NALED: Preduzetnici na preknjižavanje pogrešno uplaćenih poreza i doprinosa godišnje gube 260 miliona dinara
Na preknjižavanje pogrešno uplaćenih poreza i doprinosa država i preduzetnici gube više od 260 miliona dinara, pokazala je nova analiza sprovedena u okviru programa StarTech za podršku inovacijama i digitalnoj transformaciji privrede Srbije.
Svaki zahtev za preknjižavanje u proseku znači trošak od 5.280 dinara i iziskuje angažman službenika Poreske uprave koji moraju da uporede uplate i dugovanja, donesu rešenje i obave knjiženje.
Uvođenje objedinjene uplate odnosno jedinstvenog računa smanjilo bi broj uplata i do četiri puta, što bi preduzetnicima olakšalo poslovanje i značajno smanjilo administrativne troškove.
Najviše uplata obave dve grupe preduzetnika – paušalci i preduzetnici koji vode poslovne knjige, ali sebi ne isplaćuju ličnu zaradu (gotovo 9,2 miliona) – a postojeća procedura im nameće da obaveze uplaćuju na čak četiri računa. Ukoliko žele da sebi uplaćuju i beneficirani staž imaju i dodatni, peti račun.
Više od 250.000 preduzetnika u Srbiji godišnje obave čak 10,7 miliona plaćanja ka državi na ime poreza i doprinosa. Preporuka Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) je uspostavljanje uplate na jedan umesto četiri računa, čime bi se ne samo uštedelo vreme i novac za radnju koju preduzetnik obavlja svakog meseca, već bi se smanjio prostor za greške.
“U 2021. godini, Poreskoj upravi je podneto 50.000 zahteva za preknjižavanje što je u odnosu na 10,7 miliona uplata manje od pet odsto, ali kada to posmatramo u odnosu na broj preduzetnika, vidimo da na 10 preduzetnika imamo dva zahteva za preknjižavanje”, kaže potpredsednik NALED-ovog Saveza za fer konkurenciju i Igor Lončarević.
On dodaje da u prilog ideji za uvođenje objedinjene uplate ide i to što ne zahteva promene zakona već samo izmenu pravilnika kojim bi bio uveden jedinstveni račun dok bi Poreska Uprava i Uprava za trezor protokolom uredili preusmeravanje sredstava pojedinačnim institucijama.
“Jedinstveni račun bi koristili paušalci i preduzetnici koji ne isplaćuju sebi zaradu dok bi preduzetnici sa ličnom zaradom na ovaj račun uplaćivali porez, a na drugi ostale obaveze. Prema podacima Poreske uprave za prošlu godinu, preduzetnika sa isplatom lične zarade je 63.686, a ostalih preduzetnika 67.258”, navodi Lončarević.
Poslovni konsultant Milica Trifunović kaže da postoji nekoliko prednosti opredeljenja za isplatu lične zarade.
“Prednosti su u tome što se na kraju godine plaća porez na prihod od samostalne delatnosti u iznosu od 10 odsto, u odnosu na preduzetnika koji se nije opredelio za isplatu lične zarade koji plaća oko 46 odsto poreza i doprinosa na ostvareni neto rezultat. Takođe, ovo je isplativ model za delatnosti koje se odlikuju visokim neto rezultatom”, objašnjava Trifunović.
Ona dodaje da preduzetnik koji isplaćuje sebi ličnu zaradu ima pravo da raspolaže novčanim sredstvima na osnovu ostvarene dobiti.
Prema Zakonu, fizičko lice može otvoriti preduzetničku radnju iz radnog odnosa i isplaćivati sebi ličnu zaradu, uz dodatni benefit u ovom slučaju, pošto je već primarno socijalno osiguran u kompaniji u kojoj radi.
Preko svoje preduzetničke radnje će isplaćivati manji iznos doprinosa, tačnije platiće samo PIO doprinos i porez na ličnu zaradu, a ne plaća doprinos za zdravstvo i doprinos u slučaju nezaposlenosti. Ukoliko se prekine radni odnos u kompaniji, preduzetnik je u obavezi da plaća pune poreze i doprinose na ličnu zaradu.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija