NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PREDŠKOLSKOM VASPITANJU I OBRAZOVANJU: Mišljenje Poverenice za zaštitu ravnopravnosti o Nacrtu zakona
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je 2. avgusta 2017. godine, dostavilo Povereniku za zaštitu ravnopravnosti Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, sa Obrazloženjem, radi pribavlјanja mišlјenja. Postupajući po ovom zahtevu, Poverenica daje mišlјenje o pojedinim odredbama Nacrta zakona, koje su relevantne sa aspekta delokruga rada Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Ustav Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 - dalje: Zakon) zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije ("Sl. glasnik RS", br. 22/2009), koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državlјanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavlјenim ličnim svojstvima. Odredbama člana 4. propisano je načelo jednakosti tako što je regulisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbama člana 19. propisano je da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposoblјavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom, kao i da je zabranjeno licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili isklјučiti ih iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavlјati ih i na drugi način nepravedno praviti razliku i nejednako postupati prema njima. Takođe, relevantne su i odredbe člana 22. kojima je propisano da svako dete ima jednaka prava i zaštitu u porodici, društvu i državi, bez obzira na njegova/njena lična svojstva ili lična svojstva roditelјa, staratelјa i članova porodice.
Republika Srbija preuzela je određene obaveze ratifikacijom međunarodnih konvencija – Konvencije o pravima deteta, tj. Zakonom o ratifikaciji konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta ("Sl. list SFRJ - Međunarodni ugovori", br. 15/90 i "Sl. list SRJ - Međunarodni ugovori", br. 4/96 i 2/97) koja u čl. 23. i 28. utvrđuje jednakost dece sa smetnjama u razvoju sa ostalom decom i pravo na obrazovanje za svu decu.
Razmatrajući dostavlјeni tekst Nacrta zakona Poverenica najpre ukazuje na odredbu člana 7. stav 6. Nacrta zakona kojim se uređuje evidencija o detetu i propisuju podaci na osnovu kojih se određuje socijalni status deteta. Između ostalih podataka, traži se i podatak o bračnom statusu roditelјa. U vezi sa tim, Poverenica ukazuje na odredbe člana 62. Ustava, člana 4. stav 2. Porodičnog zakona ("Sl. glasnik RS", br. 18/2005, 72/2011 - dr. zakon i 6/2015), kao i člana 27. Zakona o ravnopravnosti polova ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009) i položaj koji vanbračna zajednica ima, te predlaže da se u navedenom članu izmeni ovaj uslov, odnosno omogući da i dete čiji su roditelјi u vanbračnoj zajednici ima mogućnost da to naglasi.
Dalјe, Poverenica ukazuje na član 20. Nacrta zakona kojim je propisano da za decu na bolničkom lečenju predškolska ustanova organizuje ostvarivanje programa vaspitno – obrazovnog rada u odgovarajućim zdravstvenim ustanovama. U trenutno važećim odredbama Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju ("Sl. glasnik RS", br. 18/2010), pored navedenog stava, postoji i stav koji propisuje da izuzetno za decu koja zbog bolesti ili iz drugih opravdanih razloga nisu u mogućnosti da pohađaju predškolsku ustanovu, ostvarivanje pripremnog predškolskog programa može da se organizuje i u porodici. U Nacrtu zakona, ova odredba je izbrisana. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti smatra da je trenutno važeća odredba, dobro zakonsko rešenje, jer se tako izlazi u susret deci koja nisu u mogućnosti da dođu u predškolsku ustanovu i omogućava im da ne budu uskraćeni za pohađanje ovog vaspitnog programa. Imajući u vidu navedeno kao i činjenicu da je pohađanje pripremnog predškolskog programa obavezno (član 24. Zakona o predškolskom obrazovanju i vaspitanju), Poverenik je mišlјenja da odredbu člana 20. stav 2. Nacrta zakona, u navedenom smislu treba izmeniti, kako bi svoj deci predškolsko obrazovanje bilo pristupačno.
U okviru poglavlјa "Podrška deci iz osetlјivih društvenih grupa", u članu 34. regulisan je položaj dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. U stavu 5. ovog člana predviđeno je da se dete upisuje u razvojnu grupu uz mišlјenje interresorne komisije uz saglasnost roditelјa, dok je stavom 4. predviđeno da u jednoj vaspitnoj grupi može biti do dvoje dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Pre svega, Poverenica ukazuje da je analiza odredbi Nacrta zakona pokazala da nije definisano šta podrazumeva razvojnu i vaspitnu grupu, te se iz teksta zakona ne može jasno zaklјučiti da li se radi o dve različite grupe ili su razvojne grupe deo obrazovnih grupa. Kako bi se izbegle nedoumice u praksi, nužno je da se značenje ovih pojmova unese u Nacrt zakona. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti smatra da je važno podsetiti na obaveze koje je Republika Srbija preuzela ratifikacijom međunarodnih konvencija – Konvencije o pravima deteta, koja u čl. 23. i 28. utvrđuje jednakost dece sa smetnjama u razvoju sa ostalom decom i pravo na obrazovanje za svu decu, kao i Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom tj. Zakon o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom ("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 42/2009), koja se u članu 7. posebno bavi decom sa invaliditetom i obavezuje države potpisnice da preduzmu sve potrebne mere kako bi osigurale da deca sa invaliditetom uživaju sva lјudska prava i osnovne slobode na osnovu jednakosti sa drugom decom, a u članu 24. utvrđuje pravo na obrazovanje osoba sa invaliditetom bez diskriminacije i na osnovu jednakosti sa drugima. To propisuje i Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom ("Sl. glasnik RS", br. 33/2006 i 13/2016) – u opštim načelima u članu 2. stav 1. tačka 3. stoji da se zakon zasniva na načelima […] "uklјučenosti osoba sa invaliditetom u sve sfere društvenog života na ravnopravnoj osnovi". Stoga, u odnosu na formiranje grupa koju će pohađati deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, koja je u zakonu nazvana razvojnom grupom, napominjemo da je svrha pohađanja predškolskog programa vaspitno – obrazovni rad i priprema za proces sticanja osnovnog obrazovanja. Poverenica takođe ukazuje na to da prilikom upisivanja dece u osnovnu školu ne postoje razvojne grupe i sva deca su integrisana u jedno odelјenje bez obzira da li imaju neki oblik invaliditeta. Pored toga, važno je naglasiti da je pohađanje predškolskog programa obavezno, isto kao i sticanje osnovnog obrazovanja, te je nužno omogućiti što veći stepen uklјučenosti dece u obrazovni proces. Suština inkluzije je upravo u tome da društvo kao celina radi na omogućavanju uklјučenja svakog deteta i razvijanja njegovih/njenih kapaciteta do krajnjih mogućnosti. U odnosu na stav 4, Poverenica ukazuje da nije jasno zašto u jednoj vaspitnoj grupi može biti do dvoje dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, odnosno na osnovu kojih kriterijuma se zakonodavac opredelio isklјučivo za ovaj broj dece. Postavlјanje kvote, odnosno gornje granice za prijem dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u jednu vaspitnu grupu postavlјa se pitanje da li će na ovaj način će biti obezbeđen upis sve dece sa invaliditetom. Ovakva situacija bi eventualno mogla dovesti decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u nejednak položaj u odnosu na ostalu decu. Imajući u vidu sve navedeno, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je stava da je potrebno dodatno razmotriti i pojasniti ovakva zakonska rešenja, u cilјu sveobuhvatne zaštite dece sa invaliditetom i smetnjama u razvoju i punog ostvarivanja prava na obrazovanje.
Na kraju, Poverenica ukazuje da Nacrt zakona ne sadrži odredbu o rodno diferenciranom jeziku, odnosno da su u tekstu navedenog nacrta zakona upotreblјene reči u muškom rodu (npr. saradnik, vaspitač, asistent), kao generički neutralni termini i za muški i ženski rod, čime se narušava princip ravnopravnosti polova. Upotreba jezika, u kojem se prisustvo, jednak status i uloge žena i muškaraca u društvu ravnopravno odražavaju i tretiraju sa jednakom vrednošću i dostojanstvom, suštinski je aspekt rodne ravnopravnosti i od značaja je za postizanje faktičke ravnopravnosti polova. Ovaj stav je izražen u mnogim međunarodnim dokumentima koji se odnose na nediskriminatornu upotrebu jezika, kao što su Plan za korigovanje sadašnje neravnoteže između muškaraca i žena u političkom životu Međuparlamentarne unije (MPU) 1211 Ženeva 19 i Preporuke Odbora ministara o eliminisanju seksizma u jeziku R (90)4, koje su usvojene 21. februara 1990. godine. Imajući u vidu navedeno, potrebno je da odredbe Nacrta zakona budu napisane rodno diferenciranim jezikom, bilo korišćenjem forme i reči u muškom i ženskom rodu ili uvođenjem klauzule da se sve zakonske odredbe podjednako odnose i na muškarce i žene.
Izvor: Vebsajt Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, 21.08.2017.Naslov: Redakcija