Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

U PRIPREMI NACRT ZAKONA O PRIVREMENOM ANGAŽOVANJU NA SEZONSKIM POSLOVIMA: POSLODAVCI SE ZALAżU ZA JEDNOSTAVNU PROCEDURU ANGAżOVANJA SEZONSKIH RADNIKA U POLJOPRIVREDI, TURIZMU I GRAđEVINARSTVU, UZ NIżE STOPE POREZA I DOPRINOSA. ZAKON BI SE BAZIRAO NA SISTEMU VAUčERA, KOJE BI POSLODAVCI KUPOVALI U SKLADU SA SVOJIM POTREBAMA, A POTOM BI SE IZ TIH PRIHODA PROPORCIONALNO PLAćALI DOPRINOSI ZA RADNIKE


U Srbiji je godišnje, prema procenama Naleda, angažovano oko 100.000 sezonskih radnika u poljoprivredi. Većina njih radi na crno, pa ne može da ostvari prava po osnovu rada. Na gubitku je i država jer ne može da naplati porez. Zbog toga je rado prihvatila inicijativu poslodavaca, koji rade po zakonu, da se ta oblast uredi kako bi lakše angažovali sezonsku radnu snagu. U toku je izrada Nacrta zakona o privremenom angažovanju na sezonskim poslovima.

Rade, a nisu zaposleni – za berbu voća i povrća i mukotrpan rad na poljima plaća im se "ispod žita". Komplikovane administrativne procedure prilikom angažovanja sezonaca u poljoprivredi jedan su od glavnih razloga zašto se poslodavci odlučuju da ih drže u crnoj zoni, objašnjenje je koje se čuje iz Sremske Mitrovice odakle potiče ideja da se ta oblast uredi.

Branislav Nedimović, gradonačelnik Sremske Mitrovice objašnjava da bi jedan poslodavac mogao da zatvori sve svoje obaveze prema državi u pravnom smislu – on mora da prijavi sezonskog radnika, ali kad on ode mora i da ga odjavi, a to može da se desi sve u istom danu.

"Imate radnika koji dođe, pojavio se u sedam ujutru, a u 12 sati već ode jer je tog dana možda previše sunca ili je padala kiša, to su problemi poslodavca. S druge strane, imamo i probleme radnika, oni su apsolutno nezaštićeni, ako neko padne prilikom branja voća, apsolutno je nezaštićen", kaže Nedimović.

Moguća rešenja potražili smo kod komšija.

Od 2012. godine u Hrvatskoj se sa sezonskim radnicima u poljoprivredi može sklopiti i ugovor na dnevnom nivou. Poslodavac im u knjižicu lepi vaučere kroz koje plaća doprinose za dan koji su odradili, plaća i poreze na zaradu.

"Pod tim doprinosima podrazumevamo doprinos za penziono osiguranje, doprinose za zapošljavanje i doprinose za zaštitu zdravlja na radu, poslodavac je u obavezi da isplati najniži dnevni iznos minimalne plate, koja za ovu godinu iznosi 72 kune", kaže Zrinka Špoljarić iz Službe za nacionalnu politiku, programe i mere zapošljavanja u Hrvatskoj.

Preko vaučera moguće je angažovati samo punoletne nezaposlene i penzionere. U toku godine mogu da rade najviše 90 dana.

"Kad imate berbu jagoda, jabuka, svaki par ruku je dobrodošao i onda taj sistem vaučera omogućava da možete uzeti čoveka na pet dana, na dva dana, skupe se ljudi, imate zakonsku osnovu da ih možete zaposliti, niste dugoročno vezani, a ljudi su zadovoljni, brzo im se isplati sve", kaže Tomislav Pavić iz "Fragaria d. o. o." iz Zagreba.

Firma koja obrađuje više od 510 hektara vinograda, svakodnevno zahvaljujući vaučerima angažuje oko 80 sezonskih radnika.

Dunja Vukmirović iz "Erdutskih vinograda" smatra da je to način na koji oni plaćaju efektivan rad.

"Znači, ne plaćamo bolovanja, godišnje odmore, omogućuje nam bolju konkurentnost", rekla je Vukmirovićeva.

Prema podacima hrvatskog Ministarstva rada u 2014. godini prodajom vrednosnih kupona za sezonski rad u poljoprivredi država je prihodovala skoro deset i po miliona kuna na ime obaveznih doprinosa.

Izvor: Vebsajt RTS, Tamara Tankosić, 05.07.2016.
Naslov: Redakcija