UREDBA O OGRANIČENJU VISINE CENA OSNOVNIH ŽIVOTNIH NAMIRNICA: Uredba će biti na snazi do 31. jula 2022. godine
Kako bi zaštitila tržište i sprečila poremećaje u formiranju cena roba koje su od izuzetne važnosti za snabdevanje potrošača, naročito siromašnijeg dela stanovništva, Vlada Republike Srbije je donela Uredbu o ograničenju visine cena osnovnih životnih namirnica ("Sl. glasnik RS", br. 73/2022 – dalje: Uredba). Pomenuta Uredba stupila je na snagu i važiće do 31. jula ove godine.
Ograničenje se odnosi na proizvođačke i cene u trgovini na veliko i malo. Tako, brašno tip 400 glatko, kao i tip 500 u pakovanju do pet kilograma, uključujući i pet kilograma, ne smeju da prelaze nivo cena tih proizvoda koje su utvrđene na dan 15. novembra 2021. godine. Isto ograničenje važi i za jestivo suncokretovo ulje u pakovanju od jednog litra i za svinjsko meso – but.
Novom Uredbom propisana je maksimalna maloprodajna cena UHT mleka sa 2,8 procenta mlečne masti u pakovanju od jednog litra i ona ne sme da prelazi 113,99 dinara.
Kada je reč o šećeru, novom Uredbom cene su korigovane naviše, pa će građani više novca morati da izdvoje za ovu namirnicu. Uredbom je propisano da maksimalna maloprodajna cena belog kristal šećera, po kilogramu, u svim pakovanjima, ne sme da bude veće od 96,99 dinara. To znači da će potrošači ubuduće šećer plaćati sedam dinara više jer je cena ovog proizvoda pre donošenja nove Uredbe iznosila 89,99 dinara.
Što se tiče proizvođačke cene belog kristal šećera, u pakovanjima od jednog kilograma, pet kilograma i deset kilograma, ona ne sme da prelazi 80 dinara po kilogramu, dok maksimalna proizvođačka cena za sva ostala pakovanja ne sme da bude veća od 88 dinara po kilogramu.
Agroekonomski analitičar Milan Prostran ocenjuje da je država sada očigledno uočila anomalije prethodnih odluka, pre svega kada je reč o šećeru i ograničenju cene samo na kilogramskom pakovanju.
“To je sada ispravljeno i naravno povećana je cena. Očigledno je globalna svetska kriza kada je u pitanju hrana još uvek traje i Vlada Republike Srbije ovim merama na neki način upravlja i koči inflaciju. Ovo su najosetljiviji prehrambeni proizvodi koji su imali buran trend rasta cena i verovatno u dogovoru sa Narodnom bankom Srbije koja je na neki način odgovorna za inflaciju, kurs dinara i sve mere koje se tiču finansijskih i monetarnih agregata država želi na neki način uzdama suzbija rast cena”, navodi on.
Prema njegovom mišljenju, ovo su danas najtraženiji proizvodi koji bi sigurno, kada bi bilo dozvoljeno slobodno formiranje cena, značajno poskupeli. Kako ocenjuje Prostran ovo su iznuđene mere kojima pribegavaju i druge zemlje.
“Susedna Hrvatska išla je na mere poput ukidanja PDV-a. Vanredna situacija zahteva i vanredne mere”, kaže on i pozitivno ocenjuje to što je država odlučila da poveća robne rezerve i da plati pšenicu i po većoj ceni. On se nada da će to učiniti i za neke druge robe kada dođe jesen.
Prostran smatra da ograničenje cena neće prouzrokovati veću tražnju i stvaranje zaliha jer je Srbija kada je reč o hrani sigurna. Ipak, on kaže da u ovakvim uslovima sve teorije o cenama padaju u vodu jer pored klime, koja je najvažniji za proizvodnju hrane, veliki uticaj imaju i drugi faktori kao što su energenti i mineralna đubriva.
“Ne verujem u neku veliku tražnju i da će opet doći do nestašice jer za to stvarno nema razloga. Bilo je nekoliko faza karakterističnih u ovih par meseci koje su prevaziđene kada je u pitanju brašno, ulje i šećer. I situacija sa šećerom se polako smiruje. Iako neki liberalni ekonomisti teško razumeju ove mere države, ja mogu da ih razumem jer sam radio u mnogim kriznim timovima i znam šta znači bitka za hranu, smirivanje gladi i psihološke tražnje”, zaključuje Prostran.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija