM INFORMISANJU I MEDIJIMA: Predviđeno da država može da osniva pravna lica (koja mogu biti izdavači medija), ali ona ne smeju biti korisnici državne pomoći i ne mogu se baviti delatnostima od javnog interesa

Odredbe koje regulišu nadležnost Saveta za štampu u postupku dodele budžetskih sredstava medijima, kao i to ko može biti izdavač medija dve su glavne tačke sporenja između pojedinih medijskih organizacija i predstavnika Vlade kada se radi o Nacrtu zakona o javnom informisanju i medijima koji je trenutno u postupku javne rasprave. Ukoliko se odredbe koja regulišu ko može da bude izdavač medija usvoje onako kako je predviđeno u nacrtu, to bi moglo da znači povratak države u vlasništvo medija - samo posredno, poruke su sa panela “Šta nam donose novi medijski zakoni”.

Panel rasprava o novim nacrtima medijskih zakona je održana u Beogradu, a organizovala ga je Koalicija za slobodu medija.

Kako je na panelu objasnio advokat Veljko Milić, predlog ministarstva je da država može da osniva pravna lica (koja mogu biti izdavači medija), samo ta pravna lica ne smeju biti korisnici državne pomoći i ne mogu se baviti delatnostima od javnog interesa.

“Drugim rečima to (izdavači medija) ne mogu biti javna preduzeća, a sva druga pravna lica koja država osniva mogu biti izdavači medija”, rekao je Milić koji je bio i član radne grupe za izradu nacrta zakona.

On navodi da slična situacija postoji i sada kada su u pitanju mediji čiji su izdavači ustanove čiji su osnivači nacionalni saveti nacionalnih manjina. Prema njegovim rečima to su mediji koji trpe najveći pritisak od strane osnivača zbog toga što osnivač ustanove imenuje organe upravljanja izdavača medija.

“Ista situacija će biti ukoliko ovakva odredba prođe, država će imenovati organe upravljanja izdavača medija i preko njih imati apsolutnu kontrolu nad medijima”, rekao je Milić.

Milić je podsetio da država, pre nekih desetak godina, odlučila da se povuče iz medija, da je sprovedena privatizacija medija, te ostalo još nekoliko medija da se privatizuje.

“Sada se taj pravac napušta, država ponovo želi da se vrati u medije, to nije propisano ni medijskom strategijom, ni akcionim planom za primenu medijske strategije”, rekao je on.

Vlasništvo medija, da li država treba ili ne treba da bude vlasnik medija, je glavno pitanje kada su u pitanju predložena zakonska rešenja, ocenio je Slobodan Georgiev, direktor vesti, TV Nova S.

“Država je rekla pre deset godina ’mi nećemo biti vlasnici medija” i to su svi podržali, svi su tome aplaudirali. Onda je država nastavila da bude vlasnik medija, da osniva nove medije, da pravi nove televizije, portale, novine, kupuje televizije”, rekao je Georgiev.

Prema njegovim rečima, tema bi trebalo da bude i “kakve medije hoćemo i da li su takvi mediji mogući u zemlji gde se Vlada ne pridržava zakona, institucije se ne pridržavaju zakona, ne sprovode zakon i krše zakon”.

“Onda u jednom trenutku kažu ’takva je situacija, hajde sve to da legalizujemo’. Sada je ovo to - treba da legalizujemo jedno nelegalno stanje”, rekao je Georgiev.

Nacrt zakona o javnom informisanju u medijima, između ostalog, sadrži i poglavlje koje reguliše sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja radi ostvarivanja javnog interesa. Tu se predlaže da jedan od kriterijuma za ocenu projekata bude i to u kojoj meri se medij putem koga će biti realizovan projekat pridržava profesionalnih i etičkih standarda.

Taj kriterijum (pridržavanje etičkih i profesionalnih standarda) bi se dokazivao pribavljanjem podataka od nadležnih tela da u godini koja prethodi konkursu nije izrečena mera od strane regulatornog tela u slučaju elektronskih medija, ili da nije donet akt samoregulatornog tela Saveta za štampu (za štampane i onlajn medije koji su prihvatili njegovu punu nadležnost) a kojima je utvrđeno da je konkretni medij prekršio zakonske odredbe, odnosno standard profesionalne etike.

“Savet za štampu je unet u zakon, ali na takav način da praktično obesmišljava potpuno, ne samo ono što smo hteli kada smo predložili da Savet bude u zakonu, nego i smisao odredbe koja se ticala toga da novac građana država ne treba da deli onima koji nisu u stanu da poštuju profesionalne standarde. To je bila ideja sa kojom smo mi predložili da Savet za štampu bude u zakonu i da se od nas traži informacija o tome da li je neko kršio kodeks u proteklih godinu dana”, rekla je Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu.

Novaković je navela da rešenje koje sada postoji u nacrtu zakonu glasi da će se podaci od Saveta za štampu tražiti samo za one medije koji prihvataju nadležnost Saveta za štampu.

“To znači da će mediji koji prihvataju nadležnost morati da poštuju kodeks - inače neće dobiti novac, dok ovi drugi mogu da kažu da ne priznaju nadležnost i da mogu krše kodeks potpuno nekažnjeno”, rekla je Novaković.

Predsednica Evropske federacije novinara Maja Sever je navela da Evropa izrazito igra na ulogu saveta za štampu i medijskih veća.

“Evropa nas u Hrvatskoj sve vreme pokušava da edukuje i pomogne nam kako bi uspostavili takvo telo, jer se smatra da bi to moglo da relaksira pritisak od slapp tužbi”, rekla je ona.

Ona navodi da je to (saveti za štampu, medijska veća) važno mesto u svakom medijskom okruženju i da slabiti takvo telo i njegovu nezavisnost, sigurno nije evropski smer.

Izvor: Vebsajt Nova ekonomija, Nevena Petaković, 03.10.2023.
Naslov: Redakcija