NACRT ZAKONA O LOGOPEDSKOJ DELATNOSTI: Udruženje logopeda Srbije već 13 godina pokušava da plasira Nacrt zakona, ali od resornih ministarstava dobija odgovore da to nije prioritet. Ovaj zakon bi utvrdio obavezu da logopedi imaju licencu za rad, a građanima bi njihove usluge bile dostupnije

"Ko zlostavlja drugog ili prema njemu postupa na način kojim se vređa ljudsko dostojanstvo, kazniće se zatvorom do jedne godine." Tako je definisano krivično delo zlostavljanja i mučenja, u članu 137 Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016).

Da žrtva može biti petogodišnje autistično dete, a izvršilac logoped u svojoj ordinaciji – pokazala je nedavna presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu. Sud je utvrdio da je logoped R.V. 2. novembra 2015. godine udarao dečaka po ruci, vukao ga za kosu i za zulufe. Kada je dečak počeo da cvili i da se savija, logoped ga je snažno povukao da bi ga ispravio i rekao mu da je "nevaspitan" i "nenormalan", vikao na njega da bi ga zatim izbacio iz ordinacije, uz reči: "Marš napolje!".

Sve to je napisano u prvostepenoj presudi kojom je R.V. uslovno osuđen na šest meseci zatvora, sa rokom proveravanja od tri godine. Sud je u ovom slučaju izrekao i meru bezbednosti – zabranu vršenja poziva, delatnosti i dužnosti, i to obavljanja logopedskih tretmana prema maloletnim osobama u trajanju od jedne godine. Ova mera se može primeniti tek kada presuda postane pravosnažna, a okrivljeni je uložio žalbu i nastavio da obavlja svoj posao, ali je promenio ime ordinacije. Na sudu je rekao da je dečaku samo lupio čvrgu.

Dečak ima složene poremećaje u razvoju, a stanje mu se pogoršalo posle tretmana na kome je bio zlostavljan, što je konstatovano u odluci suda. Imena dečaka i njegovih roditelja ostala su sakrivena u presudi, ali su navedena imena svedoka, koji su bili prisutni u ordinaciji i koji su na sudu potvrdili da je ponašanje logopeda bilo agresivno i grubo. Crvenilo i otoci na rukama i licu deteta potvrđeni su lekarskom dokumentacijom Klinike za rehabilitaciju "Dr Miroslav Zotović", gde je dečak istog dana doveden na pregled. U nalazu piše da je dete bilo "vidno uznemireno i plačljivo", da je odbijalo kontakt sa lekarom i dadiljom, da nije prihvatalo igračku niti reagovalo na poznate pesmice i igre.

Sud je imao u vidu i nalaz komisije veštaka Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu, koji su konstatovali da je reč o znatno usporenom psihomotornom razvoju i potpunom izostanku govora, a da su neadekvatni tretmani pospešili izrazitu uznemirenost i razdražljivost. Veštaci su takođe potvrdili da "udaranje i čvrkanje" predstavljaju fizičko zlostavljanje.

– R.V. sprovodi logopedske terapije nad decom sa autizmom i decom ometenom u razvoju, koja su posebno osetljiva. Jedan tretman naplaćivao nam je 20 evra. Deci sa posebnim potrebama neophodne su svakodnevne terapije. Ovo je prvi slučaj logopeda R.V. koji se našao pred pravosudnim organima, bilo ih je još ali drugi roditelji nisu imali snage da ga prijave tužilaštvu – kaže otac dečaka, koji je zamolio da ostane anoniman.

Smatra da je jedna godina zabrane obavljanja posla malo za ovako drastičan slučaj. Pokrenuo je parnicu za naknadu štete. Traži 500.000 dinara, a ako ih sud dosudi, novac će otići u humanitarne svrhe, za pomoć deci ometenoj u razvoju.

Ovaj slučaj otvorio je pitanje zbog čega nema dovoljno logopeda koji će deci pružiti tretman u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, odnosno u domovima zdravlja. Terapije u privatnim ordinacijama su skupe, a pritom logopedi nemaju licence za rad.

Predsednica Udruženja logopeda Srbije Nataša Labović kaže da ne bi želela da ovaj slučaj nanese štetu celoj profesiji i da R.V. nije član udruženja koje se ograđuje od celog slučaja.

– Ima puno vrednih i kvalitetnih logopeda, koji brižljivo rade sa decom. Više od hiljadu logopeda čeka posao na birou, a privatne ordinacije niču kao pečurke. U svim beogradskim školama radi samo deset logopeda. Broj logopeda u domovima zdravlja i predškolskim ustanovama se rapidno smanjuje – kaže Nataša Labović.

Udruženje već 13 godina pokušava da plasira Nacrt zakona o logopedskoj delatnosti, ali je od resornih ministarstava dobijalo odgovore da to nije prioritet.

– Takav zakon bi utvrdio obavezu da logopedi imaju licencu za rad, a građanima bi naše usluge bile dostupnije. Svakom detetu Ustavom Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006) je zagarantovano pravo na lečenje, a ovako im je upravo ugroženo pravo na lečenje govora. Prosečna cena tretmana u Beogradu je 1.500 dinara, a kod težih poremećaja potrebno je, po evropskom standardu, da dete ima bar tri tretmana nedeljno – kaže predsednica Udruženja logopeda Srbije.

Logoped R.V. kaže da uskoro očekuje odluku Višeg suda u Beogradu i uveren je da će prvostepena presuda "pasti".

– Nisam udarao dete niti sam bio grub prema njemu. Otac deteta je poznata ličnost i sve se ovo događa pod njegovim "uplivom". Sud nije odgovorio na pitanje kako to da nema podliva na nadlanici deteta tri sata posle izlaska iz ordinacije – kaže R.V..