SRBIJA POPISUJE DOKUMENT GLOBALNIH CILJEVA ODRŽIVOG RAZVOJA U SEPTEMBRU 2015. GODINE: NAJVAżNIJA PITANJA SU BORBA PROTIV SIROMAšTVA I KLIMATSKIH PROMENA, ANTIKORUPCIJSKE MERE, ZAšTITA LJUDSKIH I PRAVA ZAPOSLENIH

Srbija će na sednici Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UN) u septembru 2015. godine, u Njujorku potpisati dokument, kojim će se obavezati na ispunjenje ciljeva iz oblasti održivog razvoja, među kojima je najvažniji iskorenjivanje siromaštva.

Dokument koji će se primenjivati u narednih 15 godina treba da potpiše predsednik Srbije, naveo je ambasador i koordinator za ekonomske odnose u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije, Dragan Županjevac.

Srbija će time preuzeti obaveze ispunjenja Globalnih ciljeva održivog razvoja, rekao je on i dodao da taj dokument neće biti pravno, već moralno i politički obavezujući i da nećemo imati bilo kakve sankcije, ako neke od ciljeva ne realizujemo u planiranom roku.

Pitaće nas, međutim UN i EU da li se i u kojoj meri sprovode aktivnosti iz Globalne razvojne agende UN-a, istakao je Županjevac.

On je najavio da je sada u toku formiranje međuresorne Vladine radne grupe koja će se baviti tim pitanjima, kao i da u ispunjenje tih ciljeva treba da budu uključeni civilno društvo, Vlada i privredni sektor.

Cilj je, kako je rekao, da privatni sektor uglavnom finansira te projekte.

Globalni ciljevi održivog razvoja će obuhvatati, između ostalog, borbu protiv siromaštva i klimatskih promena, antikorupcijske mere, zaštitu ljudskih i prava zaposlenih, a UN uskoro treba da usvoji tu novu Globalnu razvojnu agendu koja će se realizovati u narednih 15 godina, počev od septembra 2015.

Tu novu agendu slediće sve zemlje u svetu, od najbogatijih do najsiromašnijih i ona će se sastojati od 17 osnovnih i 169 specifičnih ciljeva, a biće ozvaničena na sednici Generalne skupštine UN-a koja je planirana za kraj septembra 2015. godine.

Stalni predstavnik UN-a u Srbiji, Irena Vojačkova-Solorano, istakla je da je najvažnije početi sa primenom tih Globalnih ciljeva održivog razvoja, a da se mehanizam finansiranja postepeno samostalno uspostavlja.

Pitanja kao što su pijaća voda i čista energija, ne zahtevaju nova, već preusmeravanje postojećih finansijskih sredstava i njihovo efikasnije iskorišćavanje, rekla je Solorano.

Ona je istakla da je u Srbiji prvo neophodno utvrditi koje od pomenutih ciljeva je moguće ispuniti i za koje imamo resurse, istakavši da će Vlada odlučivati šta je prioritet.

Potpredsednik Privredne komore Srbije, Milivoje Miletić, podsetio je da su u EU velike kompanije, sa više od 500 zaposlenih, obavezne da prave izveštaje o održivom razvoju i obaveštavaju javnost o merama koje su preduzele u oblasti uticaja tih kompanija na životnu sredinu i društvenu zajednicu u kojoj posluju, antikorupcijskim merama, kao i pravima zaposlenih.

Time je obuhvaćeno oko 6.000 velikih kompanija, naveo je on i dodao da je društveno-odgovorno poslovanje jedino održivo poslovanje.

Član Upravnog odbora Globalnog dogovora iz PKS-a, Siniša Mitrović, naveo je podatak da je Srbija prošle godine zbog poplava izgubila oko 4,5 odsto svog BDP-a i zato ukazao na značaj preventive u borbi protiv klimatskih promena.

On je ukazao da se po svakom uloženom dinaru u tu borbu, kasnije ostvaruje dobit od osam dinara.

Mitrović je istakao i značaj Uredbe o tehničkim i drugim zahtevima za pepeo, kao građevinski materijal namenjen za upotrebu u izgradnji, rekonstrukciji, sanaciji i održavanju infrastrukturnih objekata javne namene ("Sl. glasnik RS", br. 56/2015 - dalje: Uredba), čijom će se primenom, kako je rekao, na kamenu, šljunku i pesku godišnje uštedeti oko 100 miliona evra.

Izvor: Vebsajt Tanjug, 03.07.2015.