Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

REVIZORSKI SUD EU: PRETPRISTUPNA POMOć EU (IPA) DRžAVAMA ZAPADNOG BALKANA DOPRINELA JAčANJU ADMINISTRATIVNIH KAPACITETA, ALI SE PODRšKA VLADAVINI PRAVA I REFORMI JAVNE UPRAVE KROZ IPA PROJEKTE POKAZALA DELIMIčNO ODRžIVOM


Pretpristupna pomoć EU (IPA) je pozitivno doprinela jačanju administrativnih kapaciteta država korisnica, ali se podrška vladavini prava i reformi javne uprave kroz IPA projekte pokazala delimično održivom. Ovo su zaključci izveštaja Evropskog revizorskog suda o uticaju pretpristupne pomoći EU (IPA) za period od 2007. do 2013. godine na jačanje administrativnih kapaciteta država Zapadnog Balkana.

Na ocenu polovične održivosti projekata uticali su nedovoljna opredeljenost resursa, loša koordinacija i nedostatak političke volje država korisnica, kao i pristup Komisije, kod kojeg je izostalo jasnije uslovljavanje pre odobravanja ugovora.

Milena Lazarević, programska direktorka Centra za evropske politike objašnjava da su za pojedine države koje su već otvorile pristupne pregovore, kao što su Crna Gora i Srbija, rezultati održiviji u smislu bolje pripremljenosti za pravosudnu reformu.

 "Za razliku od oblasti vladavine prava, projekti u sektoru reforme javne uprave uopšteno su ocenjeni kao održivi i pored nepovoljnih uslova u ovim državama, kao što je recimo politizacija javne službe", kaže Milena Lazarević.

Srbija je pokazala najbolje apsorpcione kapacitete, sa učinkom od oko 80% iskorišćenih sredstava, ali se pokazalo i da su IPA sredstva bolje iskorišćena kada njima upravlja Evropska komisija. Ipak, izveštaj je izneo i kritike na način na koji je Komisija postavila ciljeve u oblasti vladavine prava, za koje tvrdi da nisu bili dovoljno precizni i merljivi, što samim tim otežava praćenje ostvarenja napretka u ovoj oblasti kroz realizovane IPA projekte.

Ovaj izveštaj možemo posmatrati kao jednu u nizu opomena i sredstvo za pritisak prema državama kandidatima da se intenzivnije pozabave administrativnim kapacitetima kao kriterijumom za članstvo u EU.

 "Sa jedne strane, od razvijenosti administrativnih kapaciteta zavisi sposobnost korišćenja pretpristupnih fondova, sa druge strane, ovi kapaciteti predstavljaju neku vrstu lakmus papira za buduće upravljanje znatno većim strukturnim fondovima EU nakon pristupanja u članstvo", objašnjava Lazarević.

Jedino sa ojačanim kapacitetima domaće uprave Srbija će uspešno moći da upravlja Evropskim strukturnim i investicionim fondovima za budžetski period 2014-2020, među koje spada i IPA II, kao i da ostvari "dugoročnu korist od pristupanja u članstvo, koja će značiti i zadovoljstvo građana kvalitetom usluga i postupanjem uprave uopšte", naglašava Lazarević.

Izvor: Vebsajt EurActiv, 05.10.2016.