NACRT ZAKONA O ZAŠTITI ZEMLJIŠTA: UREđUJU SE PITANJA ZAšTITE ZEMLJIšTA, SISTEMATSKOG PRAćENJA STANJA I KVALITETA ZEMLJIšTA, MERE SANACIJE, REMEDIJACIJE, REKULTIVACIJE, INSPEKCIJSKI NADZOR

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, kao ovlašćeni predlagač, izradilo je Nacrt zakona o zaštiti zemljišta (u daljem tekstu: Nacrt zakona). U toku je proces prikupljanja mišljenja nadležnih organa državne uprave.

Nacrtom zakona uređen je, pre svega, predmet zakona, a to je:

• zaštita zemljišta, sistematsko praćenje stanja i kvaliteta zemljišta (u daljem tekstu: monitoring), mere sanacije, remedijacije, rekultivacije, inspekcijski nadzor i druga pitanja od značaja za zaštitu i očuvanje zemljišta kao prirodnog resursa od nacionalnog interesa.

Predviđeno je da se odredbe iz Nacrta zakona primenjuju na sve tipove zemljišta bez obzira na oblik svojine, njegovu namenu i korišćenje. Nacrtom zakona, dalje, uređeni su cilj zakona, značenje izraza upotrebljenih u Nacrtu zakona i načela zaštite zemljišta.

Uređeni su i subjekti zaštite zemljišta. Naime, predloženo je da zaštitu zemljišta, u okviru svojih ovlašćenja i obaveza, obezbeđuju Republika, Autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, pravna lica, preduzetnici, odnosno vlasnici i korisnici zemljišta koji u obavljanju aktivnosti ugrožavaju, degradiraju ili zagađuju zemljište, pri čemu su, u ostvarivanju sistema zaštite zemljišta, subjekti zaštite odgovorni za svaku aktivnost kojom se narušava ili može da se naruši prirodno stanje i kvalitet zemljišta i za nepreduzimanje mera zaštite u skladu sa Nacrtom zakona i drugih propisa.

Privredna društva, druga pravna lica i preduzetnici koji u obavljanju delatnosti utiču ili mogu uticati na kvalitet zemljišta dužni su da obezbede tehničke mere za sprečavanje ispuštanja zagađujućih, štetnih i opasnih materija u zemljište, planiraju troškove zaštite zemljišta od zagađivanja i degradacije u okviru investicionih i proizvodnih troškova, prate uticaj svoje delatnosti na kvalitet zemljišta, obezbede druge mere zaštite u skladu sa Nacrtom zakona i zakonima kojima se uređuje zaštita životne sredine.

Nacrt zakona uređuje preventivne mere zaštite zemljišta koje obuhvataju:

• planiranje i integrisanje zaštite zemljišta u sektorske politike i planove,
• utvrđivanje ispunjenosti uslova zaštite zemljišta,
• donošenje planskih i programskih dokumenata za zaštitu zemljišta.

Nacrtom zakona se, zatim, uređuju i uređenje prostora i korišćenje zemljišta, promena namene zemljišta i uslovi i mere zaštite zemljišta. Prema Nacrtu zakona, vlasnik ili korisnik zemljišta ili postrojenja čija delatnost, odnosno aktivnost može da bude uzrok zagađenja i degradacije zemljišta, dužan je da pre početka obavljanja aktivnosti izvrši ispitivanje kvaliteta zemljišta.

U postupku procene uticaja projekata na životnu sredinu, koji mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu, predviđaju se mogući štetni efekti na zemljište i utvrđuju uslovi i mere zaštite zemljišta. Uslovi za rad postrojenja i aktivnosti za koja se izdaje integrisana dozvola sadrže mere zaštite zemljišta u skladu sa Nacrtom zakona i zakonom kojim se uređuje integrisano sprečavanje i kontrola zagađivanja životne sredine.

Nacrt zakona uređuje i zaštitu zemljišta, koja se obezbeđuje i ostvaruje:

• sprovođenjem strateških, planskih i dokumentata za zaštitu zemljišta, te
• sprovođenjem mera koje se primenjuju u postupcima planiranja, upravljanja, korišćenja i zaštiti od zagađenja i degradacije zemljišta radi očuvanja njegovih prirodnih osobina i funkcija.

Propisana su i dokumenta za zaštitu zemljišta: Plan zaštite zemljišta, Godišnji program zaštite zemljišta i Program monitoringa zemljišta, period na koji se donose, državne organe koji ih predlažu i njihov sadržaj. Uređeno je i izveštavanje o sprovođenju Godišnjeg programa zaštite zemljišta, pri čemu su jedinice lokalne samouprave dužne da podnesu ministarstvu, a na teritoriji Autonomne pokrajine, Pokrajinskom sekretarijatu nadležnom za poslove zaštite životne sredine, Izveštaj o sprovođenju mera i aktivnosti utvrđenih u Godišnjem programu, najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu, pri čemu sadržaj ovog izveštaja propisuje ministar.

Mere zaštite zemljišta koje obuhvataju zabranu odnosno ograničenje obavljanja određenih aktivnosti, takođe su uređene Nacrtom zakona. Uređene su i granične vrednosti zagađujućih, štetnih i opasnih materija u zemljištu i zabranu ispuštanja i odlaganja zagađujućih, štetnih i opasnih materija i otpadnih voda na površinu zemljišta i u zemljište, a osobine zemljišta mogu se menjati samo u cilju poboljšanja kvaliteta u skladu sa njegovom namenom.

Nacrtom zakona uređeni su i potencijalno zagađeno zemljište, hitne mere, sanacija, i remedijacija i rekultivacija. Predloženo je da se sanacioni plan donosi kada zagađenje odnosno degradacija zemljišta na određenom lokalitetu u većoj meri ugrožava kapacitet životne sredine i zdravlje stanovništva, odnosno kada postoji rizik od trajnog narušavanja životne sredine i zdravlja stanovništva, a uobičajene i preduzete mere nisu dovoljne.

Sanacioni plan, prema Nacrtu zakona, sadrži naročito: stanje, mere, procenu uticaja na zdravlje ljudi, nosioce, način, dinamiku i sredstva za realizaciju plana.

Predloženo je i da Vlada donosi sanacioni plan kada:

• nivo i obim degradacije prevazilazi sanacione mogućnosti autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave;
• odgovorni subjekt nije poznat ili je nedostupan ili ne preduzima naložene mere;
• zagađenost zemljišta ugrožava područje od izuzetnog značaja za Republiku;
• kada je potrebno da se preduzmu hitne i interventne mere u vanrednim situacijama i u drugim slučajevima u skladu sa zakonom.

Predlog sanacionog plana koji donosi Vlada priprema ministarstvo u saradnji sa ministarstvima nadležnim za odgovarajuću oblast. Lokalni sanacioni plan donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave u skladu sa Godišnjim programom zaštite zemljišta.

Nacrtom zakona uređen je i program sistematskog praćenja stanja i kvaliteta zemljišta, a u okviru toga i državna i lokalna mreža monitoringa, obaveze zagađivača za obavljanje monitoringa, uslovi koje mora da ispunjava ovlašćena organizacija – ovlašćeno pravno lice koje vrši monitoring zemljišta po akreditovanim metodama, izveštaj o monitoringu zemljišta, informacioni sistem kvaliteta zemljišta kao sastavnog dela jedinstvenog Informacionog sistema zaštite životne sredine koji vodi Agencija za zaštitu životne sredine (u daljem tekstu: Agencija), kao i katastar kontaminiranih lokacija koji predstavlja skup podataka o zagađenim zemljištima.

Prema Nacrtu zakona, državni organi, organi autonomne pokrajine, organi jedinice lokalne samouprave i druge ovlašćene organizacije dužni su da potpuno i objektivno, obaveštavaju javnost o kvalitetu i stanju zemljišta i promenama koje mogu da predstavljaju opasnost za život i zdravlje ljudi, biljnog i životinjskog sveta. Javnost ima pravo pristupa propisanim registrima ili evidencijama koje sadrže informacije i podatke u skladu sa Nacrtom zakona.

Uređeno je i pitanje finansiranja zaštite zemljišta i predviđeno da se finansiranje zaštite i unapređenja kvaliteta zemljišta obezbeđuje iz

• budžeta Republike i autonomne pokrajine; prihoda od naknada u skladu sa zakonom;
• sredstava stečenih na osnovu međunarodnih programa i projekata saradnje;
• donacija domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica i drugih izvora u skladu sa zakonom.

Uređeno je i pitanje korišćenja sredstava iz kojih se finansira zaštita i unapređenje kvaliteta zemljišta.

Prema Nacrtu zakona, ministarstvo koje je predlagač Nacrta zakona će vršiti nadzor nad radom nadležnog organa autonomne pokrajine, nadležnog organa jedinice lokalne samouprave i Agencije u vršenju poslova u skladu sa Nacrtom zakona, kao i nad radom ovlašćenih pravnih lica u vršenju poslova monitoringa zemljišta.

Inspekcijski nadzor nad primenom odredaba iz Nacrta zakona i propisa donetih na osnovu njega vrši ministarstvo koje je predlagač Nacrta zakona preko inspektora, u okviru delokruga utvrđenog Nacrtom zakona. Autonomnoj pokrajini poverava se vršenje inspekcijskog nadzora nad primenom odredaba Nacrta zakona na teritoriji autonomne pokrajine. Nacrtom zakona, takođe, uređena su i prava, dužnosti i ovlašćenja inspektora. Predviđene su i novčane kazne za privredne prestupe pravnih lica, prekršaje pravnih lica, prekršaji preduzetnika, novčane kazne ili kazne zatvora do 30 dana za prekršaje fizičkih lica.

U prelaznim i završnim odredbama Nacrta zakona, predviđeno je da će se podzakonski propisi koji se donose na osnovu ovlašćenja iz Nacrta zakona doneti u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu predloženih odredaba., da će plan zaštite zemljišta biti donet u roku od dve godine od dana stupanja na snagu predloženih odredaba, kao i da su jedinice lokalne samouprave dužne da donesu godišnje programe zaštite zemljišta u roku od godinu dana od dana donošenja Plana zaštite zemljišta.

Program monitoringa zemljišta na nivou državne mreže, Vlada će doneti u roku od godinu dana, od donošenja Programa monitoringa zemljišta, metodologiju za sistematsko praćenje kvaliteta i stanja zemljišta.

Program monitoringa zemljišta na nivou lokalne mreže, nadležni organ autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave podneće Ministarstvu na saglasnost u roku od šest meseci od dana donošenja Programa monitoringa zemljišta na nivou državne mreže.

Takođe je predviđeno i da će katastar kontaminiranih lokacija biti uspostavljen u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu podzakonskog akta koji bliže propisuje sadržinu i način vođenja Katastra kontaminiranih lokacija.

Do donošenja podzakonskih akata na osnovu ovlašćenja iz Nacrta zakona, primenjivaće se odgovarajući podzakonski akti doneti na osnovu Zakona o zaštiti životne sredine("Sl. glasnik RS", br. 135/2004, 36/2009, 36/2009 - dr. zakon, 72/2009 - dr. zakon i 43/2011 - odluka US).

Konačno, predviđeno je da predložene odredbe stupe na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".