Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

OCENA USTAVNOSTI I ZAKONITOSTI: USTAVNI SUD JE 7. JULA 2016. GODINE ZAPOčEO PROCES ZA OCENU USTAVNOSTI I ZAKONITOSTI ODLUKE O OSNIVANJU KOORDINACIONOG TELA ZA PRIMENU AKCIONOG PLANA ZA SPROVOđENJE NACIONALNE STRATEGIJE ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE U RS ZA PERIOD OD 2013. DO 2018. GODINE, NAKON čEGA JE VLADI RS OSTAVLJEN ROK OD 60 DANA DA SE IZJASNI. ODLUKA NIJE DOVOLJNO PRECIZNA U POGLEDU OVLAšćENJA OVOG TELA, TE OTVARA PROSTOR ZA TUMAčENJA U PRAVCU PROšIRENJA NADLEžNOSTI VLADE NA DRUGE GRANE VLASTI I NEZAVISNE DRžAVNE ORGANE I MOžE STVORITI KONFUZIJU KOD OBVEZNIKA STRATEGIJE KOD IZVEšTAVANJA O SPROVOđENJU AKCIONOG PLANA


Pre 15 meseci je podneta inicijativa za ocenu ustavnosti i zakonitosti Odluke o osnivanju Koordinacionog tela za primenu Akcionog plana za sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine ("Sl. glasnik RS", br. 84/2014 - dalje: Odluka).

Ustavni sud je prihvatio ovu inicijativu i formalno je započeo proceduru ocene odlukom od 7. jula 2016. godine, nakon čega je Vladi Republike Srbije ostavljen rok od 60 dana da se izjasni.

Kako objašnjavaju iz Transparentnosti Srbije (TS), Odluka nije dovoljno precizna u pogledu ovlašćenja ovog tela, te da otvara prostor za tumačenja u pravcu proširenja nadležnosti Vlade na druge grane vlasti i nezavisne državne organe i da može stvoriti konfuziju kod obveznika Strategije kod izveštavanja o sprovođenju Akcionog plana.

Odluka u članu 2. ostavlja prostor za tumačenje da je reč o želji izvršne vlasti da koordiniše obavljanje poslova iz nadležnosti organa koji joj nisu podređeni - organe pravosuđa, lokalne samouprave, nezavisnih državnih organa (uključujući tu i Agenciju za borbu protiv korupcije koja je zakonom zadužena za nadzor nad sprovođenjem Strategije i Akcionog plana) i same Narodne skupštine koja je donela Strategiju (koja je takođe obveznik Akcionog plana). Ukoliko ovo nije bila namera, Vlada je imala mogućnost da precizira Odluku, tako da se jasno odnosi na koordinaciju u okviru izvršne vlasti, koja je nesumnjivo potrebna. Naravno, pitanje je da li bi za tu svrhu i bilo potrebno praviti neki poseban mehanizam koordinacije aktivnosti, ili je samo trebalo primeniti postojeće mogućnosti (raspravljanje o sprovođenju Strategije i Akcionog plana na sednicama Vlade i njenih odbora itd.).

Dodatan problem predstavlja to što se ne može primetiti da je ovaj mehanizam, bio on ustavan ili ne, doneo bilo kakve rezultate. Naprotiv, veliki deo obaveza iz Akcionog plana koje su dospele u proteklim godinama nisu izvršene uopšte, u predviđenom roku ili na predviđeni način, a upravo su ministarstva bila nosioci ključnih aktivnosti koje nisu ispunjene (izrada nacrta zakona, izrada analiza koje su osnov da se uđe u promenu zakona itd.)

Odluka Ustavnog suda o pokretnju postupka za ocenu ustavnosti je vanredno zanimljiva i zbog nekoliko pravnih pitanja. Naime, Ustavni sud će razmatrati usaglašenost Vladine Odluke sa Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine ("Sl. glasnik RS", br. 57/2013), pri čemu je osnov za to činjenica da je ona usvojena odlukom druge grane vlasti (Narodne skupštine).

Drugo pravno pitanje jeste da li Vlada može svojom Odlukom osnovati koordinaciono telo za usmeravanje poslova iz delokruga državnih organa, imajući u vidu da je Zakonom o državnoj upravi ("Sl. glasnik RS", br. 79/2005, 101/2007, 95/2010 i 99/2014) propisano da Vlada može osnivati koordinaciona tela radi usmeravanja pojedinih poslova iz delokruga više organa državne uprave, a ne državnih organa.

Najzad, sporno je i to da li na čelu koordinacionog tela može da bude predsednik Vlade jer je postojećim propisima uređeno da je takvo telo sastavljeno od predstavnika ministarstava i posebnih organizacija.

Izvor: Vebsajt Transparentnost Srbije, 01.09.2016.
Izvod iz vesti, Naslov, Obeležavanje: Redakcija