U PRIPREMI NACRT ZAKONA O STAROM SAJMIŠTU: Tekstom Nacrta zakona baviće se ubuduće republička komisija, koja će biti formirana u naredne dve nedelje. Posle toga znaće se i koje ministarstvo će zvanično biti predlagač ovog "leks specijalisa". Na Sajmištu neće postojati tri muzeja, kao što se spekulisalo, već jedna krovna institucija. Pod njom će biti muzeji Holokausta i romskog stradanja, koji će imati autonomiju - posebne direktore i podračun, kao i svoje programe, ali neće biti zasebna pravna lica

Pitanje memorijalnog kompleksa na Starom sajmištu, u kome je tokom Drugog svetskog rata stradalo oko 11.000 Srba, skoro 7.000 Jevreja i nekoliko stotina Roma, prebačeno je sa gradskog na republički nivo.

Tekstom Nacrta zakona o Starom sajmištu i Memorijalnim kompleksom ustanove baviće se ubuduće republička komisija, koja će biti formirana u naredne dve nedelje. Posle toga znaće se i koje ministarstvo će zvanično biti predlagač ovog "leks specijalisa".

Tekst zakona završen je početkom leta i očekuje se da on do kraja jeseni ode na javnu raspravu. Kako je potvrdio episkop slavonski Jovan Ćulibrk, predsednik aktuelne Komisije za Sajmište, koja se do sada bavila ovim pitanjem, njen sledeći sastanak zakazan je za 23. septembar 2017. godine:

- Sajmište je od početka tretirano kao gradski problem, mada je ono mnogo više od toga, što se vidi i iz teksta Nacrta zakona. Kako se posao oko donošenja zakona primakao kraju, logično je da on pređe na republički nivo. -

Prema zakonu, na Sajmištu neće postojati tri muzeja, kao što se spekulisalo, već jedna krovna institucija. Pod njom će biti muzeji Holokausta i romskog stradanja, koji će imati autonomiju - posebne direktore i podračun, kao i svoje programe, ali neće biti zasebna pravna lica. Na prošlonedeljnoj sednici Komisije za Staro sajmište formirano je i Međunarodno savetodavno telo, koje će pomoći u osmišljavanju budućeg izgleda Memorijalnog kompleksa. Na čelu je Efraim Zurof, direktor centra "Simon Vizental".

- Uloga ovog tela je da pomogne da naš budući memorijal bude deo svetske mreže memorijala, kao i da bude u skladu sa međunarodnim standardima - kaže episkop Jovan.

U prethodne tri godine Grad Beograd iselio je Centralnu kulu na Sajmištu, popisao legalne i nelegalne korisnike u drugim paviljonima, raspisao konkurs za idejni projekat za Centralnu kulu... Kada "leks specijalis" stupi na snagu, počeće i eksproprijacija zemljišta za memorijalni kompleks.

Izvor: Vebsajt Novosti, V. C. S., 04.09.2017.
Naslov: Redakcija