NACRT STRATEGIJE RAZVOJA KULTURE U SRBIJI OD 2017. DO 2027. GODINE: Ćirilica je određena kao matično pismo čija upotreba, uz srpski jezik, obuhvata "ukupno usmeno i pismeno opštenje" državnih organa i lokalne samouprave, škola i fakulteta, štampanih i elektronskih medija, kao i preduzeća i ustanova, dok latinica ima status pomoćnog pisma. Brigu o jezičkoj politici prema predlogu preuzeće novo telo - Savet za srpski jezik. Uz to, predviđa se prednost ćiriličnih izdanja prilikom državnog otkupa za biblioteke, kao i prvenstvo ovih publikacija u državnom finansiranju prevođenja stranih dela na srpski jezik. Predložene su poreske olakšice kao podsticaj distributivnim mrežama za titlovanje filmova na matičnom pismu, kojih bi na komercijalnim televizijama trebalo da bude najmanje polovina
Poreske olakšice za izdavanje novina i knjiga na ćirilici, stimulisanje kompanija čiji su brendovi i firme istaknute ovim pismom, kao i druge pogodnosti za upotrebu srpskog jezika i nacionalnog pisma, suština su novih mera države u cilju zaštite ćirilice.
Ove mere predviđene su Nacrtom Strategije razvoja kulture u Srbiji od 2017. do 2027. godine, koja je odnedavno na javnoj raspravi. Nacrtom zakona o izmenama i dopunama Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama, međutim, preciziran je tretman srpskog jezika i ćirilice u javnom životu, a prvi put su uvedene i kazne za kršenje ove vrste propisa.
U predloženom Nacrtu Strategije dostavljenom Vladi, ćirilica je određena kao matično pismo čija upotreba, uz srpski jezik, obuhvata "ukupno usmeno i pismeno opštenje" državnih organa i lokalne samouprave, škola i fakulteta, štampanih i elektronskih medija, kao i preduzeća i ustanova, dok latinica ima status pomoćnog pisma. Brigu o jezičkoj politici prema predlogu preuzeće novo telo - Savet za srpski jezik.
Strategija razvoja kulture, uz to, predviđa prednost ćiriličnih izdanja prilikom državnog otkupa za biblioteke, kao i prvenstvo ovih publikacija u državnom finansiranju prevođenja stranih dela na srpski jezik. Predložene su poreske olakšice kao podsticaj distributivnim mrežama za titlovanje filmova na matičnom pismu, kojih bi na komercijalnim televizijama trebalo da bude najmanje - polovina.
Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević kaže da su predloženi propisi korak dalje u odnosu na dosadašnju zaštitu, a i početak adekvatne brige o nacionalnom pismu.
"Nije reč o nametanju ćirilice, već o njenoj zaštiti. Ona je u Srbiji ugroženo pismo. Stanje je relativno zabrinjavajuće pre svega zbog predominantne upotrebe latinice. Naravno da nije reč ni o kakvoj zaveri protiv ćirilice, već o faktičkom stanju uzrokovanom duhom vremena, istorijskim okolnostima i višedecenijskim procesom globalizacije koji je latinicu učinio svetski dominantnim pismom. Tome je doprinela i svetska trgovina, mediji i posebno internet, koji je ovo pismo nametnuo kao pismo univerzalnog sporazumevanja", objašnjava Vukosavljević.
Ministar kulture napominje da je ćirilica zaštićena i postojećim zakonima.
"Niz okolnosti, međutim, utiče da se mladi ljudi, koristeći internet, TV sadržaje, posmatrajući masovne brendove, logotipe i sve ostalo, nesvesno okreću latinicu. Ćirilici preti nekorišćenje, što vodi njenom nestajanju. Sigurno je da neće biti zabranjena ili potisnuta iz školskih programa, ali sveprisutnost latinice opominje na mogućnost da za nekoliko decenija ovo pismo postane jedino koje je u praktičnoj upotrebi. Ljudi se ne opredeljuju za latinicu svesno, već prosto inercijom. Zaboravlja se najčešće da je srpska ćirilica, izvanredno fonetsko pismo, izraz kulturnog blaga i istorijske emancipovanosti i dokaz kulturnog identiteta", navodi ministar.
Radna grupa koja je radila na Nacrtu precizno je utvrdila područje zvaničnog korišćenja srpskog jezika i ćiriličnog pisma, što izričito predviđa Ustav Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006).
Izvor: Vebsajt 021, 05.06.2017.Naslov: Redakcija