Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

UGOSTITELJI TRAŽE ZAKONSKO REGULISANJE NAPOJNICE: Izmenama zakona o pdv-u i o porezu na dohodak građana tretirati napojnicu kao 'ostali prihod' uz plaćanje poreza do 20 odsto. Predlaže se i da se bakšiš limitira do 10 odsto računa


Nepisano pravilo je da se konobarima ostavlja bakšiš. Iako im to godi, svaki višak u kasi ugostitelje može skupo da košta. Procena je da smo zbog nemogućnosti plaćanja karticom izgubili od tri do četiri miliona evra od stranih turista na osnovu bakšiša.

"Zadrži kusur!" – rečenica koja se često čuje u kafićima i restoranima. Upravo ona motivisala je ugostitelje da se napojnica zakonski prepozna ali da ne bude teret za gosta.

"Naš je predlog da se reguliše i Zakon o porezu na dodatu vrednost ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 68/2014 - dr. zakon, 142/2014, 5/2015 - usklađeni din. izn., 83/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 108/2016, 7/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017, 13/2018 - usklađeni din. izn., 30/2018 i 4/2019 - usklađeni din. izn.) i Zakon o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US, 7/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 - ispr., 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 - dr. zakon, 5/2015 - usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 7/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017, 7/2018 - usklađeni din. izn., 95/2018 i 4/2019 - usklađeni din. izn.) gde bi se to tretiralo kao 'ostali prihod' i plaćao porez samo do 20 odsto, ukoliko država smatra da treba da se oporezuje, mada je naš stav da se taj deo ne oporezuje. Svi dobijaju ukoliko konobar dobije bakšiš, onda će biti veći promet. Napojnica nije obavezna, predlažemo da to bude do 10 procenata", objašnjava Georgi Genov iz Poslovnog udruženja hotelijera i restoratera Srbije (HORES).

Predlog udruženja HORES stigao je i na adresu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija u kojem objašnjavaju da je pitanje napojnice kompleksno i da je potrebna saradnja više resora.

"Bakšiš se ne pojavljuje samo u domenu ugostiteljstva nego se pojavljuje i u drugim delatnostima. Ono što je svakako potrebno uraditi je detaljna analiza, studija, koliko je to problematično, u kojim ugostiteljskim objektima i u kom obimu, da bismo mogli da razgovaramo o tome. Pojedini ugostitelji kažu da jeste, drugi da možda nisu obraćali pažnju, dakle različita su iskustva", kaže Miroslav Knežević, državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.

I dok je bakšiš kamen spoticanja, mnogi ugostitelji tvrde da u njihovoj branši postoje i veći problemi.

"Meni je bitnije da se zakonom uvede da možeš da imaš neki depozit sa kojim možeš da radiš jer uvek u novčaniku moraš da imaš tačno novca koliko ti kasa traži. Po zakonu čak nije dozvoljeno da imaš ni jedan procenat više novca", ističe šef konobara Srđan Ćetenović.

A mesečna napojnica u novčaniku konobara često prevazilazi njihovu platu koja je u proseku oko 30.000 dinara. Koliko će zaraditi od bakšiša zavisi i ko ga daje, najškrtiji su strani turisti gde je to pitanje zakonski regulisano.

"Zavisi od usluge. Ako su ljubazni i prijatniji ostavljamo više, ako su manje ljubazni ne ostavljamo nikako", kažu neki od građana.

Srđan Sretenović kaže da najviše ostavljaju ljudi sa ovih prostora, tačnije iz Srbije.

U većini evropskih zemalja bakšiš je obavezan i postoji kao stavka na fiskalnom računu, dok u Americi, iako zakonski prepoznat, gost nije u obavezi da ga da ako je nezadovoljan uslugom. U Japanu je bakšiš uvreda.

Izvor: Vebsajt RTS, Ivana Džamić, 01.06.2019.
Naslov Redakcija