Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O OZAKONJENJU OBJEKATA: Zakon nije zaustavio gradnju bez dozvola, iako je od novembra 2015. godine divlja gradnja krivično delo sa zaprećenom zatvorskom kaznom do pet godina. Nema podataka da su sudovi doneli presude čak ni sa blažim sankcijama


Čak i kada inspektori urade sve što zakon predviđa, zatvore gradilište na kome je počela bespravna gradnja, izdaju rešenje o obustavi radova, rušenju do tada sazidanog, pa i podnesu krivičnu prijavu protiv investitora - nije retka situacija da se radovi nastave.

Tako u Srbiji i dalje niču nelegalni objekti, paralelno sa raspravama između inspekcija, policije, komunalne policije i tužilaštava o tome u čijoj je nadležnosti da tu pojavu zaustavi. Iako je gradnja bez papira od novembra 2015. godine krivično delo sa zaprećenom zatvorskom kaznom do pet godina, nema podataka da su sudovi doneli presude čak ni sa blažim sankcijama.

- Novi Zakon o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015 - dalje: Zakon) ništa nije izmenio. Bez papira se gradi na sve strane, pa i u područjima sa prvim i drugim stepenom zaštite. Prema nekim procenama, u Srbiji je u poslednje dve godine od kada su uvedene nove procedure, otvoreno oko 10.000 nelegalnih gradilišta. Tačno je da sada građevinski inspektori u većini slučajeva izađu na teren, urade zapisnik i proslede tužilaštvu. E, tu je kraj. Niti tužilaštvo, niti sudovi rade na tim predmetima. Ne znam ni da je policija privela ikoga ko je počeo da gradi bez dozvole, da je određen istražni pritvor do 30 dana, ne znam ni da je iko osuđen zbog bespravne gradnje, a da jeste, čulo bi se i sigurno je da bi ostali razmislili pre nego što krenu da rade bez dozvola - kaže Goran Rodić, predsednik Građevinske komore Srbije i dodaje da je problem još i širi, jer na tim objektima rade neprijavljeni radnici, ugrađuju se materijali sa crnog tržišta, kupci u krajnjoj liniji ne dobijaju kvalitet koji su platili.

Posredno, da nemaju mehanizam koji bi efikasno zaustavio one investitore koji posle posete inspekcije skinu traku sa oznakom "zatvoreno gradilište" priznaju i lokalne samouprave. Nedavno se pisalo o dva takva slučaja u Beogradu, a iz Sekretarijata za inspekcijske poslove Grada Beograda daju detaljnu informaciju prema kojoj su u postupku nadzora, obavljenog po prijavi građana, izvršene gotovo sve zakonom predviđene mere. Ali, u postupku izvršenja, dolazi do zastoja. U Sekretarijatu objašnjavaju da postupak izvršenja treba da sprovede organ koji je doneo rešenje o uklanjanju.

- Republička, gradska i opštinske građevinske inspekcije sprovode uklanjanje objekta u skladu sa svojim planom i programom uklanjanja i odgovaraju za njegovo izvršenje. Plan i program uklanjanja se sačinjava kvartalno, na nivou Republike, pokrajine, grada i opštine - navodi se u odgovoru Sekretarijata.

Problem je, međutim, što u međuvremenu objekat koji je počeo da se gradi bez dozvole dođe pod krov, i tada se lokalne vlasti teže odlučuju na rušenje. U Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je ranije rečeno da investitor koji je počeo da gradi bez papira, nema šansu da dobije građevinsku dozvolu za taj objekat. Činjenica je i da takve zgrade bez papira ne mogu biti legalizovane, jer se u taj postupak ulazi jedino ako je gradnja bila okončana do momenta donošenja novog Zakona. A ipak se i dalje gradi. Budućnost kupaca tih stanova koji, ako se primenjuje Zakon, ne mogu da budu ni uknjiženi, za sada nije u fokusu državnih organa.

Izvor: Vebsajt Danas, Mirjana N. Stevanović, 04.10.2017.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija