ZAKON O TRANSFUZIJSKOJ MEDICINI: Zakon predviđa ukidanje namenskog, porodičnog davanja krvi. Novi način rada podrazumevaće brže testiranje na viruse hepatitisa B i C, HIV i sifilis, virus "zapadnog Nila"

Ako pacijent mora na operaciju njegova porodica uskoro više neće morati hitno da traži prijatelje i rodbinu koji bi mogli da daju krv da bi bolesnik bio operisan. Zakon o transfuzijskoj medicini ("Sl. glasnik RS", br. 40/2017 i 113/2017 - dr. zakon - dalje: Zakon), koji počinje da se primenjuje početkom sledeće godine, između ostalog predviđa ukidanje namenskog, porodičnog davanja krvi.

S druge strane, organizovano davalaštvo po gradovima neće biti ukinuto, iako se o tome dosta spekulisalo u javnosti, već će akcije prikupljanja krvi biti unapred planirane i organizovane prema kalendaru, o čemu će se svi biti blagovremeno obavešteni.

Novi propis predviđa da se uzimanjem krvi i testiranjem bavi isključivo pet transfuzioloških centara – u Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu, kao i Institut za transfuziju krvi Srbije i VMA u Beogradu – a novi način rada obuhvatiće brže testiranje na viruse hepatitisa B i C, HIV i sifilis i, u nekim periodima godine, ako bude potrebe, na virus "zapadnog Nila".

To neće dovesti do toga da transfuzija bude 100 odsto bezbedna, ali će se smanjiti "period prozora", što znači da će novim testovima biti moguće za kraće vreme otkriti da li davalac ima neki od virusa. Od trenutka zaražavanja do mogućnosti da se otkrije infekcija, sada će biti potrebno dve nedelje, a ne više meseci.

Kako ističe dr Olivera Savić, pomoćnica direktora Instituta za transfuziju krvi Srbije, svaka novina, pa i novi zakon, ima pristalice i one koji su protiv. Cilj je da svi pacijenti kojima je krv potrebna dobiju ovu tečnost, i to onoliko koliko im je potrebno.

– Ovaj Zakon je usklađen sa preporukama Evropskog direktorata za kvalitet. Podrazumeva da se pet centara bave prikupljanjem krvi i davaocima, a da one službe koje su postojale u bolnicama postanu banke krvi i da se bave samo pacijentima. Ipak, u javnosti novi Zakon prate strahovanja, pre svega da neće biti dovoljno krvi za sve operacije, a drugo – da krv neće moći brzo da se distribuira do pacijenta. Nema potrebe za tim, svaka služba mora da ima svoje minimalne količine koje se pripremljene za nekoliko dana, za operacije koje nisu hitne. A dobijaće i nadoknadu svih potrebnih količina krvi. Strah među našim kolegama da će ostati bez posla takođe nije opravdan – naglašava dr Savić i dodaje da je novi Zakon moderan i da omogućava da rade bolje, racionalnije i u skladu sa preporukama EU.

Do sada se dešavalo da u nekim ustanovama bude viškova krvi, a negde je nije bilo dovoljno. Dr Savić kaže da se to više neće dešavati jer će centralizacija službi omogućiti da se zalihe racionalno preraspodele i da se krv na vreme uputi tamo gde je to potrebno. Smatra se da za tri do četiri sata može da se dođe do najudaljenijih delova zemlje, a krv će se transportovati posebnim vozilima, na specifičan način. To je važno jer svaki produkt krvi zahteva čuvanje na određenoj temperaturi. Nekim komponentama "odgovara" temperatura od minus četiri, a nekima plus 30.

– Postoje priče da se pojedina udruženja davalaca krvi negoduju zbog novih pravila, ali u njima je okupljeno svega 5.000 od ukupno 140.000 ljudi koji su aktivni i svake godine dobrovoljno daju krv. Davalaštvo će i dalje ostati dobrovoljno, ali će se krv davati u mestima po Srbiji jednom nedeljno ili svake druge nedelje u nekom manjem mestu. To će omogućiti racionalnije prikupljanje i testiranje krvi kako bi se zadržao kvalitet rada u svim službama transfuzije i uravnotežavanje lečenja pacijenata u svim mestima. Crveni krst Srbije će sa ovlašćenim transfuziološkim službama biti naš partner u prikupljanju krvi. Radno vreme našeg instituta neće se promeniti, ljudi će moći da dolaze svakog dana, ali će se promeniti to što ćemo imati veći broj mobilnih timova koji će izlaziti na teren – dodaje dr Savić.

Novina će biti i formiranje jedinstvenog registra davalaca krvi. Lekari sada beleže slučajeve da neki ljudi sami skraćuju period kada je preporučljivo da daju krv. To znači da umesto da to čine na 12 ili 16 nedelja, što je po propisima, oni to rade češće i na više različitih mesta.

– To nije dobro za te ljude jer se iscrpljuju, a i nema potrebe za takvom praksom. Preporučljivo je da muškarci daju krv četiri puta godišnje, a žene tri puta. U jedinstvenom registru biće zabeleženo sve, na primer, i to zbog čega je osoba bila, a nije mogla da bude davalac. Uštedeće se vreme – dodaje dr Savić.

Gordana Antuljeskov, pi-ar instituta, napominje da će ostati pravilo da svaka zdrava osoba između 18 i 65 godina može da bude dobrovoljni davalac krvi i da ima pravo na odsustvo s posla na dan kada daje dragocenu tečnost i sutradan. Međutim, mnoge privatne firme davaocima uskraćuju to pravo.

Inače, kad već pominjemo davaoce, recimo da trenutno najviše nedostaje krvi RH negativnih krvnih grupa i leti je naravno teže raditi, zbog toga što ljudi odlaze na odmor. I još jedna zanimljivost: u Srbiji je najzastupljenija A pozitivna krvna grupa, a najređa je AB negativna.