Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

TRAJANJE PRVOG POVERLJIVOG RAZGOVORA IZMEĐU OSUMNJIČENOG I NJEGOVOG BRANIOCA ZAKONOM NIJE VREMENSKI OGRANIČENO


Kada je uhapšen zbog sumnje da je s dvojicom saučesnika maskiran došao ispred ulaza u jednu od prestoničkih banaka, a potom uz pretnju pištoljem od radnika firme za obezbeđenje novca oteo vreću u kojoj je bilo nešto više od dva miliona dinara, osumnjičeni je pozvao advokata kojeg su mu preporučili. Kako je protiv osumnjičenog bila spremna krivična prijava za razbojničku krađu, advokat je po pozivu došao kod njega da bi "razvili" strategiju odbrane. Prvi poverljiv razgovor između osumnjičenog i njegovog branioca trajao je nešto više od pola sata i bio je više nego interesantan.

Osumnjičeni za teško krivično delo nije znao kako da se ponaša s advokatom: da li da mu prizna da je učestvovao u izvršenju delu ili da li da pokuša da ga slaže. Pošto je policija advokatu predočila dokaze kojima raspolaže u vezi s konkretnim slučajem, braniocu je bilo jasno da su jasni i vrlo čvrsti. To je u prvom, poverljivom razgovoru rekao i svom branjeniku.

Razgovor koji je tada vodio s njim, advokat Goran Petronijević i danas prepričava.

– Za delo koje ti se stavlja na teret, zaprećena je kazna je 12 godina. Moja procena je da ćeš dobiti osam – iskreno je kazao advokat.

– Ali, to je mnogo – negodovao je osumnjičeni.

– Mnogo ili malo, to je tako. Takva je, otprilike, sudska praksa – odgovorio je advokat.

– Mogu li, ipak, nekako da dobijem manje – interesovalo je osumnjičenog.

– Možeš. Vrati novac. Obešteti banku za iznos koji si oteo – posavetovao ga je advokat.

– Da sam hteo da vraćam pare, ja bih uzeo kredit – bio je potpuno iskren osumnjičeni.

Da li će u prvom, poverljivom razgovoru osumnjičeni priznati advokatu ono za šta se tereti, da li će naći opravdanje ili će učestvovanje u krivičnom delu u potpunosti negirati – pravila nema.

Pitao sam jednog branjenika zašto je napao ženu. Rekao mi je da ga je iznervirala, a potom je počeo da se pravda, nazivajući ženu pogrdnim imenima. Ima i onih koji mi nakon što su priznali da su pucali u nekoga objašnjavaju da su to uradili "jer ga je taj drugi doveo do ludila", "zato što je prvi krenuo na njega..." Imam običaj da branjeniku kažem: "Reci mi šta je bilo, a onda ću ja tebi reći šta mislim da treba da uradimo" – kaže Petronijević.

Od toga šta će osumnjičeni reći svom advokatu na prvom, poverljivom razgovoru, kaže advokat, zavisiće strategija čitave odbrane. Ako se odbrana na samom početku dobro postavi, dobro se sprovede, onda ona, kaže Petronijević, i ima nekog smisla.

Nema advokata koji se bavi krivičnim pravom, navodi advokat, kome se nije dogodilo da, uprkos onome što su se dogovorili tokom prvog poverljivog razgovora, osumnjičeni nije promenio odbranu.

Vladimir Beljanski, advokat i predsednik Advokatske komore Vojvodine, objašnjava da se to dešava nekada zbog straha od određivanja pritvora, nekada zbog treme, a nekada zbog procene da će naići na saosećanje i da mu je u interesu da govori drugačije.

Gotovo uvek se to ispostavi kao greška, odnosno kao štetno za odbranu i interes okrivljenog. Okrivljeni, međutim, ima pravo da se brani na način na koji sam izabere. Često okrivljeni govore o nečemu što je rezultat takozvane unutrašnje rekonstrukcije slučaja u nameri da nešto detaljnije objasne ili da deluju ubedljivije. Zadatak branioca je da pre iznošenja odbrane prepozna tu opasnost i upozori okrivljeno da ne treba da nagađa i pretpostavlja. Branilac treba da sasluša okrivljeno prilikom poverljivog razgovora i da na osnovu činjenica brzo reaguje pravim savetima. Takođe, uloga branioca je da prilikom prvog poverljivog razgovora, prema dogovoru sa okrivljenima i prema činjenicama koje on prezentuje postavi teoriju i strategiju odbrane. To je možda i najvažniji zadatak branioca. Okrivljeni koji se ne pridržava dogovora sa braniocem, najčešće to čini na svoju štetu, ali i to je njegovo pravo – objašnjava Beljanski.

Vreme trajanja prvog poverljivog razgovora između osumnjičenog i njegovog branioca nije zakonom vremenski ograničen, ali, kako kaže advokat Vladimir Beljanski, u praksi retko kada traje duže od 15 minuta.

Vreme koje vam je dato da obavite poverljiv razgovor najčešće nije dovoljan za detaljno pripremanje odbrane. Ovde je posebno važno da taj razgovor branilac i okrivljeni vode neposredno nakon što su pročitali krivičnu prijavu i neposredno pre prvog saslušanja okrivljenog. Upravo odbrana koju će okrivljeni izneti daje budući smer celom predmetu, odnosno postavlja temelje odbrane. Vreme koje nam je u praksi na raspolaganju je najčešće nedovoljno, a od veštine branioca i sposobnosti okrivljenog prilikom saslušanja često zavisi da li će izneta odbrana biti štetna za dalju odbranu – objašnjava Beljanski.

Izvor: Vebsajt Politika, Miroslava Derikonjić, 03.06.2019.
Naslov: Redakcija