Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

U PRIPREMI IZMENE ZAKONA O PREVOZU PUTNIKA U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU: Ne stišava se rasprava taksista i servisera digitalnih aplikacija oko predviđenih izmena


Aplikacije za javni transport izazvale su buru u Srbiji koja se ne stišava. Proteste taksista zamenila je burna rasprava povodom Nacrta zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, koju je poveo IT sektor.

Glavne zamerke IT sektora na nacrt zakona objasnio je Veljko Smiljanić iz advokatske kancelarije "Karanović & Nikolić", članice Inicijative Digitalna Srbija.

- Taksi tržište je sjajan primer toga koliko je konkurencija važna. Ne tako davno, cena taksija u Beogradu je bila vrlo pristupačna. Kada nije teško ući na tržište, konkurencija je dinamična i cene padaju - što naravno odgovara korisnicima usluga, ali ne odgovara postojećim taksistima. Najveća taksi udruženja su zato svojevremeno sela i dogovorila se oko tarifa. Komisija za zaštitu konkurencije je tada pokrenula postupak radi kažnjavanja kartela. Međutim, i tada su taksisti vozilima blokirali grad i obezbedili da se cene regulišu zakonom, zbog čega je Komisija za zaštitu konkurencije ostala vezanih ruku - kaže Smiljanić i dodaje da u tom slučaju nema konkurencije, odnosno taksisti onda zajedno mogu da naplate više od korisnika.

Ministarstvo za saobraćaj, pak odgovara da nije tačno da su taksisti odredili cenu tarife, već lokalne vlasti, konkretno u Beogradu - Grad Beograd.

- Cene se uvek regulišu Zakonom. Odredbama Zakona o trgovini ("Sl. glasnik RS", br. 53/2010, 10/2013 i 44/2018 - dr. zakon), propisano je slobodno formiranje cena, ali je zakonom dozvoljeno definisanje cena usluga i u posebnim slučajevima - navodi se u odgovoru Ministarstva gde se objašnjava da konkurencija ipak postoji među taksi preduzećima, kojih je 24 u Beogradu, a 300 u Srbiji.

Dalje zamerke na Nacrt zakona odnose se na činjenicu da aplikacije poput Ubera slobodno se koriste u gotovo celoj Evropi i u SAD, a u Srbiji su zabranjene.

- Svaki put se taksisti pojavljuju sa sličnom argumentacijom - kako je neophodno obezbediti održivost sistema i kako je neophodno zaštiti porodice taksista. Posle određenog vremena pitanja se nakupe. Kako je moguće da u Zagrebu ili Sarajevu ne fiksiraju cene, a taksisti uredno voze? Zašto država štiti potrošače od popusta? Kako Uber može u Beču,a ne može u Beogradu? - zapitao se Smiljanić.

Ministarstvo je sa druge strane celu situaciju sa taksistima objasnilo rečima da "nigde taksisti ne vole konkurenciju", te da su "uslovi i mogućnosti Beograda u poređenju sa bilo kojim drugim gradom u okruženju neuporedivi".

- Zašto Uber može u Beču, a ne u Beogradu? Zato što je nelegalan. Može Uber i u Srbiji, ali se mora registrovati kao transportna kompanija i poslovati po nacionalnom zakonodavstvu - izričiti su bili u Ministarstvu dodajući da ne vide razloga da Uber ne posluje u Srbiji, ali pod uslovima pod kojima to čini ruski servis Jandeks.

Ipak, najvažnije pitanje iz ugla IT zajednice je pitanje IT tehnologija i aplikacija. Dok jedni tvrde da je Nacrtom zaustavljeno vreme, te da se odlukama onemogućava rad alternativnih načina prevoza, drugi pak tvrde da digitalne aplikacije već postoje i da su u skladu sa zakonom, navodeći kao primer Jandeks i Taksifaj.

- Limo servis treba da bude regulisan, ali ne tako što će se zabraniti da bi taksisti bolje zarađivali. Suština regulative treba da bude takva da se postave fer i jednaka pravila igre za sve - priča Smiljanić i dodaje da su se u međuvremenu pojavile IT aplikacije koje značajno unapređuju ovu delatnost.

On navodi da se sa donošenjem zakona po hitnom postupku, uz ignorisanje primedaba IT zajednice, stiče utisak da se novi zakon donosi pod pritiskom taksi prevoznika i zaključuje: "Pojavila se struja, a neko pokušava da nas natera da koristimo sveće".

Iz Ministarstva su odgovorili da Limo servis ne zabranjuje bolju zaradu taksistima, ali su prethodna dešavanja, prema njihovom mišljenju, samo dokaz da se isti koristio za obavljanje taksi prevoza suprotno propisima države.

- IT aplikacije su već u upotrebi u Srbiji u oblasti prevoza putnika, a da bi postale merni i obračunski instrument, nužno je da ispune zakonom propisane uslove i budu definisane kao merilo - navode iz Ministarstva i zaključuju da se "struja jeste pojavila, ali je ne koristimo golim žicama, već zaštićenim".

Izvor: Izvor: Vebsajt Blic, N. Govoruša, 03.08.2018.
Naslov: Redakcija