REFORMA PRAVODUĐA: Domaće zakonodavstvo najvećim delom usaglašeno sa standardima Saveta Evrope i Evropske unije, ali je problematična primena u medijima, sudstvu i tužilaštvu
Domaće zakonodavstvo je najvećim delom usaglašeno sa standardima Saveta Evrope i Evropske unije, ali je problematična primena u medijima, sudstvu i tužilaštvu, ocenila je docentkinja Fakulteta političkih nauka u Beogradu Jelena Surčulija Milojević.
Ona je, na treningu za novinare i predstavnike pravosuđa "Medijsko izveštavanje o sudskim postupcima" u Kragujevcu, ukazala da mali broj medija poštuje pretpostavku nevinosti, odnosno da niko nije kriv dok se to ne dokaže.
"Imate situacije gde naše sudstvo i tužilaštvo treba da počnu da primenjuju zakone i standarde Saveta Evrope već u prvoj instanci i da nema potrebe da uopšte ide ka Apelacionom sudu, na primer kada je u pitanju ograničenje slobode izražavanja", rekla je Jelena Surčulija Milojević.
Prema njenim rečima, potrebno je da se smanji broj predstavki koje iz Srbije idu pred Evropski sud za ljudska prava.
"Prema bazi podataka Evropskog suda za ljudska prava, ima više od 400 slučajeva gde je Srbija bila jedna od strana, a više od polovine se odnosilo na pravo na pravično suđenje i dugotrajnost naših sudskih postupaka. Skoro sve te postupke u vezi sa dužinom sporova Srbija je izgubila, odnosno donete su 193 odluke u kojima je utvrđeno da postoji povreda prava na pravično suđenje", rekla je ona.
Navela je da se u praksi smatra da je to pravo ugroženo ako postupak traje duže od šest godina, a u izuzetnim slučajevima i kraće. "Postoje situacije u kojima su našu sudovi počeli da primenjuju određene standarde Saveta Evrope, ali tek u poslednje tri godine. Nama se sada vraćaju oni slučajevi koji su odlazili pred Evropski sud za ljudska prava pre 10 do 15 godina", ukazala je Jelena Surčulija Milojević.
Ona je objasnila da postoje određeni segmenti gde je sudska praksa Srbije dijametralno suprotna sudskoj praksi Saveta Evrope i Evropskog suda za ljudska prava.
"Na primer kada je u pitanju kleveta ili zaštita časti i ugleda, postoje presude naših Apelacionih sudova koje kažu da je ugled i čast nekoga ko je na javnoj funkciji značajnija nego običnog građanina ili da se privatnost ne može ograničiti nekom ko je na vlasti u odnosu na običnog građanina, a evropska praksa je potpuno obrnuta u određenim situacijama", rekla je ona.
Advokat Miloš Stojković je rekao da su predstavnici Saveta Evrope, OEBS-a koji se bave slobodom štampe, uočili u Srbiji i drugim zemljama "mlade" demokratije negativnu pojavu u medijima, diskreditujuće kampanje protiv javnih ličnosti, novinara, glumaca, predstavnika nezavisnih institucija.
"Primećeno je da je broj takvih kampanja u medijima porastao u poslednjih nekoliko godina, a metama takvih napada je preostalo da svoja prava potraže u parničnom postupku", ukazao je Stojković.
Dodao je da se radi o opasnoj pojavi koja ugrožava slobodu izražavanja, navodeći da su posledice ugrožavanje nečije bezbednosti, otkaz na poslu i itd.
Članica Komisije za žalbe saveta za štampu Tamara Skrozza ukazala je da je od slučaja ubistva jedne pevačice u aprilu 2016. godine za 100 odsto "skočio" broj tekstova u kojima je prekršen Kodeks novinara Srbije.
"Godinu i po dana traje kršenje svih mogućih profesionalnih standarda kada je reč o toj porodici, a iz dana u dan se podiže lestvica. Ne poštuje se pretpostavka nevinosti, menjale su se osobe koje su navodno ubica, kršenje privatnosti maloletnog lica, a nekoliko dana ranije najavljeno je hapšenje supruga ubijene pevačice", ukazala je Tamara Skrozza.
Izvor: Vebsajt Beta, 03.10.2017.Naslov: Redakcija