RADNA GRUPA ZA IZMENU USTAVA PREDLOŽILA NIZ REŠENJA KOJIMA BI SE OTKLONIO UTICAJ IZVRŠNE I ZAKONODAVNE VLASTI NA SUDSKU, POSEBNO KADA JE U PITANJU SASTAV VISOKOG SAVETA SUDSTVA, IZBOR SUDIJA I PREDSEDNIKA SUDOVA I STATUS SUDIJA

Ministar pravde Nikola Selaković rekao je u Vrnjačkoj Banji, na otvaranju Godišnjeg savetovanja sudija "Sudijski dani 2014". da je ključ reforme pravosuđa u našoj spremnosti i želji da se menjamo na bolje.

Selaković je ukazao da je jedan od ključnih zajedničkih zadataka Vrhovnog kasacionog suda, koji je organizator savetovanja i Ministarstva pravde unapređenje informacionih tehnologija i uspostavljanje elektronskog pravosuđa.

• Za to je, kako je naveo, potrebno savlađivanje specijalnih veština i kada su pitanju nosioci pravosudnih funkcija i kada je reč o sudijskim pomoćnicima ali i administrativnom osoblju.
• "Slična situacija je i u pogledu uvođenja programskog budžeta i prelaska punih budžetskih nadležnosti na Visoki savet sudstva. Ovi procesi će, pored stručnog usavršavanja u oblasti finansija, analitike i strateškog planiranja, zahtevati i značajno viši nivo finansijske discipline sudova, naveo je Selaković.

U tom kontekstu, kako je napomenuo, jedan od prioritetnih zadataka je unapređenje naplate sudskih taksi.

Selaković je istakao da je stalno stručno usavršavanje jedan od bitnih preduslova napredovanja sudija.

"Ovo je nužno u situaciji kada je jasno da nisu svi spremni da se prilagođavaju promenama i kada neretko postoji 'tihi otpor' sudija u momentima kada je potrebno savladati i primeniti nova zakonska rešenja", naglasio je Selaković.

Ministarstvo pravde će, kako je naveo, uložiti maksimalne napore da u budućnosti bude ostavljan razumno dug rok za obuku i prilagođavanje novim pravnim institutima, pre početka primene zakona kojima se oni uvode.

Međutim, kako je naglasio, mora biti jasno da oni koji promene i stalno usavršavanje ne žele, nemaju prava da sputavaju one koji žele da rade na sebi zarad dobrobiti, kako građana, tako i njih samih, ali i društva u celini.

Selaković je istakao da takvo postupanje nije pitanje samo Ustava i zakona, već i profesionalne etike ličnog morala i osećaja odgovornosti svakog pojedinca za sudbinu generacija koje dolaze.

• Predsednik Vrhovnog kasacionog suda i Visokog saveta sudstva Dragomir Milojević istakao je da je nezavisnost sudstva ključna za dobro pravosuđe koje sudi bez uticaja izvršne vlasti.

Zbog toga, je kako je naveo, radna grupa za izmenu Ustava, predložila niz rešenja kojima bi se otklonio uticaj izvršne i zakonodavne vlasti na sudsku, posebno kada je u pitanju sastav Visokog saveta sudstva, izbor sudija i predsednika sudova i status sudija.

On je takođe apelovao na sudove da štite prava građana, rešavaju stare predmete, a založio se i za izmene Zakona o izvršenju i obezbđenju kojima bi se postigla veća efikasnost izvršnih postupaka.

Milojević je podsetio i da koreni prava u Srbiji sežu od Svetog Save i njegovog Nomokanona izdatog u vreme engleske Magna Carte Libertatum, što govori o njenoj više vekovnoj posvećenosti pravu i pravdi.

Godišnje savetovanje sudova u Srbiji "Sudijski dani 2014", koje se održava u Vrnjačkoj Banji od 5. do 7. oktobra, počelo je himnom "Bože pravde", koju je izvela operska diva Jadranka Jovanović.

Predsednik Odbora za pravosuđe Petar Petrović pozdravio je učesnike skupa u ime Narodne Skupštine Srbije i poželeo im upešan rad.

Obećao je da će se truditi da svi zakoni koje predlaže ministarstvo pravde, ali i drugi predlagači, usvajaju tako da budu "razumni za primenu i da sudije mogu da njima štite pravo i prava građana".

Učesnike skupa su pozdravili i zamenik predsednika Ustavnog suda Goran Ilić, zaštitnik građana Saša Janković, državni pravobranilac Snježana Prodanović, kao i predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević.

Takođe i predsednica Vrhovnog suda Crne Gore Vesna Medenica, sudija Vrovnog suda BIH Vojislav Dimitrijević, sudija Vrhovnog suda Republike Srpske Lidija Taseva.

Svečanom otvaranju prisustvovali su i gosti iz Makedonije, diplomatskog kora, Evropske unije, tužilaštva, advokature i drugi.

Savetovanju prisusrvuje oko 1.000 sudija, tužilaca, advokata iz Srbije, kao i gosti iz inostranstva.

Naredna tri dana učesnici skupa će razmotriti pitanja od važnosti za ostupanje sudova i sudsku praksu iz krivične, građanske, upravne i prekršajne materije.