VLADA RS: Utvrđeni predlozi zakona o budžetu za 2024. godinu, o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva i o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju

Vlada Republike Srbije usvojila je na sednici Predlog zakona o budžetu za 2024. godinu, kojim su predviđeni ukupni prihodi i primanja u državnoj kasi u iznosu od 2.040,9 milijardi dinara, što je za 136,9 milijardi dinara, odnosno 7,2 odsto, više u odnosu na iznos prihoda koji je predviđen rebalansom budžeta za ovu godinu.

Predloženi budžet je razvojni, što podrazumeva nastavak visokih ulaganja u kapitalne investicije i izgradnju auto-puteva, brzih pruga, škola, bolnica, kao i nastavak politike povećanja plata i penzija i zaštite životnog standarda građana.

Ovim predlogom je predviđen fiskalni deficit budžeta od 197 milijardi dinara, što je 2,2 odsto BDP i što je niže od planiranog deficita za ovu godinu, koji je rebalansom projektovan na 2,8 odsto BDP.

Projektovana stopa privrednog rasta za 2024. godinu, prema proceni Ministarstva finansija, iznosi 3,5 odsto BDP. Javni dug sektora države projektovan je na 51,7 odsto BDP u 2024. godini, što je daleko manje od 60 odsto, koliko je dozvoljeno sporazumom iz Mastrihta.

Takođe, srednjoročni fiskalni okvir predviđa postepeno smanjenje deficita sektora države na nivo od 1,5 odsto BDP u 2026. godini i pad učešća javnog duga na 50 odsto BDP.

Predlogom budžeta predviđeno je da, počev od 1. januara 2024. godine, penzije u Srbiji budu veće za 14,8 odsto, plate u javnom sektoru za 10 odsto, a minimalna zarada za 17,8 odsto.

Takođe, kako se teret povećanja minimalne zarade ne bi u potpunosti preneo na poslodavce, od 1. januara 2024. godine planirano je povećanje neoporezivog dela bruto zarade za 15,1 odsto, sa 21.712 na 25.000 dinara.

Na nivou sektora države je za kapitalne investicije opredeljeno 598,8 milijardi dinara, odnosno 6,8 odsto BDP.

Članovi Vlade usvojili su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju, kojim je predloženo da izabrani lekar po pravilu utvrđuje privremenu sprečenost za rad do 30 dana, umesto dosadašnjih 60 dana, a da nakon toga, privremenu sprečenost utvrđuje prvostepena lekarska komisija RFZO-a.

Takođe, ostavljena je mogućnost da izabrani lekar može da utvrdi privremenu sprečenost za rad i do 60 dana, i to kod osiguranika obolelih od malignih bolesti, onih koji su privremeno sprečeni za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, osoba sa invaliditetom i kod neposredno obavljenih hirurških intervencija, osim u slučaju kada je ta intervencija obavljena u dnevnoj bolnici.

Predloženim izmenama i dopunama, pitanje utvrđivanja privremene sprečenosti za rad biće racionalnije i efikasnije uređeno, a mogućnosti zloupotrebe značajno umanjene, što će doprineti ekonomičnijem raspolaganju sredstvima obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Na sednici je usvojen i Predlog zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva, kojim se usklađuje način vođenja te dokumentacije i evidencije u elektronskoj formi.

Nova zakonska rešenja predviđaju gde, na osnovu čega, kako i u kom obliku se vodi zdravstvena dokumentacija i evidencije, koji su izuzeci od propisanog pravila, ko je odgovoran za tačnost unesenih podataka, kao i obaveza zdravstvenog radnika odnosno zdravstvenog saradnika da u postupku vođenja zdravstvene dokumentacije i evidencija poštuje najviše standarde ljudskih prava i bezbednosti pacijenta, kao i tajnost podataka.

Precizirano je šta je zdravstveni karton, stomatološki karton, ko ga vodi, ko unosi podatke u karton i u koje softversko rešenje, kao i ko je odgovoran za tačnost podataka koji se nalaze u zdravstvenom kartonu.

U elektronskoj formi vodiće se i evidencije o imunizaciji, vođenje protokola, istorija bolničkog lečenja i drugo.

Na sednici je usvojen i izmenjen i dopunjen Predlog zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, kojim se, između ostalog, predlaže povećanje maksimalne površine obrađenog poljoprivrednog zemljišta sa 20 na 100 hektara za koje može da se ostvari pravo za osnovne i proizvodno vezane podsticaje za biljnu proizvodnju.

Takođe, ovim izmenama povećan je minimalni iznos premije za mleko sa deset na 15 dinara, kao i minimalni iznos za osnovne podsticaje po površini biljne proizvodnje sa 6.000 dinara na 12.000 dinara.

Izmene zakona predviđaju i mogućnost da lice koje obrađuje poljoprivredno zemljište koje nije u njegovom vlasništvu, prijavi nadležnom ministarstvu katastarske parcele koje obrađuje, a koje nisu upisane u njegovom poljoprivrednom gazdinstvu.

Izvor: Vebsajt Vlade, 05.10.2023.
Naslov: Redakcija